Nova studija se nadovezuje na sve veći broj istraživanja koja sugerišu da bi naša biološka starost – mera koja se razlikuje od hronološke starosti – mogla da bude reverzibilna. Međunarodni tim istraživača pronašao je markere biološkog starenja koji su se povećavali nakon stresnih događaja kao što su teška operacija, trudnoća ili ozbiljna infekcija, a zatim se vraćali na početne nivoe nakon perioda oporavka od ovih stresora.
Usporavanje, a kamoli preokretanje posledica starenja je vlažni san za medicinske i zdravstvene preduzetnike. Sve bolje razumevanje prirodne krhkosti DNK, kojoj ćelije dodaju ili uklanjaju hemijske oznake, menjajući način ekspresije gena, podstiče sve više istraživanja u ovoj oblasti. Ove tzv. epigenetske promene odražavaju izloženost osobe određenom životnom stilu i faktorima životne sredine kao što su neuhranjenost, infekcija ili stres, u detinjstvu ili kasnijem životu. Na ovaj način, epigenetske promene obeležavaju protok vremena i mogu se koristiti kao molekularni „časovnik“ za procenu biološke starosti tkiva i organa u poređenju sa hronološkom starošću osobe.
Naučnici takođe mogu da procene biološku starost merenjem dužine telomera, zaštitnih kapica na krajevima hromozoma koje se skraćuju svaki put kada se ćelije podele. Studije koje su proučavale telomere pokazale su da stres utiče na mlade lekare ili višestruke trudnice, dovodeći do starenja ćelija povrh kalendarskih godina. Ranija istraživanja o dugovečnosti obično su istraživala mogućnosti produženja telomera kao sredstva za produženje životnog veka životinja. Ipak, otkrivanje načina za premotavanje epigenetskih časovnika tek nedavno je dospelo u fokus naučnika.
„Uprkos opšteprihvaćenoj tezi da je biološka starost bar donekle izmenljiva, razmere u kojima biološka starost prolazi kroz reverzibilne promene tokom života i događaji koji izazivaju takve promene ostaju nepoznati,“ objašnjava Vadim Gladišev, molekularni biolog sa Harvardske medicinske škole i koautor nove studije. To ne znači da naučnici u prošlosti nisu nailazili na iznenađujuće rezultate koji sugerišu da je biološka starost povratna, čak i kod ljudi. Istraživanja pokazuju da uprkos posledicama trudnoće po telo majke, majčine ćelije izgledaju „mlađe“ tokom trudnoće nego što bi trebalo da budu prema hronološkoj strarosti.
A 2019. godine, istraživači su tokom malog kliničkog ispitivanja shvatili da koktel od tri obična leka može da skine nekoliko godina sa biološke starosti osobe. Ova nova studija, koja je koristila više epigenetskih časovnika za merenje efekata stresa na biološku starost u životinjskim modelima i ljudskim bazama podataka, otkriva da naglo starenje izazvano stresom može biti samo privremena stvar. „Jasan obrazac koji se pojavio tokom naših ispitivanja je da izloženost stresu povećava biološku starost,“ pišu istraživači u svom objavljenom radu. „Kada je stres ublažen, biološka starost se mogla u potpunosti ili delimično povratiti. Ovo je najjasnije pokazano našom analizom promena biološke starosti u reakciji na tešku operaciju.“
Uzorci krvi starijih pacijenata koji su bili podvrgnuti hitnoj operaciji pokazali su porast markera biološke starosti koji se vratio na početnu vrednost nedelju dana nakon zahvata. Ovaj obrazac je potvrdio rezultate opitivanja miševa koji su hirurški spojeni, a zatim razdvojeni. Međutim, pacijenti koji su se sami odlučili na operaciju nisu pokazivali znake ubrzanog starenja. Pronalaženje signala među miliona hiperaktivnih ćelija je težak zadatak, stoga su istraživači upoređivali više epigenetskih časovnika. Zanimljivo je da neki nisu otkrili nikakve promene. Pa ipak, istraživači misle da njihovi nalazi sugerišu da je telo sposobno da preokrene procese biološkog starenja.
Ali jedno je posmatrati fluktuacije u telesnim procesima, a sasvim drugo pokušati da ih terapeutski iskoristite radi preokretanja efekata starenja. Telo je sposobno za mnoge izvanredne stvari koje moderna medicina jedva da može da imitira, a mi još ne znamo da li ove prolazne promene u ćelijskom starenju imaju primetne ili trajne zdravstvene efekte.
(ScienceAlert-ZTP)
