Sesil Rouds kao rodonačelnik globalističkog pokreta – hronologija

Totalitarna svetska vlada, predvođena nekim od najbogatijih ljudi svih vremena, upravljana iz UN-a koji je u vlasništvu korporacija, uz pomoć NGO sektora koji je takođe u korporativnom vlasništvu, čini se nezaustavljivom. Moderni projekat elitne globalne uprave seže do Sesila Roudsa.

Sesil Džon Rouds (1853-1902) bio je britanski biznismen, rudarski magnat i političar u južnoj Africi, koji je od 1890. do 1896. obavljao funkciju premijera Kejp kolonije i inicirao osnivanje Rodezije. Jedan od njegovih glavnih motiva u politici i biznisu bilo je uverenje o superiornosti anglosaksonske rase.

Tajna društva će vladati svetom

1877. tada 22-godišnji Sesil Rouds piše u dodatku svog testamenta:

„Zašto ne bismo formirali tajno društvo sa isključivim ciljem da proširimo Britansko carstvo i podvedemo ceo necivilizovani svet pod britansku vlast, povratimo Sjedinjene Države i stvorimo jedinstveno anglosaksonsko carstvo.“

1887. Natanijel Rotšild finansira osnivanje Roudsove rudarske kompanije De Beer

1888. U svojoj trećoj oporuci, Rouds svu imovinu ostavlja “lordu Rotšildu”, pozivajući se na “stvar o kojoj smo privatno razgovarali”. U nekoliko Roudsovih testamenata pominju se tajna društva i lord Rotšild, ali poslednji testament postavlja temelje Roudsovih stipendija kojima će upravljati Rotšild. (Stipendije su bile namenjene stvaranju budućih lidera po ugledu na Roudsa)

1891. Sesil Rouds, Vilijem Sted i lordovi Ešer, Rotšild, Salisburi, Rosberi i Milner izradili su plan za tajno društvo („Okrugli sto“), sa ciljem da sve naseljene delove sveta stave pod njihov uticaj i kontrolu. Već sledeće godine,

1892. Baron Alfons de Rotšild leti u Njujork na tajne razgovore u sedištu kompanije Standard Oil, čiji je vlasnik Džon D. Rokfeler

Iz društva Okrugli sto 1921. proistekao je Savet za inostrane odnose (CFR) sa sedištem u SAD-u i Četam Haus u Londonu, Bilderberg osnovan 1954. godine, Rimski klub (1968) i Trilateralna komisija (1973). Sve ove organizacije posvećene su globalnom upravljanju i među njima postoji znatno preklapanje glavnih igrača. Iste snage su stvorile Ujedinjene nacije.

Liga nacija i Ujedinjene nacije

1920. Ligu nacija osniva Vudro Vilson; njegov savetnik Edvard Mandel Haus je imao bliske veze sa Džonom D. Rokfelerom, Polom Varburgom i J. P. Morganom, a oni su bili povezani sa Rotšildom. (Prvi podsekretar Lige nacija, Rejmond B. Fosdik, bio je predsednik Rokefelerove fondacije 13 godina.) Sa istim savetnikom, odnosno savetnicima, Vilson je potpisao predlog zakona o Federalnim rezervama

1920. američki Senat odbija da je ratifikuje Ligu nacija. Sledeće godine,

1921. osnovani su Kraljevski institut za međunarodne poslove (RIIA, sada Četam Haus) u Londonu i Savet za inostrane odnose (CFR) u Njujorku, uz finansijsku podršku JP Morgana, Bernarda Baruha, Ota Kana, Jakova Šifa, Pola Varburga i Džona D. Rokfelera. (Šif je imao veze sa Rotšildom, Varburgom i Morganom)

1932. Frenklin D. Ruzvelt je izabran za predsednika („CFR je Ruzveltu bio ono što je Edvard Haus bio Vudrou Vilsonu“, Henri Lemb). Dve nedelje nakon Perl Harbor-a, državni sekretar Kordel Hal preporučuje formiranje Predsedničkog savetodavnog odbora za posleratnu spoljnu politiku. Deset od četrnaest članova odbora su takođe članovi CFR-a.

1945. Odbor je osmislio a Ruzvelt predstavio Ujedinjene nacije izaslanicima 50 nacija koji su došli na posleratnu konferenciju u San Francisku; bilo je 47 članova CFR-a u zvaničnoj američkoj delegaciji, uključujući Džona Fostera Dalsa i Nelsona Rokefelera. Džon D. Rokfeler mlađi je donirao 8 miliona dolara za kupovinu lokacije UN-a na Menhetnu.

Ujedinjene nacije su oduvek bile zamišljene kao mehanizam pomoću kojeg će bogate elite ostvariti globalno upravljanje.

Prema senatoru Beriju Goldvoteru:

Senat je odobrio UN jer ga je Stejt department uveravao da UN ni na koji način ne predstavlja oblik svetske vlade, te da ni Senat ni američki narod ne treba da brinu da će se Ujedinjene nacije ili bilo koja od njegovih agencija mešati u suverenitet Sjedinjenih Država ili unutrašnje poslove američkog naroda.

Pet godina kasnije, u svedočenju pred Senatskim odborom za spoljne poslove, član CFR-a Džejms Varburg je rekao: „Imaćemo svetsku vladu sviđalo se to vama ili ne – nametanjem ili pristankom“.

1949. osnovan NATO. Prema članu CFR-a i direktoru CIA-e Vilijemu Bandiju, CFR je bio odgovoran za „doprinos misaonom okviru koji je iznedrio Maršalov plan i NATO“.

Zatim su osnovane nove organizacije sa istim ciljem uspostavljanja jedinstvene svetske vlade:

1954. nastaje Bilderberg grupa. Korak po korak, CFR i Bilderberg nastavljaju da rade na stvaranju Evropske unije

1968. osnovan Rimski klub. Postoje dve sestrinske organizacije, klub u Madridu i klub u Budimpešti

1973. Dejvid Rokfeler osniva Trilateralnu komisiju, okupljajući visoko rangirane političare i poslovne ljude iz SAD-a, zapadne Evrope i Japana, kako bi planirali svetsku vladu.

Rimski klub je takođe osnovao David Rockefeller. Njegovi članovi su uljučeni u aktivnosti koje služe globalističkom programu, npr. Džordž Soroš, glavni sponzor obojenih revolucija i masovnih migracija, i Bil Gejts, koji je u velikoj meri uključen u UN-ove programe vakcinacije.

„Glavna svrha Rimskog kluba je da formuliše krizu kroz koju se svet može ujediniti pod jednom vladom.“ (Compleat Patriot, Phillip Marsh).

(stovouno.org-ZTP, foto: Rischgitz/Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.