Štreberi na ceni: Univerziteti su danas glavni regrutni centri obaveštajnih službi

U maju 2014. FBI je kontaktirao azijoamerikanca Dađin Penga, profesora na Univerzitetu Južne Floride. Ponudili su mu sledeće opcije: da izgubi posao i rizikuje odlazak u zatvor zbog prevare, ili da postane špijun u Kini u korist Sjedinjenih Država. Peng je ovaj događaj prepričao Danijelu Goldenu, novinaru Wall Street Journal-a, koji često izveštava o američkim univerzitetima, čak je dobio i Pulicerovu nagradu za istraživanje procesa prijema na američke koledže.

Novinar je najpre bio nepoverljiv, zapitavši se da li je moguće da su veze između obaveštajnih agencija i univerziteta tako direktne? Istražio je priču i pronašao dokaze koji su je potvrdili. Ne samo da je Pengova priča bila istinita, već je to uobičajena praksa. „Većina špijunskih agencija univerzitete danas smatra glavnim regrutnim centrima,“ kaže Kris Simons, bivši oficir za kontrašpijunažu u američkoj vojnoobaveštajnoj agenciji.

U eseju Špijunske škole: Kako CIA, FBI i strane obaveštajne službe tajno eksploatišu američke univerzitete, Danijel Golden opisuje različite primere; od kineskog studenta koji krade tajne sa Univerziteta Djuk, preko CIA-e koja regrutuje agente na Harvardu, do razmene studenata između umetničkog koledža u Ohaju i kineske špijunske škole. Ovi nalazi otvaraju brojna pitanja: od kada sve ovo traje i kakve posledice ostavlja na tradicionalni obrazovni proces?

Postoje politički razlozi za pojačano koketiranje univerziteta i špijunskih agencija: nastavnici, studenti i službenici možda nisu bili voljni da sarađuju sa državom nakon Vijetnamskog rata, ali je pad Kula blizankinja preokrenuo stvari. Od 11. septembra 2001., članovi akademske zajednice više brinu zbog nacionalne bezbednosti i spremniji su da pomognu državi.

Tome treba dodati globalizaciju i učestalost studijskih programa u inostranstvu; više od 60 američkih univerziteta ima podružnice u 24 zemlje, od Italije do Kurdistana. Univerziteti su otvoreni, transparentni i pogodni za komunikaciju; praktično tokom svake pauze za cigaretu možete regrutovati novog agenta, jer je mlade i samouverene ljude još uvek lako zavesti romantikom državnih tajni.

Uzmimo slučaj Glena Šrajvera, mladog studenta koji je postao legenda na ovom polju. Kao tipičan Amerikanac, Glen je studirao u Kini kada je upoznao „Amandu“. Nakon uzbudljive noći sa njom, pružena mu je prilika da se infiltrira u kineske tajne službe. Položio je prijemni ispit za CIA-u kako bi postao dvostruki agent, ali su ga američke vlasti uhapsile 2010. nakon čega je proveo četiri godine u zatvoru. Kratki film zasnovan na njegovom iskustvu, Game of Paws, snimljen je 2014. u produkciji Kontraobaveštajnog odseka FBI-a. Film je trebalo da upozori američke milenijalce na opasnosti koje ih vrebaju na fakultetima.

Petorka sa Kembridža

Ali da li je ova praksa zaista nova? Jedna od najvećih špijunskih priča 20. veka krenula je baš iz učionice. Primećeni i regrutovani dok su studirali na Kembridžu, mladi engleski studenti Kim Filbi, Gaj Bardžis, Donald Meklin, Entoni Blant i Džon Kernkros postali su ključne ličnosti sovjetske tajne službe tokom 1930-ih. Petorica sa Kembridža, kako su kasnije postali poznati, upoznali su se u marksističkim krugovima krajem 1920-ih; regrutovao ih je Arnold Dojč, koji je poslat da pronađe nove špijune za sovjetsku tajnu policiju.

Studentima je savetovano da se distanciraju od engleske Komunističke partije i pokrenu konzervativni politički časopis. Cilj ovog poteza bio je da njihovu izdaju učini neupadljivom. Tokom Drugog svetskog rata, Petorka je SSSR-u dostavljala ključne informacije, uključujući podatke o Enigma mašini, što je pomoglo proboju sovjetskih trupa u bici za Kursk 1943. Njihove aktivnosti su ostale tajna 50 godina, i Petorka nikada nije zvanično kažnjena, mada je Blant izgubio vitešku titulu u vreme Margaret Tačer.

Škola legendi

A u Francuskoj? Daleko od stare predstave o špijunima sa teškim kaputima i kratkom kosom, najnovija generacija agenata dolazi sa elitnih škola. Između 2008. i 2014., francuska spoljna obaveštajna služba (DGSE) pokrenula je široku kampanju regrutovanja 690 novih agenata, privlačeći vrhunske mlade inženjere sa Politehnike i Telecom ParisTech-a. Između 2016. i 2019. godine, agencija je planirala da integriše 500 novih operativaca. Neki od njih su trenirani od svoje 15. godine zahvaljujući Alkindiju, takmičenju u kriptoanalitici koje se za srednjoškolce organizuje preko ministarstva odbrane.

Danas se obaveštajni posao uglavnom obavlja na računarima, a štreberi su na velikoj ceni. Do nedavno je Nacionalni institut za orijentalne jezike bio glavni regrutni centar. Institut predaje retke jezike i privlači studente koji su zainteresovani za složene međunarodne odnose. Najveći talenti dolaze iz Ecole 42, privatne neprofitne škole koju je 2013. osnovao francuski milijarder Ksavije Nil; škola nudi besplatne kurseve računarskog programiranja i otvorena je za studente uzrasta 18-30 koji nisu prošli francusku maturu.

To su, dakle, raznovrsni profili ljudi, navikli na boravak u oskudnim kancelarijama kakve možemo videti u Birou Erika Rošana, špijunskoj seriji koja prati živote francuskih tajnih agenata. Da li ste primetili „BB“ na odjavnoj špici serije? To su inicijali Bernarda Bažolea, direktora DGSE od 2013. do 2017., ujedno podsticaj mladim Francuzima da se pridruže spoljnoj obaveštajnoj službi.

(GulfNews-ZTP, foto: Mario Tama/Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.