Tajnoviti krstaši: Šta se zaista događa u glavnom štabu Malteških vitezova?

Velike teorije zavere toliko su neobične da se čini da nemaju ništa zajedničko. Pa ipak, postoji nit koja povezuje ubistvo Džona Kenedija, rat u Iraku i mnoge druge istorijske događaje. To nisu ni reptilijanci Dejvida Ajka, niti jevrejski bankari paranoičnih antisemita… Čuli ste za Malteške vitezove?

Provaljene liste njihovog navodnog članstva čitaju se kao “Ko je ko” u globalnom establišmentu: Džordž Buš, Rupert Murdok, šef CIA, Toni Bler, Majkl Blumberg. Svi su, navodno, predstavnici Suverenog vojnog bolničkog reda Svetog Jovana Jerusalimskog sa Rodosa i Malte, kako glasi pun naziv organizacije.

Gugl pretraga će vam reći da su Vitezovi pripadnici CIA, moćni političari, lobisti, vaši prethodni, sadašnji i budući predsednici. Reći će vam da su oni najmoćnije udruženje na svetu, te sluge mračnih gospodara. Ali kako zaista izgleda glavni štab ovog drevnog viteškog reda?

Dom Vitezova se nalazi u ulici Kondoti u Rimu, nedaleko od čuvenih Španskih stepenica. Zgrada je deo legata iz vremena Napoleona, koji je krajem 18. veka proterao Vitezove iz njihovog uporišta na Malti. Kao beskućnici i siromasi, preostali vitezovi su decenijama lutali Evropom dok se nisu domogli italijanske obale i smestili u svoju staru ambasadu, koja je od tada sedište Reda.

Villa del Priorato di Malta, Aventinsko brdo, Rim (foto: Michele Palazzi)

Ovde su primetna sva obeležja slavnog viteškog reda: renesansna palata, sobe sa portretima kraljeva, kraljica i careva, vitrina ispunjena drevnim mačevima, i zasebna, luksuzna kapela, u kojoj je papa Pije XII krstio španskog kralja Huana Karlosa.

Međutim unutrašnje odaje Reda teško da bi zadovoljile maštu prosečnog teoretičara zavere. Iako je prisutna heraldika i uniformisana posluga, nema bunkera Džejmsa Bonda ili sobe za nekakve tajne obrede. Enterijer je sličniji kabinetima Oksforda i Kembridža, uz masivan drveni nameštaj i police sa tomovima prašnjavih knjiga.

foto: Michele Palazzi

Sami Vitezovi su akademični, prosedi i pomalo brbljivi, dok posluga služi čaj u porculanskim šoljama. Moglo bi se reći da su današnji Malteški vitezovi sličniji rotarijancima nego članovima raskalašnih engleskih Helfajer klubova iz 18. veka. 

Vekovi provedeni na Malti dali su vitezovima ne samo zvučno ime, već i reputaciju moći i prestiža. Viteški red su osnovali amalfijski trgovci u Jerusalimu u 11. veku, radi čuvanja hrišćanskih hodočasnika u Svetoj zemlji. Ubrzo su evoluirali u moćnu vojnu jedinicu i nakon pada Jerusalima, na zahtev Vatikana, pretvorili Maltu u tvrđavu protiv otomanske imperije; poznato je da je 1565. tvrđava uspela da odbije napade Sulejmana Veličanstvenog.

Vitezovi i dalje imaju prilično neobičan status. Iako nije država poput Vatikana, zgrada u Via Kondoti, kao i druga lokacija na Aventinskom brdu, zvanično su nezavisna teritorija, zbog čega Vitezovi imaju status posmatrača u UN-u. Čak imaju svoje pasoše, poštanske marke i u mnogim delovima sveta ambasadore, koji uživaju pun diplomatski status.

Praveći pomak od vojničke prošlosti, Vitezovi su iskoristili diplomatski uticaj kako bi pronašli novu svrhu i zapravo se vratili svojim bolničarskim korenima. Danas preko sto hiljada članova i dobrovoljaca radi u humanitarnim organizacijama, na različitim projektima u oko 120 zemalja, sa godišnjim budžetom većim od 150 miliona funti.

Humanitarni projekti uključuju različite krizne situacije, od pomoći izbeglicama i ranjenicima, do saniranja prirodnih katastrofa. Organizacija je naročito prisutna u delovima centralne Afrike i jugoistočne Azije, tamo gde postoji oskudica pijaće vode ili bolesti poput tuberkuloze. U državama Evrope sa izraženim socijalnim razlikama, Vitezovi pomažu napuštenoj deci i starim osobama bez odgovarajuće nege.

U podrumu njihovog štaba nije katakomba, već bolnička klinika, jedna iz mreže sličnih klinika kakve postoje širom sveta i koje vode lokalni partneri.

Ipak, život visoko rangiranih Vitezova nije lišen počasti. Veliki majstor Reda zvanično je tituliran kao princ i ima status kardinala Katoličke crkve koji se redovno sastaje sa papom. Vitezovi imaju i svoje crne odore koje se nose tokom svečanih prilika.

Vekovima se od vitezova zahtevalo da se zavetuju na siromaštvo, čednost i poslušnost. Danas je potrebna samo poslušnost, a članovi se više ne biraju isključivo iz redova evropskog plemstva.

Što se tiče spekulacija o zakulisnim radnjama i stvaranju novog svetskog poretka, zvaničnici Reda ih smatraju besmislenim. Najveće neprijatnosti danas obično dolaze od arapskih novinara koji na konferencijama za štampu prokomentarišu: “Ah, krstaši su se vratili.“

(Independent-ZTP, foto: AP)

1 Komentar

  1. Rade
    15. marta 2021. - 12:53

    Oni jesu zlo

    Reply

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.