Istorijski proboj: Naučnici stvorili sintetičke modele ljudskog embriona

U velikom naučnom proboju, sintetički modeli ljudskih embriona uzgojeni su u laboratoriji, bez ikakve potrebe za uobičajenim prirodnim sastojcima jajnih ćelija i spermatozoida. Istraživanje, na koje je pažnju šire javnosti prvi skrenuo britanski Gardijan, izazvalo je uzbuđenje zbog potencijalnih otkrića u medicini i genetici. Ali nauka postavlja i ozbiljna etička pitanja. Strukture embriona su proizvedene od matičnih ćelija dobijenih iz prirodnog embriona u laboratoriji. Matične ćelije se mogu programirati tako da se razviju u bilo koju vrstu ćelije, što je upravo način na koji ih telo koristi za rast i popravke.

Ovde su matične ćelije pažljivo podsticane da se razviju u prototipske ćelije koje bi se potom pretvorile u žumančanu kesu, placentu i u sam embrion. Dokument o proboju tek treba da bude objavljen, tako da još uvek čekamo detalje o tome kako je to tačno postignuto. Projekat je vodila biološkinja Magdalena Žernička-Gec sa Univerziteta Kembridž u Britaniji, zajedno sa kolegama iz UK i SAD. Prošle godine, tim koji je predvodila ista naučnica uspeo je da uzgoji sintetičke embrione miša sa primitivnim mozgom i srcem. Valja naglasiti da smo još uvek daleko od veštačkog stvaranja beba. Ovo su strukture nalik embrionima, bez srca ili mozga; više su kao modeli embriona koji mogu da oponašaju neke, ali ne sve, karakteristike normalnog embriona.

„Važno je naglasiti da ovo nisu sintetički embrioni, već modeli embriona,“ napisala je Zernička-Gec na Tviteru. „Cilj našeg istraživanja nije da stvorimo život, već da ga spasimo.“ Naime, fokus je na ispitivanju zašto mnoge trudnoće ne uspevaju u fazi repliciranja ovih veštačkih embriona. Ako se ove najranije faze mogu proučavati u laboratoriji, moći ćemo mnogo bolje da ih razumemo. Takođe bismo mogli da saznamo više o razvoju genetskih poremećaja u najranijim fazama života. Kada budemo bolje razumeli kako i zašto nastaju, bićemo u boljoj poziciji da nešto povodom toga preduzmemo. Istovremeno, postoje strepnje oko toga gde bi nas stvaranje ove vrste sintetičkih embriona moglo odvesti. Naučnici kažu da su potrebni strogi propisi radi kontrole ovakvih istraživanja, tj. propisi koji u ovom trenutku ne postoje.

„Ovi novi in vitro testovi će utabati put budućim ustraživanjima koja imaju za cilj da otkriju mehanizme ljudskog razvoja, kao i uticaje ekoloških i genetskih anomalija,“ kaže biolog Rodrigo Suarez sa Univerziteta Kvinslend u Australiji. „Kao i kod većine novih tehnologija, društvo će morati da pronađe balans između rizika i prednosti ovog pristupa te da ažurira postojeće zakone prema tome.” Kako je istakla istraživačica bioetike Rejčel Ankeni sa Univerziteta u Adelejdu, naučnici se pridržavaju „pravila od 14 dana“ koje ograničava upotrebu ljudskih embriona u laboratoriji, nalažući da se oni mogu uzgajati in vitro najviše 2 nedelje.

Ovakva pravila, kao i nova koja će doći sa nastavkom ovog istraživanja, primoravaju nas da postavimo fundamentalna pitanja o tome kada ‘život’ počinje i u kom trenutku sintetički embrion postaje identičan ljudskom. „Moramo da ispitamo različite javnosti o njihovom razumevanju i očekivanjima od ove vrste istraživanja, i uopšte o njihovim pogledima na rani ljudski razvoj,“ kaže Ankeni. „Ovi biološki procesi su duboko vezani za naše vrednosti i ono što smatramo ljudskim životom.” Istraživanje tek treba da bude recenzirano ili objavljeno, a predstavljeno je na godišnjem sastanku Međunarodnog društva za istraživanje matičnih ćelija.

(ScienceAlert-ZTP, foto: Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *