Tehnološka prevlast: Ko će pobediti u američko-kineskom ratu čipova?

U Tajpeju potoji vic da ako Kina napadne Tajvan, najbolja skloništa biće fabrike mikročipova, jer se kineskoj vojsci ne isplati da ih uništi. Zemlja koja kontroliše moderne čipove kontroliše budućnost tehnologije, a tajvanske fabrike za proizvodnju čipova su najbolje na svetu. Ponovno ujedinjenje kopna i odmetnute provincije Kini bi doslovno dalo monopol nad najsavremenijim fabrikama. S obzirom na planove Si Đinpina prema Tajvanu, nije ni čudo što je američka vlada zabrinuta. Zbog ovoga su Sjedinjene Države poslednjih meseci preduzele različite korake kako bi osujetile pokušaje Kine da napravi napredne poluprovodnike.

Nove fabrike su građevinski izazovne i veoma skupe. Nedavna studija Boston Consulting-a pokazala je da su troškovi velike fabrike čipova viši od nosača aviona sledeće generacije ili nove nuklearne elektrane. Na Tajvanu, Fabrika 18, koja je napravljena za proizvodnju naprednih čipova, koštala je 17,5 milijardi dolara. Plan SAD-a da spreči kinesku tehnološku dominaciju je dvostruk. Prvi deo strategije je da se povrati američki udeo u globalnim fabrikama čipova, koji je pao sa rekordnih 37 odsto iz 1990. na sadašnjih 12 odsto. Prošlog meseca, Džo Bajden je potpisao Zakon o inovacijama i konkurenciji opredelivši čak 52 milijarde dolara za finansiranje tehnoloških istraživanja i proizvodnje čipova u SAD. EU ima slične planove, ali Amerika ih je proglasila nacionalnim prioritetom.

To je pokušaj Bajdena, uz podršku Republikanske stranke, da se zaustavi urušavanje američke proizvodnje, što je prvi prepoznao i inicirao predsednik Tramp. Uz dvopartijsku podršku, novi zakon posebno želi da kazni američke kompanije koje ulažu u Kinu, naročito u konkurentnim oblastima kao što je proizvodnja čipova. Predsednik Si je, očigledno uznemiren, zatražio da Kina poveća svoju tehnološku održivost i da „ubrza procedure u oblastima digitalne ekonomije, internet finansija, veštačke inteligencije, masivnih podataka, cloud računarstva, itd.” Američke planove protiv tehnološkog napretka Kine snažno podržava zapadni privatni sektor, svestan geopolitičkih rizika zbog tako visokog procenta svojih globalnih fabričkih kapaciteta na Tajvanu.

Intel se poslednjih godina udaljio od industrije poluprovodnika kojom je nekada dominirao, ali je sada voljan da se vrati u igru. U januaru je kompanija preotela Eplovog direktora za arhitekturu Mac sistema i objavila planove za proizvodnju sistemskih čipova kako bi konkurisala Eplovoj M1 seriji. Intel namerava da povrati svoju poziciju vodeće svetske kompanije za integrisana kola i proizvodnju čipova u roku od tri godine. Ali Intelova borba nije samo protiv Epla. Potrebno je da konkuriše Tajvanskoj kompaniji za proizvodnju poluprovodnika, koja ima 50 odsto globalnog udela u naprednim čipovima i, što je još važnije, 92 odsto udela u najnaprednijim čipovima od 5 nanometara. Pod svojim novim izvršnim direktorom Patom Gelsingerom, Intel želi da postane vodeći proizvođač čipova po ugovoru i da povrati preimućstvo.

Pored završetka fabrike u Oregonu, Intel planira nove fabrike u Arizoni i Ohaju. Oko 80 milijardi dolara je namenjeno Evropi, a pregovara se o lokacijama u Irskoj, Nemačkoj i Italiji. To je ogroman projekat, sa zapanjujućim brojkama. Neki analitičari sumnjaju u Intelovu sposobnost da to realizuje. Ali dok je prvi deo američkog plana da sustigne ili prestigne kineski državni model visokotehnološke industrije, drugi deo je podmukliji. Kina očajnički želi da uđe u redove naprednih proizvođača čipova (poput korejskog Samsunga); američki plan je da spreči Kinu da uveze mašine za proizvodnju naprednih čipova. Tehnologije za proizvodnju poluprovodnika uključuju ultra čiste prostorije, taloženje, premazivanje, graviranje, jonizaciju i pakovanje. Ali ključna odrednica napretka je litografija, tj. precizno štampanje elektronskih kola na silikonskim pločicama. Najnapredniji čipovi trenutno se štampaju u promeru od samo pet nanometara, tj. pet milijarditih delova metra. (Poređenja radi, vlas ljudske kose je široka 70.000 nanometara.)

