Atentat na Ulofa Palmea: Zatvoren slučaj ubistva švedskog premijera

Nerešeno ubistvo premijera je trideset godina opsedalo švedsku javnost. Ipak, identifikacija počinioca nije donela utehu

Poslednjih meseci Švedska očekuje konačni odgovor na staro pitanje: ko je upucao švedskog premijera Ulofa Palmea dok je jedne zimske večeri 1986. sa suprugom napuštao bioskop u Stokholmu, pritom ne ostavljajući oružje, DNK tragove i otiske stopala?

Zločin i potraga za ubicom i motivom potrošili su hiljade sati policijskog rada, proizveli najveću istražnu arhivu na svetu, podstakli nebrojene teorije zavere i progonili kolektivnu svest Šveđana više od tri decenije.

Međutim ove godine je novi glavni istražitelj Krister Peterson obećao Šveđanima da će konačno dobiti odgovor. „Siguran sam da ću objasniti šta se tačno dogodilo i ko je za to odgovoran,“ rekao je u februaru za švedsku nacionalnu TV.

Harizmatični lider švedskih socijaldemokrata, koji su na vlasti još od 1930-ih, imao je mnogo odanih sledbenika, ali i veliki broj neprijatelja u i izvan Švedske. Dvaput je obavljao funkciju premijera, prvo između 1969. i 1976., a zatim između 1982. i godine atentata; Palme se protivio Vijetnamskom ratu, kao i aparthejdu u Južnoj Africi. Takođe je iritirao političku desnicu svojim govorima protiv ekonomske nejednakosti.

A ipak, sebe je smatrao dovoljno bezbednim da se u noći ubistva šetao ulicama Stokholma bez telohranitelja. Fatalna greška. 28. februar 1986. godine mnogi Šveđani su opisali kao trenutak kada je zemlja izgubila svoju naivnost.

Stokholm, mesto zločina (foto: AFP)

Šveđani su 10. juna ove godine pomno pratili konferenciju za štampu na kojoj je otkriven identitet ubice. To nije bio ranije osuđeni ubica Krister Peterson, jedina osoba kojoj se sudilo za ubistvo, ali koja je oslobođena 1990. godine. Atentat nisu počinili ni desničarski ekstremisti uz pomoć saradnika iz švedske policije. Možda je teorija da su južnoafričke službe bezbednosti ubile Palmea bila na pravom tragu. Južnoafrička vlada je dosije o slučaju predala švedskim istražiteljima u martu 2020. godine, a pisac krimi romana Stig Larson je južnoafričku vezu potencirao sve do svoje smrti 2004. godine.

Umesto svega toga, istražitelji su imenovali Stiga Engstroma, skromnog grafičkog dizajnera, koji je preminuo 2000. godine. Engstrom je javnosti poznatiji kao „čovek Skandije“, jer je radio za osiguravajuću kompaniju koja je imala kancelarije baš pored mesta zločina. Istražitelji su rekli da nemaju dokaza koji bi potvrdili Engstromovu krivicu, ali da je prikupljeni materijal dovoljan da se slučaj konačno zatvori.

Ove tvrdnje nisu bile sasvim neočekivane; pre nekoliko godina je par novinara istraživalo Skandijinog čoveka kao mogućeg krivca. Engstrom je izvornim istražiteljima bio poznat kao svedok zločina, ali su ga odbacili kao neozbiljnog nakon što je više puta menjao iskaz. Način na koji su tužioci sada zatvorili slučaj bio je veliko razočaranje za mnoge Šveđane. Danima su društvene mreže vrvele od ogorčenih komentara koji bi se mogli sublimirati u sledećem: „Ovo je najveći skandal u švedskoj kriminalnoj istoriji.

Naime, u javnosti je postojalo snažno očekivanje da će na konferenciji biti predstavljeni novi tehnički dokazi. Istražitelji su to mesecima nagoveštavali, a švedski dnevnik Aftonbladet uveliko pisao o otkriću oružja kojim je izvršen atentat. Međutim, istražitelji Melander i Peterson su rekli da nikakav novi dokaz nije podupirao njihove nalaze. Marten Palme, Ulofov sin, izjavio je da označavanje Engstroma smatra „zaista čudnim“, i priznao da je očekivao sveže dokaze koji bi metke povezali sa pištoljem, a pištolj sa ubicom.

Istražitelji su slučaj razložili do najsitnijih detalja. Navodi se da je Engstrom imao taktičke treninge i da je primećen na lokaciji u trenutku kada je Palme upucan u leđa. Pristup pištolju je imao preko prijatelja, inače kolekcionara oružja, a njegovo lično svedočenje je bilo nedosledno nedeljama i mesecima nakon ubistva.

Ipak, sve što je predstavljeno javnosti zasnovano je na preispitivanju originalnih svedočenja, koje je prvi istražitelj, detektiv Hans Holmer, loše izveo; potencirajući beskorisne tragove, on je naneo nepopravljivu štetu svim budućim pokušajima da se slučaj reši. I dalje nedostaju dva ključna dokaza: oružje i motiv.

Što se švedske policije tiče, slučaj je zatvoren. Ali na sudu javnosti doneta je drugačija presuda. Preovlađuje uverenje da Engstrom ne odgovara profilu atentatora, a generalni utisak je da su građani od najavljenih otkrovenja očekivali mnogo više.

(NewStatesman-ZTP, foto: TT/TT Nyhetsbyrån)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.