Tema globalnog zagrevanja ne donosi klikove, ali ovi botovi mogu da pomognu

Kada mediji izveštavaju o botovima, to je obično nešto loše. Botovi, delići softvera koji izvršavaju rutinske zadatke, često su povezani sa prevarama, lažnim profilima na društvenim mrežama ili širenjem dezinformacija, iako je većina relativno benigna, poput četbotova. Ali postoji nova vrsta botova koji pokušavaju da alarmiraju javnost zbog klimatske krize, klik po klik.

Dva umetnika i inženjera iz Njujorka pokrenula su projekat pod nazivom Sintetički Mesindžer – botovsku mrežu koja otvara članke o globalnom zagrevanju i povećava njihovu vidljivost tako što klikće na svaki oglas. Logika je da svi ovi klikovi donose prihod portalima, što ih onda podstiče da više izveštavaju o zagrevanju. Tokom prve dve nedelje juna, botovi su otvorili 2 miliona članaka i kliknuli na 6 miliona oglasa.

Autori projekta, Tega Brejn i Sem Lavinj, žele da skrenu pažnju na to kako mrežni algoritmi menjaju percepciju klimatske krize. Botovi imaju važnu ulogu u širenju lažnih vesti o globalnom zagrevanju. Na primer, tokom stravičnih požara u Australiji 2019. godine, analiza je pokazala da su botovi i trolovi naglašavali ulogu podmetača požara, umanjujući faktor klimatskih promena.

Problem je u tome što se vidljivost članaka diže pomoću ovih „brzih i prilagodljivih algoritama“, kaže Brejn, docent za digitalne medije sa Univerziteta u Njujorku. Tekstovi o „prevari globalnog zagrevanja“ izlaze kao prvi rezultati Gugl pretrage, prilagođeni aktivnosti svakog korisnika. Jutjub je takođe optužen da njegovi algoritmi promovišu video snimke koji negiraju klimatske promene, tako što ih nude kao „up next“ opciju, gurajući gledaoce niz spiralu dezinformacija.

Drugi problem je što mejnstrim mediji računaju na prihode od pregleda stranica i klikova na oglase kako bi se finansijski održali, a klimatske teme smatraju „ubicama rejtinga“. Iako postoji mnogo načina da se takvi članci učine privlačnim, stigma koja ih prati uzrokuje manju medijsku pokrivenost. „Klikovi i prihodi od oglasa svakako utiču na uređivačke odluke o tome koje se teme pokrivaju, na koji način se obrađuju i kako se promovišu,“ kaže Lavinj, umetnik i edukator iz Njujorka.

Lavinj dodaje da je Sintetički Mesindžer više umetnički projekat nego stvarno rešenje problema, iako bi mogao da se proširi i doprinese promeni javne percepcije. Želeo je da istakne kako ljudi dolaze do informacija na mreži, „sa ciljem da poremeti ili potkopa sistem moći, umesto da ga podupire“. Botovi su svuda na mreži, često vršeći zamorne zadatke, ali Brejn kaže da su postali „izgovor za mnoge političke probleme u SAD-u“. Da li su botovi zaista odgovorni za „trovanje demokratije“ ili su u igri drugi faktori? Lavinj kaže da je Sintetički Mesindžer odgovor na ovaj prenaduvani argument, tj. način da se botovi „demistifikuju“.

Brejn i Lavinj su predvideli neke zaštitne mere kako botovi Sintetičkog Mesindžera ne bi kliktali na sadržaje koji direktno poriču klimatske promene, poput onih koji tvrde da je zagrevanje posledica sunčeve radijacije. Zato imaju „listu negativaca“ koja blokira određene veb sajtove, uključujući one u vlasništvu Ruperta Murdoka. Nejasno je ko generiše botove koji negiraju zagrevanje, ali postoje neki očigledni krivci.

Sektor PR-a usko je povezan sa naftnim kompanijama više od jednog veka, a spin-majstori pomažu industriji da zamagli incidente, izvrne činjenice i navede medije da ponavljaju njihove agende. U proleće 2017., kada je bivši predsednik Tramp najavio povlačenje SAD-a iz Pariskog sporazuma, analiza je pokazala da su četvrtinu svih tvitova o klimatskim promenama generisali botovi. Autori studije kažu da su botovi verovatno delo kompanija za fosilna goriva, petro-država poput Saudijske Arabije ili PR agencija koje rade za njih.

(Salon-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.