(foto: Bryan Derballa/NYTimes)

Trenutno postoji samo jedna kompanija koja pravi mašine za litografiju na kalibru od pet nanometara. Sa sedištem u neupadljivom predgrađu Ajndhovena u Holandiji, Napredna litografija poluprovodničkih materijala (ASML) možda je najmanje poznata hi-tech kompanija na svetu. Ipak, rangira se odmah iza Šela kao četvrta najveća kompanija u Evropi. Njene mašine koriste proces pod nazivom „ekstremna ultraljubičasta“ litografija, i to je jedini sistem na svetu koji može da štampa kola od 13,5 nanometara. Kompanija proizvodi oko 50 mašina godišnje, po ceni od 150 miliona dolara po komadu, plus ugovor o održavanju. Zahvaljujući tome, firma ima apsolutni monopol na tržištu. Prošlog meseca, SAD su izvršile pritisak na holandsku vladu da blokira izvoz takvih mašina u Kinu, a sada vrši pritisak na Holanđane da ne izvoze čak ni prethodnu generaciju mašina.

Na domaćem terenu, Bajden je zabranio Nvidiji, globalnom lideru u proizvodnji čipova za grafičke karte, da prodaje svoje vrhunske proizvode kineskim kupcima, koji čine veliki deo njene korisničke baze. Ovo je velika prepreka za kineske ambicije u domenu veštačke inteligencije; postoji samo mali broj kompanija čiji procesori mogu da pokrenu složene algoritme veštačke inteligencije. Neki od najvećih kupaca Nvidia A100 grafičkih procesora bili su kineski giganti Alibaba, Tencent i Baidu, sve dobavljači cloud računarstva koje se takođe može koristiti za programiranje veštačke inteligencije. Hoće li Bajden uspeti u pokušaju gušenja tehnoloških ambicija Kine? Trenutno nema naznaka da bilo koja druga kompanija može da kopira ASML-ove ekstremne ultraljubičaste mašine. Pored neophodnih stručnjaka, njihova proizvodnja uključuje složenu mrežu visokotehnoloških podizvođača širom sveta, što je gotovo nemoguće iskopirati. Ali možda su glavna prepreka milijarde linija softverskog koda koji se udvostručuje svake četiri godine.

Međutim, 60-godišnje iskustvo ove industrije pokazuje da su mogući generacijski skokovi u tehnologiji proizvodnje čipova. Do 2025. Intel planira da uđe u ono što je nazvao „angstrom erom“ podnanometarskog čipa, odnosno litografiju širine atoma. (Angstrom je desetomilijarditi deo metra.) Intel je već naručio sledeću generaciju ASML mašina vrednih 300 miliona dolara. Sve dok Holanđani sarađuju, a nema razloga za drugačiju pretpostavku, SAD će verovatno pobediti Kinu u ratu čipova, makar kratkoročno. Ali postoje nepoznanice. Kao prvo, Kina bi mogla da napadne Tajvan i preuzme kontrolu nad lokalnim fabrikama čipova pre nego što se buljuk proizvodnje prebaci u Ameriku i Evropu. Drugo, Kina će nastaviti da razvija sopstvene tehnologije. Već je najavila razvoj čipa od sedam nanometara koristeći poslednju generaciju mašina za litografiju, u kombinaciji sa raznim tehnološkim trikovima, mada stručnjaci sumnjaju u ekonomsku održivost takvog pristupa.

Američka asocijacija proizvođača poluprovodnika zaključila je da je „naprednija tehnologija za sada van domašaja Kine“. Ipak, Kina ima dokazano visoke naučne kapacitete. Kandidati za zamenu ASML-ove ekstremne ultraljubičaste tehnike su rendgenski zraci, elektronski zraci, jonski zraci i litografija nanootiska. Kina bi mogla da pobedi u toj trci. Treba napomenuti i moguće nenamerne posledice rata čipova i drugih tehnoloških ratova. Ako je globalizacija donela ogroman ekonomski razvoj od Deng Sjaopingove deregulacije kineske ekonomije 1980-ih, deglobalizacija, tj. povratak nacionalnim interesima, verovatno će doneti sporiji rast, ili nešto gore. I Amerika i Kina će biti gubitnici u svom ratu čipova čak i ako krajnji rezultat ne bude pravi globalni rat.

(TheSpectator-ZTP, foto: Thomson/Reuters)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.