Normalnost do proleća: Da li previše očekujemo od covid-19 vakcina?

Posle vesti da Pfizerova vakcina za covid-19 ima efikasnost od preko 90%, medije su preplavile najave o kraju pandemije. Ser Džon Bel, profesor medicine sa Univerziteta u Oksfordu, nagovestio je da bi se život mogao normalizovati do proleća. Vakcina će verovatno biti odobrena u većini zemalja u narednih nekoliko meseci. Ali da li to znači da ćemo se vratiti u normalan život početkom 2021. godine, manje je izvesno.

Ako imamo visoko efikasnu vakcinu koja sprečava širenje virusa i možemo da je distribuiramo širom sveta, to će imati ogroman efekat na suzbijanje covida-19. Ali s obzirom da su efekti rane vakcine nepoznati i da je veliki logistički izazov vakcinisati milijarde ljudi širom sveta, verovatno će prve vakcine biti samo jedan od alata za kontrolu koronavirusa.

Sve vodeće vakcine zasnivaju se na tome da ljudski organizam stvori protein koji se lepi za površinu virusa, tako da naš imunski sistem može lako da ga prepozna. Vakcine sadrže genetska uputstva za stvaranje ključnog proteina u ljudskim ćelijama, koristeći molekul pod nazivom mRNK ili izmenjenu verziju drugog, bezopasnog virusa. Ćelije zatim proizvode kopije tog proteina na koji imunski sistem reaguje. Nakon što prepozna i zapamti kako izgleda spoljni omotač virusa, imunosistem stiče sposobnost da neutrališe zarazu pravim virusom.

Prednost ove procedure je to što nema potrebe da se ljudi izlažu celom virusu, pa je samim tim vakcina sigurnija. To je i brži put do stvaranja sigurne i efikasne vakcine u poređenju sa klasičnim metodama koje koriste čitav virus. Međutim, vakcine koje koriste mRNK ili virusne vektore su novo naučno polje. Do sada nije postojala vakcina protiv virusnih infekcija zasnovana na ovim metodama, pa su potencijalni propratni efekti nepoznati.

Aktuelni testovi Pfizerove vakcine, koja koristi molekul mRNK, ukazuju na visoku efikasnost, ali još uvek moramo puno toga da saznamo. Za početak, ovo nisu konačni rezultati i važno je napomenuti da laboratorijsko testiranje i svakodnevna primena nisu isto. Takođe još ne znamo da li Pfizerova vakcina zaista sprečava prenošenje virusa, ili samo razvoj bolesti kod zaraženog.

(foto: Pfizer/Reuters)

Iako će Pfizerova i druge vakcine uskoro biti primenjene, neizvesno je da li će zaustaviti prenos virusa kod dovoljnog broja ljudi da bismo dostigli imunitet stada. Možda će vakcine zasnovane na proverenijim metodama, poput Valneve koja koristi ubijeni virus u celosti, na kraju biti one koje najbolje deluju. Međutim, vakcina kompanije Valneva verovatno neće biti spremna za upotrebu do sredine 2021. godine.

Takođe ne znamo koliko će trajati imunitet koji pružaju ove vakcine. Znamo da antitela od prirodne infekcije covidom-19 mogu nestati u roku od nekoliko meseci. Antitela indukovana vakcinom takođe bi mogla brzo da izblede. S tim u vezi, antitela nisu jedini odgovor tela na ovaj i druge koronaviruse. Imunski odgovor koji aktivira T-limfocite takođe se čini važnim. I vakcine Pfizera i AstraZenece dokazano indukuju reakciju T-ćelija. Ali da li su te reakcije dugotrajne, još uvek je nepoznato.

Uzmimo u obzir da vakcine ne deluju na neke ljude, te da ih neki ne mogu primiti zbog postojećih bolesti. Takođe, neki ljudi će odbiti da se vakcinišu. Vakcinisanje 70% populacije, koliko je neophodno za kolektivni imunitet, zahteva proizvodnju milijardi doza. AstraZeneca tvrdi da može proizvesti 2 milijarde doza, dok Moderna kaže da će imati milijardu doza do kraja 2021. Pfizer je u istom roku najavio 1,3 milijarde doza. Kada sve saberete, pokrivenost svetske populacije i dalje neće biti dovoljna.

Transport vakcina širom sveta biće veliki logistički izazov. Na primer, Pfizerovu vakcinu treba držati na -80°C, što komplikuje prevoz i u razvijenim zemljama. Kako stvari stoje, distribucija vakcina će potrajati više od nekoliko meseci. Sve čemu se sada treba nadati je da će prve vakcine stići do najranjivijih grupa. To će sigurno pomoći, ali samo kao dodatak postojećim merama. Još neko vreme ćemo morati da održavamo distancu i strogu higijenu, dok će maske verovatno ostati aktuelne do jeseni 2021. godine.

(TheConversation-ZTP, foto: Yalcinsonat)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.