Strah od Rusije? Švedska pojačava oružane snage

„Ne može se isključiti oružani napad na Švedsku,“ upozorio je Peter Hultkvist, švedski ministar odbrane, nakon što je 14. oktobra predstavio novi zakon o odbrani.

Ovom merom najavljeno je najveće proširenje oružanih snaga države za poslednjih 70 godina. Kao razlog se naslućuje nametljivo ponašanje Rusije širom Evrope, od vojnih invazija do smaknuća, što je uznemirilo Šveđane.

Poslednjih godina Švedska je nekoliko puta optužila Rusiju za narušavanje njenog vazdušnog prostor i teritorijanih voda. Shodno tome, produbila je vojne veze sa NATO (mada nije članica alijanse), Amerikom i svojim nordijskim susedima. Ako novi zakon bude usvojen, vojni budžet biće povećan za 40%, odnosno 3,1 milijarde dolara između 2021. i 2025. To je trošak od oko 1,5% BDP-a, što nije viđeno za poslednjih 17 godina.

Ovim novcem biće plaćeno povećanje oružanih snaga za 50%, do ukupno 90.000 vojnika, uključujući redovne oficire, regrute i lokalne rezerviste u Državnoj Gardi. Na dve postojeće mehanizovane brigade biće dodata i treća, svaka od oko 5.000 vojnika, uz manju dodatnu brigadu za područje Stokholma.

Obavezni vojni rok, ukinut pre deceniju, ali vraćen za oba pola 2017. godine, biće udvostručen na 8.000 vojnih obveznika godišnje. Pet novih bataljona teritorijalne odbrane biće postavljeno širom zemlje, sa zadatkom zaštite puteva snabdevanja iz norveških luka Oslo i Trondhajm. Amfibijska jedinica biće ponovo uspostavljena u Geteborgu, najvećoj skandinavskoj luci.

Vazduhoplovstvo očekuje nove borbene avione Gripen, sa većim dometom i boljim radarom, od kojih će neki otići u novu vazdušnu bazu u Upsali, 70 km severno od Stokholma. Mornarica će dobiti novu podmornicu, novac za projektovanje modernog ratnog broda i PVO rakete koje postojećim brodovima nedostaju već 15 godina.

Civilna odbrana će dobiti više sredstava za digitalnu bezbednost, električnu mrežu i zdravstvenu zaštitu. „Počeli smo pravimo noviju verziju onoga što smo imali tokom hladnog rata,“ kaže Niklas Granholm iz FOI-a, švedske vojno-istraživačke agencije. Cilj je osposobiti Švedsku da izdrži krizu ili rat najmanje tri meseca dok ne stigne pomoć.

Veći deo ovog dramatičnog pojačanja trebalo bi da zakrpi pomalo zarđalu vojsku. „Oružane snage su bile u krizi poslednjih 20 godina,“ kaže Henrik Paulson sa švedskog Univerziteta odbrane. 2013. godine, visoki švedski general priznao je da bi njegove snage mogle da brane samo deo zemlje, i to nedelju dana. Švedska vojska ima samo dvadesetak komada artiljerijskog naoružanja. Nalaze se na severu, na deset sati vožnje od brigada kojima služe kao podrška, kaže Paulson. Prema novom planu, vojska će imati respektabilnih 72 komada artiljerije.

„Napokon dovodimo našu kuću u red,“ kaže Granholm. Ali „nove budžetske crne rupe“ mogle bi se pojaviti nakon 2026. „Rasprava o zakonu nakon aktuelnog“, kaže on, „već je započela“.

(TheEconomist-ZTP, foto: Reuters)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.