Bitkoin, prva poznata kriptovaluta, pravi velike probleme: koristi ogromne količine električne energije i tako doprinosi emitovanju ugljenika koliko i zemlja srednje veličine. Jednostavno, tako funkcioniše. Nova kriptovaluta, Čija, zaobilazi ovu problematiku, ali stvara ogromne količine otpada drugačije vrste.
Bitkoin je zamišljen tako da funkcioniše van svake centralne kontrole. Proces rudarenja poznat kao „dokaz o radu“ dodeljuje sveže novčiće po principu lutrije. U lutriju ulazite pogađajući brojeve i vršeći kalkulacije što je brže moguće, a to podrazumeva rastući utrošak struje. Novi dobitnik se javlja na svakih deset minuta, i što se više ljudi uključuje u rudarenje, pogađanje brojeva postaje sve teže. Učesnici dodaju sve više računarskih resursa kako bi osvojili više bitkoina, i tako dolazimo do podatka da bitkoin troši istu količinu električne energije kao i cela Holandija.
Uprkos grandioznim tvrdnjama o stavljanju finansijske moći u ruke običnih građana, rudarenje bitkoina je praktično centralizovano do 2014. godine. Danas se ova delatnost svodi na tri velika svetska igrača. Tako je nestanak struje u delu regije Sinđang u aprilu 2021. izbacio sa mreže četvrtinu svih bitkoina. Situacija nije bolja ni sa drugim kriptovalutama, pa tako Eterijum potroši istu količinu struje kao i čitav Peru. Postoje manje kriptovalute koje se drugačije rudare, međutim jedino su Bitkoin i Eterijum razmenljivi za stvarni novac.
Brem Koen, tvorac popularnog BitTorrent protokola za distribuciju fajlova, odlučio je da se pozabavi procesom „dokaza o radu”. Izričito je želeo „ekološki bitkoin“ i ubrzo kreirao Čiju, novčić koji funkcioniše slično Bitkoinu ali bez dokaza-o-radu. Poslovna filozofija Čije zagovara iste principe koji su prihvaćeni širom kripto zajednice: vladama i državama se ne može verovati, ali se zato rasipanje električne energije smatra etički prihvatljivom alternativom.
Resurs na kojem je Koen bazirao svoju „zelenu” kriptovalutu je prostor na hard disku računara. Budući da je ovo uobičajeni komad računarskog hardvera koji se može iznova koristiti, Koen je smatrao da će trošiti manje električne energije nego dokaz-o-radu. „Uzgoj” Čije funkcioniše tako što softver zapisuje veliki komad kriptografskih podataka („zaplet”) na hard disk. Zatim blokčejn softver emituje „izazov“ na svakih 18 sekundi, odnosno 4.608 puta dnevno; ako ponudite dovoljno precizan odgovor na zadati izazov, osvajate dva tokena Čije. Što je više hard diskova na mreži, izazovi postaju sve teži.
Koen je mrežu pokrenuo u martu 2021., obećavši da će korisnici moći da posluju iz „običnog stana“. Osnivački proglas Čije polazi od pretpostavke da su hard diskovi jeftini i svima dostupni. Međutim, ambiciozni uzgajivači Čije počeli su da kupuju diskove u ogromnim količinama, u hiljadama terabajta odjednom. Do aprila, samo mesec dana od pokretanja mreže, uzgajivači Čije su opustošili tržište hard diskova; u Honkongu se utrostručila cena velikih diskova (preko 4 terabajta). Nestašica i rast cena zabeleženi su širom jugoistočne Azije i Sjedinjenih Država.
Inicijalni protokoli upisivanja Čije obično se vrše na SSD drajvu, koji se nalazi u većini modernih laptop i desktop računara. Pri normalnoj upotrebi, SSD će potrajati više od decenije, međutim uzgoj Čije će ga sagoreti za manje od šest nedelja. Proizvođači SSD-a više ne daju garancije za uređaje koji se koriste za rudarenje kriptovaluta. U Nemačkoj je popularni cloud servis Hetzner zabranio uzgajanje Čije.
Dakle, umesto ugljen-dioksida, Čija generiše ogromne količine elektronskog otpada; retki metali, ugrađeni u skupe računarske komponente, pretvaraju su u otrovne deponije u roku od nekoliko nedelja. Okopavanje Čije ne štedi ni električnu energiju, jer kompleksni proračuni koje zahteva angažuju gotovo 100% procesorske snage.
(ForeignPolicy-ZTP)
