Nakon zapanjujućih otkrića u oblasti veštačke inteligencije, mnogi radnici strahuju da će završiti na industrijskom otpadu. Globalne Gugl pretrage sa pitanjem „da li je moj posao siguran?“ udvostručile su se poslednjih meseci, jer ljudi strepe da će biti zamenjeni velikim jezičkim modelima (VJM). Neki pokazatelji sugerišu da nailazi epohalna ekonomska prekretnica. U nedavnom radu Tine Elondu iz OpenAI-a navodi se da bi „kod 80% američke radne snage najmanje 10% radnih zadataka trpelo posledice uvođenja VJM-a“. Drugi dokument sugeriše da će se advokatske usluge, računovodstvo i turističke agencije suočiti sa neviđenim preokretom.
Ekonomisti pak više uživaju u prognozama o automatizaciji nego u njihovom testiranju. Početkom 2010-ih mnogi od njih su glasno predviđali da će roboti preuzeti milione radnih mesta, da bi utihnuli kada su stope zaposlenosti širom razvijenog sveta dostigle rekordne visine. Retki su katastrofičari koji umeju da objasne zašto zemlje sa najvišim stopama korišćenja visokih tehnologija, kao što su Japan, Singapur i Južna Koreja, konstantno beleže najniže stope nezaposlenosti. Ovde uvodimo prvi pokušaj praćenja uticaja AI na poslove. Koristeći američke podatke o zaposlenosti prema zanimanjima, izdvajamo bele okovratnike. To uključuje sve vrste kancelarijskih radnika, od tehničke podrške i finansijskih operacija do kopirajtera. Smatra se da su poslovi belih okovratnika posebno osetljivi na generativnu AI, koja postaje sve bolja u logičkom rasuđivanju i kreativnosti.
Međutim, još uvek nema puno dokaza o uticaju AI na zapošljavanje. U proleće 2020, porastao je udeo kancelarijskih radnika u ukupnom broju zaposlenih, pošto je mnogo ljudi u uslužnim delatnostima ostalo bez posla na početku pandemije kovida-19. Udeo belih ovratnika danas je niži, pošto su se turizam i ugostiteljstvo oporavili. Ipak, u protekloj godini je udeo zaposlenih u profesijama koje su navodno ugrožene generativnom AI porastao za pola procentnog poena. ovo su, naravno, sami počeci. Mali broj firmi koristi generativne AI alate u velikom obimu, tako da su eventualne posledice po radna mesta naprosto odložene. Drugi scenario je da će ove nove tehnologije na kraju uništiti samo mali broj poslova. Iako je AI efikasna u određenim zadacima, u drugima je manje dobra, naročito u sektoru upravljanja i prepoznavanja tuđih potreba.
AI bi čak mogla da ima i pozitivan efekat na zapošljavanje. Ako radnici koji je koriste postanu efikasniji, profit u takvim kompanijama bi mogao porasti, što bi onda omogućilo šefovima da zaposle još radnika. Nedavno istraživanje Experis-a, agencije za zapošljavanje, ukazuje na ovu mogućnost. Više od polovine britanskih poslodavaca očekuje da će AI tehnologije imati pozitivan uticaj na broj zaposlenih u naredne dve godine, otkriva agencija. Da bismo videli kako će se stvari odvijati, imaćemo ažurirane analize na svakih par meseci. Ali za sada, apokaliptični pad zaposlenosti nije na vidiku.
(TheEconomist-ZTP, foto: Mike Watson)
