Nastaviti sa primenom Sinopharma, iako je manje efikasan od Pfizera?

Razumljivo je da su građani zapadnih zemalja fokusirani na to koju će od anti-kovid vakcina zapadne proizvodnje najverovatnije dobiti. Ali globalno posmatrano, to nisu jedini dostupni proizvodi. Kina je, na primer, razvila više vakcina protiv kovida-19 i one se sada koriste za zaštitu ljudi u zemlji i inostranstvu.

Jedna od njih je vakcina koju je proizvela kineska državna kompanija Sinopharm. Odobrena je za upotrebu u preko 50 zemalja, i desetine miliona doza već je dato širom sveta. Preko 100 miliona doza je naručeno od Kine, što znači da ovaj proizvod čini glavnicu programa vakcinacije u mnogim zemljama. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izdala je privremenu preporuku za upotrebu ove vakcine, tvrdeći da je dovoljno bezbedna i efikasna.

Ipak, zabeležen je skok zaraze kovidom-19 u nekim zemljama koje primenjuju Sinopharm, a bilo je i slučajeva zaraženih među vakcinisanim osobama. Da li je ovo razlog za uzbunu, s obzirom da se toliko zemalja oslanja na ovu vakcinu? Cepivo Sinopharma je inaktivirani tip vakcine koja sadrži uginuli koronavirus koji se ne može razmnožavati. Ovo je drugačiji metod od mRNK tehnologije Pfizera i Moderne, kao i od vektorskih platformi koje koriste AstraZeneca, Sputnik V i Johnson & Johnson.

Upotreba celog, uginulog virusa za stimulisanje imunološkog odgovora je detaljno testirana metoda. Mnoge vakcine u prošlosti su koristile ovaj pristup, poput onih za besnilo i polio. Ovakve vakcine je lako proizvesti i poznate su po svojoj bezbednosti, ali imaju tendenciju da proizvode slabiji imunološki odgovor u poređenju sa nekim drugim vrstama cepiva. Početni izveštaj SZO-a potvrdio je 79% zaštite i protiv simptomatske bolesti i hospitalizacije nakon dve doze Sinopharma. Podaci sa terena pokazuju da bi zaštita mogla biti i veća, čak do 90%.

No, klinička slika nije sasvim jasna. Za vakcine Pfizera, Moderne i AstraZenece postoji pregršt podataka o efikasnosti; o učinku Sinopharma nema toliko podataka, pa ne možemo biti sigurni u njegovu efikasnost, čak i ako statistike izgledaju dobro. Direktor Kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, Gao Fu, javno je rekao da bi domaće vakcine trebalo poboljšati. Podataka svakako fali kada je reč o zaštiti od novih sojeva koronavirusa. Dostupne informacije kažu da Sinopharm i dalje deluje protiv beta soja (B1351, Južna Afrika), ali da je efikasnost manja, mada je reč o maloj laboratorijskoj studiji. O stepenu zaštite od drugih sojeva malo se zna, i to daje razloga za zabrinutost.

Nedavno su zabeležene nove epidemije u zemljama sa poodmaklim programima vakcinacije, uključujući one koji koriste i ne koriste Sinopharm. Broj slučajeva je porastao u Britaniji, gde je preovladao delta soj virusa, a ova zemlja ne primenjuje Sinopharm vakcinu. Međutim, čini se da porast zaraze kovidom-19 jeste prisutniji u zemljama koje koriste kinesko cepivo. Sejšeli su imali značajan skok, iako je preko 60% građana primilo dve doze. Sinopharm je bio prvobitni izbor za Sejšele, a kasnije je uključeno i cepivo AstraZenece. Prema lokalnim podacima, trećina novih slučajeva zabeležena je kod potpuno vakcinisanih osoba. Slična iskustva su imale i druge zemlje, uključujući Čile, Bahrein i Urugvaj.

Postoji nekoliko razloga zašto imamo nove slučajeve kod potpuno vakcinisanih ljudi. Prvo, nijedna vakcina nije 100% efikasna (a čini se da je Sinopharm znatno ispod toga); rizični sojevi takođe mogu umanjiti zaštitu; potrebno je i po nekoliko nedelja da se imunološki odgovor u potpunosti razvije, a neki ljudi se zaraze ubrzo nakon primljene doze.

Evidentno je da je bolest kod vakcinisanih osoba obično blaža nego kod nevakcinisanih i da vakcine zaista smanjuju prenos. Vakcine su svakako ključno oruđe za globalni izlazak iz pandemije. Dakle, ove događaje ne bi trebalo posmatrati kao „neuspeh vakcina“, već kao posledice njihovih ograničenja. Te posledice su možda primetnije nakon primene manje efikasnih vakcina poput Sinopharma u poređenju sa Pfizerom i drugima. Time bi se moglo objasniti zašto su nove zaraze prisutnije u zemljama koje naširoko primenjuju Sinopharm.

Neke zemlje reaguju na epidemije pojačavanjem tekuće vakcinacije, ali i dodatnim dozama drugih vakcina. Bahrein i Emirati su preporučili dodatnu dozu Sinopharma ili pojedinačnu dozu Pfizera šest meseci nakon dve primljene doze Sinopharma. Ovo će sigurno pojačati ukupni nivo zaštite, ali tu se javlja problem dostatnog snabdevanja. Dok potražnja nadmašuje ponudu i bogatije države gomilaju doze, većina sveta ostaje nezaštićena i podložna kovidu-19. Dalje nekontrolisane zaraze, kakve smo videli u Indiji i Nepalu, biće veliki teret za krhke zdravstvene sisteme u siromašnijim regijama, ali i plodno tlo za pojavu novih sojeva virusa.

Imajući sve ovo na umu, Sinopharm vakcina je svakako koristan proizvod. Možda druga cepiva pružaju bolju zaštitu, ali Kina će i dalje snabdevati veći deo sveta. Stoga će Sinopharm biti jedno od glavnih sredstava za obuzdavanje pandemije u narednih 12 meseci.

(TheConversation-ZTP, foto: Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.