Švedske demokrate: Nacionalisti sve bliže vlasti?

Dobar narativ je važan u politici. Birači lakše razumeju ubedljivu priču nego bilo koju statistiku. A Švedske demokrate imaju sasvim jednostavnu i emotivnu tezu: da neevropski imigranti uništavaju Švedsku, a levičarska vlada im to dozvoljava.

1988. godine, kada je osnovana, Sverigedemokraterna je prokažena kao gomila neonacista. Ali 1990-ih, stranka je izbacila otvorene rasiste i popravila imidž. Zamah je dobila 2015. godine kada je Švedska otvorila svoja vrata za izbeglice, primivši preko 160.000 ljudi (1,6% švedske populacije), uglavnom iz kulturno udaljenih mesta poput Sirije i Avganistana.

Vlada je loše upravljala situacijom, zasipajući pridošlice novcima i otežavajući im zapošljavanje. Politika otvorenih vrata ubrzo je preokrenuta, ali je masovna nezaposlenost muslimana dala kredibilitet porukama Švedskih demokrata. Na izborima 2018. godine, stranka je osvojila 17,5% glasova. Glavne partije su morale da formiraju nestabilne koalicije kako bi ih držale podalje od vlasti.

Porast nasilja među etničkim bandama dao je Švedskim demokratama novi podsticaj. „Država gubi kontrolu nad određenim oblastima Švedske,“ kaže Matijas Karlson, poslanik i nezvanični ideolog stranke. On želi da zaposli više policije, plati ih više i brzo deportuje strane kriminalce. Kada Avganistanac počini zločin u Švedskoj, kaže on, „zaštitnici ljudskih prava tvrde da mu ne možemo garantovati bezbednost u Avganistanu, pa ga ponovo puštaju na ulicu“.

Porast broja seksualnih zločina „u velikoj meri je kulturološki uslovljen“, dodaje Karlson, napominjući da je Švedska primila mnogo izbeglica iz seksističkih zemalja. Realnost je ipak složenija. Švedska je proširila zakonsku definiciju silovanja 2013., i evidentira ih drugačije od drugih zemalja. Ako žena prijavi svakodnevno zlostavljanje tokom cele godine, Švedska će zabeležiti 365 prekršaja, dok će druge zemlje evidentirati samo jedan. Dakle, tvrdnja, česta na alt-rajt portalima, da je imigracija učinila Švedsku „svetskom prestonicom silovanja“, je tendenciozna i netačna.

Ipak, stopa kriminala među izbeglicama jeste veća nego među rođenim Šveđanima, delom i zbog toga što su mnogi migranti nezposleni. Druge stranke obazrivo pristupaju temi, u strahu da ne zazvuče rasistički, ali Švedske demokrate nemaju takvih prepreka. „Mi govorimo ono što vi mislite,“ glasi njihov partijski slogan. Stranka igra na duže staze, a njeni lideri razmenjuju beleške sa američkim republikancima. Karlson je osnovao analitičku grupu, dok njegov kolega Krun vodi sve brojniju studentsku federaciju. Mnogi su „umorni od političke korektnosti“, kaže on, i potrebna im je „nova kuća“, izvan društveno prihvatljivih levo-liberalnih stavova.

Na nacionalnom nivou, stranke desnog centra dugo se odupiru dogovorima sa Švedskim demokratama, iako bi im to omogućilo brže osvajanje vlasti. Ali tabu je sve slabiji, naročito među lokalnim političarima. Švedske demokrate imaju deo vlasti u nekoliko gradova, posebno na konzervativnom jugu. Neki od njihovih lokalnih lidera su vidljivo nesposobni. Ali drugi nestrpljivo žele da pokažu da nisu zastrašujući i da se mogu nositi sa važnim državnim zadacima.

Ogledni primer je Solvesborg, grad od 17.000 stanovnika. Gradonačelnica Luiza Erikson bivša je devojka lidera stranke Džimija Akesona. Popularna je, poslovno nastrojena i sklona besramnom nacionalizmu. Hvali se većim angažovanjem policije, zabranom prosjačenja i ukidanjem poseta staračkim domovima u cilju zaštite od covida-19. Zalaže se za testiranje na droge u školama i vraćanje migranata „koji odbijaju da budu deo švedskog društva“. Optužuje glavne stranke da urušavaju „dobro staro švedsko zajedništvo“. Smatra se da ima najviše političke ambicije.

Erikson je na vlast došla zahvaljujući sporazumu sa strankom desnog centra, iako su se njeni nacionalni lideri tome protivili. Lokalna političarka Umerenjaka Emili Pilthamar prihvatila je saradnju iz praktičnih razloga. Pilthamar kaže da je želela da sruši korumpiranu levičarsku administraciju, podstakne lokalno poslovanje i pruži nove mogućnosti za brigu o deci. Međutim, kasnije se razišla sa Erikson, tvrdeći da je požurivala odbornike u donošenju ključnih odluka i time ugrozila demokratski proces.

Karlson veruje da će Švedske demokrate dobiti priliku da upravljaju državom već nakon izbora 2022. Lokalni analitičari procenjuju da će desni centar izbegavati formalnu koaliciju, ali bi mogao da formira labaviji aranžman, tako da Švedske demokrate „pristanu“ na vladu desnog centra u zamenu za političke ustupke.

U međuvremenu, glavne partije su gotovo usvojile politiku Švedskih demokrata o neprimanju novih izbeglica. Karlsonova kritika da Švedska ne vraća Avganistance u Avganistan bila bi novost za Jakova (pseudonim), koji je deportovan prošle godine. Njegov zahtev za azil delovao je neoborivo: u Švedsku je stigao kao 14-godišnje siroče i pripadnik progonjene manjine. Pobegao je iz Avganistana nakon što mu je otac nestao (verovatno su ga ubili Talibani). Vredno je učio, savladao švedski i držao se podalje od ulice. Sada je ponovo u Kabulu. „Juče, dok sam bio u školi, napolju je eksplodirala raketa. I danas opet. Teško je,” kaže Jakov.

Švedska porodica koja ga je primila, Vinbergovi, našla mu je stalan posao u modernom vegetarijanskom restoranu u Stokholmu. Teoretski, trebalo bi da dobije radnu vizu i da mu se omogući povratak. Ali Hans Vinberg kaže da vlada čini sve što može da odvrati izbeglice. „Klima se promenila,“ kaže on, „ovo je bolno za mene kao Šveđanina.“ Ali mnogi Šveđani pozdravljaju takvu politiku.

(TheEconomist-ZTP, TT News Agency/PA)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.