Puno se priča o dedolarizaciji. Prošlog meseca u Nju Delhiju je Aleksandar Babakov, zamenik predsednika ruske Državne dume, rekao da Rusija sada predvodi razvoj nove valute. Koristiće je za prekograničnu trgovinu zemlje BRIKS-a: Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika. Nedeljama kasnije, u Pekingu, nadovezao se i brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva: „Svake noći se pitam zašto sve zemlje moraju da baziraju svoju trgovinu na dolaru.“ Ovakav razvoj događaja komplikuje narativ da je vladavina dolara stabilna kao ‘svevideće oko’ sa dolarske novčanice u zemlji slepih pojedinačnih konkurenata kao što su evro, jen i juan. Kao što je jedan ekonomista rekao, „Evropa je muzej, Japan je starački dom, a Kina je zatvor.” Ali valuta koju bi štampao BRIKS bila bi drugačija. To bi bila nova unija nezadovoljnih koji, mereno BDP-om, kolektivno nadmašuju ne samo vladajućeg hegemona, Sjedinjene Države, već i sve zemlje G-7 zajedno.
Strane vlade koje žele da se oslobode dolarske zavisnosti nisu ništa novo. Govorkanja u stranim prestonicama o želji da se detronizuje dolar bila su u novinskim naslovima još od 1960-ih. Ali reči tek treba da se pretvore u opipljive rezultate. Prema jednom merilu, dolar se trenutno koristi u 84,3 odsto prekogranične trgovine, u poređenju sa samo 4,5 odsto kineskog juana. A tipična sklonost Kremlja spinovima kao instrumentu državne politike pobuđuje sumnju u bilo šta što Rusija kaže. Na niz praktičnih pitanja, poput toga koliko zemalja BRIKS-a pristaje na Babakovljev predlog, odgovori su za sada nejasni. Ipak, slušajući ekonomiste, izgledi za uspeh BRIKS-ove valute su nešto novo. Kakvi god da su početni planovi za tako nešto, takva valuta bi zaista mogla da potisne američki dolar kao rezervnu valutu članica BRIKS-a. Za razliku od ranije predlaganih konkurenata, poput digitalnog juana, ova hipotetička valuta zapravo ima potencijal da uzurpira, ili barem uzdrma, mesto dolara na tronu.
Nazovimo hipotetičku valutu brik. Ako bi BRIKS koristio samo brik za međunarodnu trgovinu, uklonio bi prepreku koja trenutno ometa njihove pokušaje da izbegnu hegemoniju dolara. Ti pokušaji često poprimaju oblik bilateralnih sporazuma o denominaciji trgovine u nedolarskim sredstvima, poput juana, koji je sada glavna valuta u trgovini između Kine i Rusije. Prepreka? Rusija nije voljna da bazira ostatak svog uvoza na Kini. Dakle, nakon bilateralnih transakcija između dve zemlje, Rusija želi da parkira prihode u dolarski izraženoj imovini kako bi ostatak svog uvoza kupovala iz zemalja koje još uvek koriste dolar. Međutim, ako bi Kina i Rusija koristile samo brik, Rusija ne bi imala potrebe da prihode iz bilateralne trgovine drži u dolarima. Dakle, Rusija bi koristila brikove, a ne dolare, za ostatak svog uvoza, i tako najzad stižemo do dedolarizacije.
Da li je realno zamisliti da BRIKS koristi samo brik za trgovinu? Da. Za početak, mogli bi sami da finansiraju sve svoje uvozne račune. Ukupno u 2022, BRIKS je ostvario trgovinski suficit, poznat i kao suficit platnog bilansa, od 387 milijardi dolara, uglavnom zahvaljujući Kini. BRIKS bi takođe mogao da dostigne nivo samoodrživosti u međunarodnoj trgovini koji je izmicao drugim valutnim unijama. Pošto valutna unija BRIKS-a, za razliku od svih prethodnih, ne bi imala zajedničke teritorijalne granice, njene članice bi mogle da proizvode širi spektar dobara od bilo koje postojeće monetarne unije. Dakle, geografska raznolikost je osnova za takav stepen samodovoljnosti kakav je izmakao teritorijalno integrisanim valutnim unijiama, poput evrozone, koja je, uzgred, imala trgovinski deficit od 476 milijardi dolara u 2022.
Ali BRIKS čak ne bi morao da trguje isključivo unutar sebe. Pošto je svaka članica grupacije ekonomska sila u svom regionu, druge zemlje bi verovatno bile spremne da trguju u briku. Ako bi Tajland bio prinuđen da koristi brik u poslovanju sa Kinom, brazilski uvoznici bi i dalje mogli da kupuju škampe od tajlandskih izvoznika, zadržavajući tajlandske škampe na brazilskim jelovnicima. Roba proizvedena u jednoj zemlji takođe može da zaobiđe trgovinske restrikcije između dve zemlje tako što se izveze u treću zemlju, a zatim iz nje ponovo izveze. To je tipična posledica novih trgovinskih ograničenja, poput carina. Ako bi Sjedinjene Države bojkotovale bilateralnu trgovinu sa Kinom, pre nego trgovinu u briku, američka deca bi i dalje mogla da se igraju sa igračkama kineske proizvodnje koje su izvezene u zemlje poput Vijetnama, a odatle izvezene u Sjedinjene Države.
