Prvi znak nevolje na Rajni, najprometnijem plovnom putu Evrope, bio je kada su rečna krstarenja i hotelski brodovi nestali. Zatim su se teretna plovila smanjila ili jednostavno prestala da plove, a roba poput uglja prebačena u vozove. Nivo reke je toliko opao da su se mogle videti nedetonirane bombe iz ratnih vremena.
Ove depresivne scene, koje je opisao Florian Krekel iz nemačke Uprave za vodne puteve i brodarstvo, potiču iz jeseni 2018., kada je suša toliko iscrpela vodotokove Rajne da je plovidba postala gotovo nemoguća. Rečni preduzetnici su morali da smanje proizvodnju, izvoznici su bili odsečeni sa svetskih tržišta, a benzinske pumpe u Kelnu su podigle cene. Državu je ovo koštalo 0,2 procentna poena BDP-a, prema Kilovom institutu za svetsku ekonomiju.
Velika suša iz 2018. pogodila je preko dve trećine površine Nemačke. Ubrzo potom su klimatske promene skočile na listi prioriteta glasačkog tela. A kako je potencijalne ili stvarne posledice suše po nemačke plovne puteve, šume i farme sve teže ignorisati, tema je i dalje vrlo aktuelna. Nemačke stranke, spremajući se za izbore krajem septembra, prilagođavaju se aktuelnom trendu.
Zelena stranka, koja je prošlog vikenda potvrdila svoj manifest na internoj zabavi, očekivano je u središte svog programa stavila klimatsku politiku. Ali, Hrišćanske demokrate (CDU), njihovi saveznici iz Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i Socijaldemokrate (SPD), takođe su morali da uhvate priključak. U parlamentu se trenutno raspravlja o reviziji nemačkog klimatskog zakona, nakon presude ustavnog suda zbog koje je vlada pooštrila svoje klimatske ciljeve. Na prvim izborima ujedinjene Nemačke 1990. godine, Zeleni su se hvalili: „Svi govore o Nemačkoj. Mi govorimo o vremenu.“ Tri decenije kasnije, njihovi rivali su promenili priču.
Ipak, to možda neće ići Zelenima u prilog. Iako je klima nova tema za nemačku javnost, stara taktika etiketiranja Zelenih kao stroge Verbotspartei („stranke koja zabranjuje“) i dalje deluje efikasno. Kada je Analena Berbok, kandidatkinja za kancelarku, nedavno rekla da će cene benzina morati da porastu, CDU/CSU i SPD su je kritikovali zbog lomljenja klimatske politike preko leđa siromašnih vozača. Armin Lašet, njen glavni rival iz CDU-a, kaže da Zeleni ugrožavaju sveto pravo Nemaca na godišnji odmor na Majorci. „Ljudi iz gradova govore ljudima sa sela kako da žive – to je ludilo,“ gunđao je Johen Racenberger, rajnski vinogradar. Zeleni su imali primetan pad rejtinga u nedavnim anketama.
Njihov strategija je sada dvostruka. Prvo žele da potisnu radikalnije članove partije. Na kongresu Zelenih, rukovodstvo je otpratilo aktiviste koji su predlagali znatno više cene fosilnih goriva u Nemačkoj. Drugo, treba imati vedriji pristup ekološkoj borbi. Robert Habek, koji vodi stranku zajedno sa Berbok, održao je uzbudljiv govor povezujući ekološki aktivizam sa herojskim motivima poput slobode i pravde. Sa praktične strane, Zeleni imaju plan da dividende od carinskih tarifa preusmere manje imućnim građanima.
Ali glasači ne veruju takvim agendama. Niti su voljni da se žrtvuju plaćajući više za benzin ili izbacujući meso iz ishrane. Nemačka mora da smanji emisiju gasova staklene bašte za 65% do 2030., da bi dostigla nultu emisiju do 2045. To će imati dramatičan uticaj na sve, od remonta kuća i stanova do odvikavanja vozača od benzina. „Većina ljudi nema pojma kako će Nemačka da postigne ove ciljeve,“ kaže Anita Engels, klimatski sociolog sa Univerziteta u Hamburgu. Čini se da je malo političara spremno da ih suoči sa tim.
Teoretski, zalaganje CDU/CSU-a za tržišne mehanizme u klimatskoj politici, nasuprot sklonosti Zelenih ka regulaciji, moglo bi da stvori „zdravu atmosferu“ u kampanji, smatra Otmar Edenhofer, šef Potsdamskog instituta za istraživanje klimatskih rizika. Neki mlađi poslanici CDU-a, osetiviši odakle vetar duva, pokušavaju da prebace lopticu Zelenima. Ali drugi sumnjaju u smisao borbe na terenu Zelenih i više su na liniji Armina Lašeta. Procureli nacrt manifesta CDU-a ne sadrži mnogo tačaka o klimatskim rizicima.
Budu li se Lašet i Berbok našli u postizbornoj koaliciji, kao što mnogi očekuju, klima će biti među najtežim tačkama pregovora. Novi ciljevi moraju biti ispunjeni, a ustavni sud ispoštovan. Svako odlaganje neprijatnih razgovora imaće svoju cenu.
(TheEconomist-ZTP, foto: Michael Probst/AP)
