Mi smo, naravno, usred „klimatske uzbune“ i „šestog masovnog izumiranja“ života na Zemlji. Samo se čini da jedna od izvikanih žrtava uništenja trenutno nije u igri. Još u maju, ekolozi su upozoravali da je Veliki koralni greben, 2.400 kilometara duga struktura na obali australijskog Kvinslenda, osuđen na propast zbog zagrevanja mora.
Tvrdi se da greben pati od „masovnog izbeljivanja“ jer odumiru biljke koje žive na grebenu i obezbeđuju mu hranu. Krivica je svaljena na toplija mora. U realnosti, ovo je bio prvi događaj masovnog izbeljivanja koji se dogodio u godini „La Ninje“, kada bi mora kod Australije trebalo da prolaze kroz fazu cikličnog hlađenja. Snuždeni Dejvid Vahenfeld, glavni naučnik zadužen Veliki koralni greben, rekao je tada za Gardijan da se „mogu očekivati neočekivani događaji. Ništa me više ne iznenađuje”.
Ali nešto je sada začudilo one koji predviđaju propast Velikog koralnog grebena. Poslednje istraživanje Australijskog pomorskog instituta, koje je sprovedeno u maju, baš kada je objavljen izveštaj Gardijana, otkriva da se koralni pokrivač ne samo oporavio, već je na dve trećine svoje površine dostigao najviši nivo za 36 godina posmatranja. Brzina oporavka korala je izuzetna; ceo greben je 2016. bio proglašen mrtvim u vesti objavljenoj u ekološkom časopisu Outside. Kao u pričama spasavanja od kremacije blagim trzajem tela u poslednjem času, čini se da je njegova smrt bila preuveličana.
Ekološki pokret ne može da se natera da proslavi rezultat najnovijeg istraživanja. Gardijanov članak o izveštaju nas je podsetio da ekološke vesti privlače pažnju samo kada su dramatične. „Kao deo svetske baštine, greben još uvek ima neki kapacitet za oporavak,“ pisalo se, „ali šanse su sve manje dok klima nastavlja da se zagreva“. Primereniji podnaslov bi glasio: „Veliki koralni greben prkosi izveštajima o svojoj propasti jer naučnici potcenjuju njegovu sposobnost da se oporavi od procesa izbeljivanja.“ Ne bi nas začudilo da reakcija grebena na toplija mora nije u potpunosti shvaćena. Kada imate podatke za period od samo 36 godina, prilično je teško razumeti dugoročne trendove.
Ništa od ovoga, naravno, ne znači da Veliki koralni greben možda neće biti u opasnosti od toplijih mora u nekom trenutku. Postoji i zabrinutost da su raznovrsni ekosistemi zamenjeni šačicom dominantnih koralnih vrsta, čineći ceo greben osetljivijim na promene životne sredine. Ali za sada, pomislili biste da će klimatski katastrofičari biti dovoljno pošteni da priznaju grešku; baš kao u slučaju Al Gorovih prognoza o kraju snega na Kilimandžaru do 2020, priroda je još jednom opovrgla njihova mračna proročanstva.
(TheSpectator-ZTP, foto: iStock/Getty)
