Neki delovi Arktika više ne izgledaju baš polarno. Prema američkoj Nacionalnoj administraciji za okeane i atmosferu (NOAA), mnogi regioni prelaze iz snežne u kišnu klimu. „Na rubovima kontinenta tranzicija se u suštini već dešava,“ rekao je Džon Volš, glavni naučnik u Međunarodnom arktičkom istraživačkom centru na Univerzitetu Aljaske, na jesenjem sastanku Američke geofizičke unije u utorak. U narednih nekoliko decenija, naglasio je naučnik, kiša će postati glavni oblik padavina na većini rubnih delova Arktika.
Studija iz 2021. u časopisu Nature Communications otkrila je da bi padavine mogle preovladati u delovima Arktika već 2060-ih. Razlog je porast temperatura i padavina širom Arktika zbog gasova staklene bašte koji nastaju upotrebom fosilnih goriva. NOAA je u utorak objavila svoj godišnji izveštaj o Arktiku, navodeći da se polarni region i dalje zagreva dvostruko brže od ostatka planete. Zbog toga se arktički morski led povlači, tundra postaje zelenija, a morske ptice masovno umiru od gladi. Ne menja se samo Arktik. To je problem cele planete.
Kišni Arktik ubrzano gubi snežni pokrivač, što podstiče klimatske promene i ogoljava permafrost, tj. smrznuto tlo koje se polako otapa i oslobađa velike količine gasa metana. Po prvi put ove godine, NOAA je utvrdila da su arktičke padavine učestalije tokom svih godišnjih doba. „Čini mi se da priča o padavinama najzad dopire do javnosti,“ kaže Uma Bat, šefica odseka za atmosferske nauke na Geofizičkom institutu Univerziteta Aljaske. Prema Volšu, postoji nekoliko mogućih objašnjenja: više vlage nastaje kako se morski led topi, ostavljajući iza sebe veće okeanske površine koje isparavaju u atmosferu.
Toplija atmosfera zadržava više vlage, koja se potom pretvara u obilnije kiše ili sneg. Više oluja prelazi preko ogoljenih i toplijih vodenih površina, što podstiče intenzivnije oluje sa obilnijim padavinama. U svakom slučaju, u najhladnijim regionima poput istočnog Sibira ili severne Kanada, to znači više snežnih padavina. Ali na mestima kao što je jugozapadna Aljaska, to znači da kiša pada na sneg, a zatim se smrzava. To se dogodilo u Ferbanksu u decembru 2021, kada je palo skoro centimetar i po kiše, a zatim se smrzlo. Putevi su postali opasni, a škole zatvorene. Karibu i druge životinje nisu mogle da pasu travu jer je bila prekrivena ledom. „Ovakvi periodi da ledenom kišom mogu da budu razorni, jer sloj leda može da traje mesecima do prolećnog odmrzavanja,“ upozorava Volš.
Kiša spaja godišnja doba, sneg se ranije topi i umesto njega raste više žbunja, što u regijama poput jugozapadne Aljaske povećava rizik od velikih požara, kaže Bat. Sezona šumskih požara na Aljasci 2022. počela je sa milion hektara spaljenih brže nego bilo koje prethodne sezone, i završila se sa 3 miliona hektara spaljenih širom države. Bat je deo grupe istraživača koji većaju da li arktičku tundru na jugozapadu Aljaske treba preimenovati u subarktičku tundru. „U poslednje vreme mnogi razmišljaju o tome koliko su se stvari promenile u poslednjih 20 godina. Mnogo se promenilo,“ kaže naučnica. „I ne znam kako će sve to izgledati za 10 godina.”
(ScienceAlert-ZTP, foto: Petr Kahanek/Shutterstock)
