Na inicijativu zvaničnog Pariza, 17. juna održana je međunarodna konferencija sa akcentom na pomoći libanskoj vojsci. Kroz ovaj oblik podrške, Francuska i SAD žele da spreče Liban da padne pod dominaciju Hezbolaha i računaju na vrhovnog komandanta libanske armije kao predsedničkog kandidata. Nakon što je Pariz prekinuo odnose sa Saadom Haririjem, liderom političke koalicije 14. mart, ponovo su uspostavljeni kontakti sa civilnim društvom i obećana snažna podrška libanskim oružanim snagama.
Francuska ministarka odbrane Florans Parli organizovala je junsku konferenciju radi prikupljanja pomoći za libansku vojsku jer je ona „ključna institucija koja sprečava pogoršanje bezbednosne situacije u zemlji“. Na francuskom samitu je učestvovalo dvadesetak zemalja, uključujući SAD, Nemačku, Italiju, Rusiju, Kinu i neke države Zaliva. Pariz i međunarodna zajednica planiraju da pošalju medicinsku pomoć i rezervne delove za vojnu opremu.
Libanska valuta je na crnom tržištu devalvirala na 15.000 lira za jedan dolar, minimalna zarada izgubila je oko 90 odsto vrednosti, a primetna je nestašica benzina i električne energije. Pre krize, oficir libanske vojske zarađivao je 4.000 dolara mesečno, da bi danas primanja pala na oko 400 dolara. Za običnog vojnika situacija je još dramatičnija.
Prošlog maja, SAD su povećale pomoć libanskoj vojsci za 12 odsto, što je ukupno 120 miliona dolara za 2021. Finansijska podrška je multisektorska i ima za cilj poboljšanje vojne opreme, od oklopnih vozila i borbenih helikoptera do sistema noćnog vida. Povrh toga, američka vojska je od 2014. obučila više od 6.000 libanskih vojnika. Francuska je u februaru sa Libanom potpisala tri konvencije o odbrani i pomorskoj saradnji, borbi protiv terorizma i obuci za planinsko ratovanje. Od 2016., Pariz je libanskim vojnim jedinicama isporučio opremu u vrednosti 60 miliona evra.
Zapadne sile se nadaju da će libanska vojska sprečiti Hezbolah da proširi svoj uticaj u zemlji; naime, šiitski pokret je manje pogođen ekonomskom krizom zbog direktne podrške Irana. Dok se druge političke stranke tiskaju za državnu pomoć, Hezbolah je prošle godine od Irana dobio najmanje 700 miliona dolara. Problem sa kojim se Zapad suočava je činjenica da je Hezbolah nesporno najmoćnija vojna sila u Libanu. Libanska vojska i Hezbolah ipak imaju neke zajedničke ciljeve, poput borbe protiv džihadista i odvraćanja potencijalne izraelske invazije.
Budući da Francuska i SAD imaju vrlo specifičnu agendu za libansku vojsku, jasno je zašto održavaju dobre odnose sa vrhovnim komandantom Džozefom Halilom Aunom. Libanski general je posetio Jelisejsku palatu prošlog maja, a primio ga je predsednik Emanuel Makron. Na sastanku su pretresli ekonomske, bezbednosne i socijalne izazove Libana, pri čemu je francuska strana istakla da je libanska vojska „jedini faktor stabilnosti u zemlji“.
Prvi put u istoriji je francuski predsednik primio šefa libanske vojske, što se delimično može objasniti predsedničkim ambicijama generala Auna. Takođe je posetio Vašington 2019. i planira novu posetu ovog meseca. Uprkos ekonomskim problemima, uličnim nemirima i statičnosti političke klase, vojska i dalje uživa veliko poverenje građana. U vreme „oktobarske revolucije” iz 2019., vojska je bila jedina institucija koja je sačuvala ugled. Ona je takođe jedina multiverska institucija i kao takva služi za primer u zemlji opustošenoj religijskim podelama.
Šef libanske armije očigledno se sprema za predsedničke izbore; podršku Zapada će svakako imati jer je spreman da se suprotstavi dominaciji Hezbolaha. U stvari, većina bivših predsednika je dolazila iz redova vojske, još otkako je Liban stekao nezavisnost 1943. Francuska se stoga nada Aunovoj pobedi na izborima sledeće godine. Ali da li će njihova podrška ubediti libanski narod da okrene leđa Hezbolahu? Ova organizacija je imala ključnu ulogu u proterivanju izraelskih snaga iz Libana 2000., te u odvraćanju ISIS-a sa sirijsko-libanske granice.
(InfoBrics-ZTP, foto: Reuters)
