ChatGPT je najnoviji i najimpresivniji veštački inteligentni četbot do sada. Objavljen je pre dve nedelje, i za samo pet dana dostigao je milion korisnika. Toliko se koristi da su njegovi serveri nekoliko puta bili na ivici kapaciteta. OpenAI, kompaniju koja ga je razvila, mnogi već smatraju glavnim rivalom Gugla. Zašto gledati nešto na pretraživaču kada ChatGPT može da napiše čitav pasus dajući vam odgovor? (Postoji čak i ekstenzija za Chrome koje vam omogućava da radite i jedno i drugo, uporedo.) Ali šta ako nikada ne saznamo tajni sastojak koji čini ChatGPT tako moćnim?
Ovaj četbot koristi brojna tehnička dostignuća koja su objavljena u dostupnoj naučnoj literaturi u poslednjih nekoliko decenija. Ali sve inovacije koje su specifične za njega ostaju tajna. Čini se da OpenAI pokušava da podigne tehnički i poslovni zid oko svog izuma kako bi održao prednost nad rivalima. ChatGPT je veoma sposoban. Želite haiku pesmu o četbotovima? Može. Hoćete viceve na istum temu? Nema problema. ChatGPT može da izvede i mnoge druge trikove. Može da piše kompjuterski kod prema specifikaciji korisnika, sastavlja nacrte poslovnih pisama ili ugovora o zakupu, sastavlja eseje za domaće zadatke, pa čak i polaže univerzitetske ispite. Ali jednako je važno i ono što ChatGPT ne može da uradi. Na primer, muči se da utvrdi razliku između istine i laži. Često je i ubedljiv lažov.
ChatGPT je pomalo kao autocomplete na vašem telefonu. Vaš telefon je treniran na rečniku često korišćenih izraza i tako dovršava reči. ChatGPT je treniran na čitavom internetu i zato može da dovrši cele rečenice, pa čak i pasuse. Međutim, ne razume ono što govori, već samo koje reči su najverovatnije sledeće u nizu. Ranije je napredak u veštačkoj inteligenciji bio praćen literaturom koju su recenzirali stručnjaci. Na primer, kada je tim Google Brain-a 2018. razvio neuronsku mrežu BERT na kojoj se sada zasniva većina sistema za obradu prirodnog jezika (pretpostavlja se i ChatGPT), metode su objavljene u recenziranim naučnim studijama a kompjuterski kod je bio otvoren.
2021. godine, DeepMind-ov AlphaFold 2, softver za savijanje proteina, bio je proboj godine prema časopisu Science. Softver i njegovi rezultati bili su javni, tako da su naučnici iz celog sveta mogli da ih koriste za razvoj biologije i medicine. Nakon objave ChatGPT-a pak dobili smo samo kratak tekst koji opisuje kako to funkcioniše. Nije bilo prateće naučne dokumentacije niti najave da će kod biti svima dostupan. Da biste razumeli zašto se ChatGPT čuva u tajnosti, portebno je da znate nešto o kompaniji koja stoji iza njega. OpenAI je možda jedna od najčudnijih kompanija u Silikonskoj dolini. Osnovana je kao neprofitna 2015. radi promocije i razvoja „dobroćudne“ veštačke inteligencije koja će „služiti celom čovečanstvu“. Ilon Mask, Peter Til i druge vodeće tehnološke figure uložili su milijardu dolara za postizanje ovih ciljeva. Njihov stav je bio da se ne može verovati profitnim kompanijama da će razviti moćnu veštačku inteligenciju u službi prosperiteta čovečanstva. Projekat je stoga morao da bude poveren neprofitnoj i, kao što ime sugeriše, otvorenoj organizaciji.
Tokom 2019. OpenAI je prerastao u delimično profitnu kompaniju, prihvativši investiciju od milijardu dolara od Microsofta kako bi mogao da se takmiči sa tehnološkim gigantima. Čini se da je novac stao na put početnoj otvorenosti firme. Povrh ovoga, čini se da OpenAI koristi povratne informacije korisnika kako bi odstranio lažne odgovore koje ChatGPT generiše. Prema kompanijskom blogu, OpenAI se prvobitno oslanjao na mašinsko učenje kako bi nisko rangirao lažne i/ili problematične odgovore koristeći skupocenu i ručno konstruisanu obuku. Ali izgleda da se ChatGPT sada podešava prema svojih više od milion korisnika. Povratnu informaciju ovih razmera verovatno bi bilo preskupo dobiti na bilo koji drugi način. Pred nama je perspektiva značajnog napretka u veštačkoj inteligenciji, uz pomoć metoda koje nisu opisane u naučnoj literaturi i na osnovu zaštićenih podataka kompanije koja je otvorena samo po imenu.
U protekloj deceniji, brzi napredak veštačke inteligencije u velikoj meri je bio posledica otvorenosti i naučnika i biznismena. Svi glavni AI alati koje imamo su otvorenog koda. Ali u trci za razvojem sve moćnije AI, tome je verovatno došao kraj. Ako otvorenost veštačke inteligencije oslabi, napredak u ovoj oblasti verovatno će se usporiti. Možda ćemo svedočiti i razvoju novih monopola. Ako nas istorija nečemu uči, to je da je manjak transparentnosti okidač za loše prakse u tehnološkom sektoru. I dok hvalimo (ili kudimo) ChatGPT, ne bi trebalo da zanemarimo okolnosti pod kojima je nastao. Ako ne budemo oprezni, upravo ono što obeležava zlatno doba veštačke inteligencije može se ispostaviti kao naznaka njegovog kraja.
(TheConversation-ZTP)