Nagoveštaj apsolutno najgoreg scenarija koji bi mogao zadesiti potrošače u zemljama BRIKS-a, ako njihove vlade usvoje trgovinski princip „brik ili propast“, dolazi iz današnje Rusije. Američke i evropske vlade insistiraju na ekonomskoj izolaciji Rusije. Ipak, neke američke i evropske robe nastavljaju da pristižu u Rusiju. Troškovi za potrošače su realni, ali ne i katastrofalni. Kako zvaničnici zemalja BRIKS-a postaju sve zagrejaniji za dedolarizaciju, uz današnju Rusiju kao krajnji primer negativnih posledica, rizik dedolarizacije će izgledati sve privlačnije. Da bi zamenio dolar kao rezervnu valutu unutar BRIKS-a, brik bi takođe morao da ima bezbednu imovinu na raspolaganju mimo upotrebe u trgovini. Da li je realno zamisliti da brik sve to postigne? Da.
Za početak, pošto BRIKS ima suficit u trgovini i platnom bilansu, brik uopšte ne bi morao da privuče strani novac. Vlade BRIKS-a bi mogle da pribegnu nekoj varijanti ‘štapa i šargarepe’ kako bi naterali domaće potrošače i firme da kupuju brik sredstva svojom ušteđevinom i praktično subvencionišu i stvore realno tržište. Ali imovina izražena u briku bi imala karakteristike koje bi snažno privukle strane investitore. Za globalne investitore, jedna od glavnih manjkavosti zlata kao imovinske klase je to što ne plaća kamatu. Pošto BRIKS navodno planira da svoju novu valutu podrži zlatom i drugim retkim metalima, kamatirana sredstva izražena u briku bi ličila na kamatirano zlato. To je neobična karakteristika: imovina izražena u briku bi privukla investitore koji žele i kamatonosno svojstvo obveznica i diverzifikujuća svojstva zlata.
Naravno, da bi brik obveznice funkcionisale prosto kao kamatonosna verzija zlata, trebalo bi da se percipiraju kao niskorizične. A čak i neke članice BRIKS-a su u značajnom riziku od neizvršenja kreditnih obaveza. Ali ovi rizici bi se mogli ublažiti. Emitenti duga izraženog u briku mogli bi skratiti dospeće duga kako bi smanjili rizičnost. Investitori možda veruju južnoafričkoj vladi kada kaže da će dug vratiti „za 30”, ali kada su merna jedinica dani, a ne godine. Cene bi takođe mogle da kompenzuju taj rizik. Ako bi učesnici na tržištu tražili veće prinose za kupovinu brik imovine, verovatno bi ih dobili. To je zato što bi vlade BRIKS-a bile spremne da finansiraju održivost brika. Da budemo realni, brik bi izazvao niz praktičnih problema. Kao primarno sredstvo za međunarodnu trgovinu, a ne za cirkulaciju unutar pojedinačnih zemalja, brik bi zakomplikovao posao centralnih bankara u članicama BRIKS-a. Stvaranje nadnacionalne centralne banke, poput Evropske centralne banke, koja bi upravljala brikom takođe bi zahtevalo vreme. Ovo jesu izazovi, ali ne nužno nepremostivi.
Trnovita je i geopolitika među članicama BRIKS-a. Ali zajednička valuta bi funkcionisala u jasno definisanoj oblasti u kojoj su interesi usklađeni. Indija i Kina možda imaju međusobno sukobljene bezbednosne interese, ali se slažu po pitanju dedolarizacije. I mogu da sarađuju u okviru zajedničkih interesa dok se takmiče u drugima. Brik ne bi toliko detronizovao dolar koliko bi smanjio teritoriju u njegovom domenu. Čak i ako se BRIKS dedolarizuje, veliki deo sveta bi i dalje koristio dolare, a globalni monetarni poredak bi postao više multipolaran nego unipolaran. Mnogi Amerikanci žale zbog pada globalne uloge dolara. Ali globalna uloga dolara je uvek bila mač sa dve oštrice za SAD. Iako daje mogućnost Vašingtonu da koristi sankcije kao spoljnopolitičko oruđe, podizanje cene dolara podrazumeva skuplje američke robe i usluge, što smanjuje izvoz i Amerikance košta radnih mesta. Ali oštrica koja zaseca Ameriku se zaoštrava, dok ona koja seče američke neprijatelje otupljuje.
Među onima koji shvataju da globalna uloga dolara ide na štetu radnih mesta i izvozne konkurentnosti SAD-a, barem na osnovu izjava iz 2014, je Džered Bernstin, aktuelni predsednik ekonomskog saveta Bele kuće. Ali ovi troškovi su vremenom samo rasli dok se američka ekonomija smanjivala u odnosu na svetsku. Prednost globalne uloge dolara je u sposobnosti Amerike da koristi finansijske sankcije kako bi unapredila svoje bezbednosne interese. Ali Vašington uviđa da su bezbednosni interesi SAD-a u 21. veku sve više definisani konkurencijom sa državnim akterima poput Kine i Rusije. Ako je to tačno, i ako su vrludavi efekti sankcija Rusiji ikakva naznaka, sankcije će biti sve neefikasnije oruđe američke bezbednosne politike.
Ako brik zameni dolar kao rezervnu valutu BRIKS-a, reakcije će biti raznolike i bizarne. Čini se da će tome najviše aplaudirati antiimperijalistički nastrojeni zvaničnici zemalja BRIKS-a, zatim pojedini Republikanci u američkom Senatu i glavni ekonomista američkog predsednika Džoa Bajdena. Osude će dolaziti od bivšeg predsednika SAD-a Donalda Trampa i od američkih bezbednosnih agencija sa kojima je on tako često u svađi. U svakom slučaju, vladavina dolara se verovatno neće okončati preko noći, ali bi brik svakako započeo eroziju njegovu dominacije.
(Joseph W. Sullivan/ForeignPolicy-ZTP)
