Američko ministarstvo pravde najavilo je tužbe protiv ruskih obaveštajnih oficira zbog sajber napada na francuske predsedničke izbore, zimske olimpijske igre u Južnoj Koreji i američke biznise. Slučaj navodno uključuje istu kremaljsku jedinicu koja se umešala u američke izbore 2016. godine, ali nije povezana sa predstojećim glasanjem u novembru.
Šestoricu agenata, među kojima su aktivni i bivši oficiri ruske vojne obaveštajne službe (GRU), optužnica tereti za hakerske aktivnosti u cilju jačanja geopolitičkih interesa Kremlja i destabilizaciju neprijateljskih država. Napadi su navodno prouzrokovali milijarde dolara štete i poremetili različite sektore društva, uključujući zdravstvenu zaštitu u Pensilvaniji, električnu mrežu u Ukrajini i francuske izbore u aferi hakovanih imejlova.
Tajming optužnice nije povezan sa predstojećim izborima u SAD, rekao je pomoćnik državnog tužioca Džon Demers. Dodao je da, uprkos stalnim upozorenjima o ruskom mešanju u izbore, Amerikanci „treba da budu uvereni da će njihovi glasovi sigurno ići njihovom kandidatu“.
Opisani ciljevi hakovanja su raznovrsni, pri čemu optužnica otkriva detalje o slučajevima kojima je već bila posvećena poprilična pažnja. Između ostalog, optužnica tereti oficire za hakovanje Zimskih olimpijskih igara 2018. u Južnoj Koreji, nakon što je Međunarodni olimpijski komitet kaznio Rusiju zbog velike doping afere. Kao meta se pominju i Olimpijske igre u Tokiju 2020, koje su odložene su za sledeću godinu.
Glavni sekretar japanske vlade Katsunobu Kato odbio je da komentariše detalje. „Ne smemo prevideti zlonamerne sajber napade koji bi mogli poljuljati temelje demokratije,“ rekao je. Iz organizacionog tima igara kažu da „nije primećen značajan poremećaj u poslovanju“. Takođe su rekli da preduzimaju „protivmere“, ali su odbili da ih otkriju.
Tužioci kažu da su hakeri aktivirali razorni softver tokom ceremonije otvaranja u februaru 2018., koji je obrisao podatke sa hiljada računara povezanih sa događajem i učinio ih neupotrebljivim. Rusija je tada pokušala da pripiše krivicu Severnoj Koreji. Još jedan napad bio je usmeren na remećenje predsedničkih izbora 2017. u Francuskoj; hakeri su ciljali lokalne organe vlasti, kampanje i političke stranke, uključujući stranku aktuelnog predsednika Emanuela Makrona.
U aferi poznatoj kao „Macron Leaks“ procurelo je preko 20.000 imejlova povezanih sa Makronovom kampanjom nekoliko dana uoči izborne pobede. Aktivnost botova pokrenula je pitanja o mogućoj umešanosti Vladimira Putina i ruske vlade. Fajlove, koji su privukli veliku pažnju medija u Francuskoj, podelili su WikiLeaks i nekoliko desničarskih aktivista na Tviteru i Fejsbuku.
Drugi napadi bili su usmereni na međunarodne istražitelje u slučaju trovanja bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke u Velikoj Britaniji, kao i na državu Gruziju, gde je izmenjeno oko 15.000 veb sajtova. Mimo toga, hakovanje je imalo štetan uticaj i na kvalitet života građana. Napadi u Ukrajini poremetili su snabdevanje strujom stotina hiljada korisnika, usred zime, kažu zvaničnici.
Globalni napad malverom, poznat kao NotPetya, zarazio je računare širom sveta i ugrozio rad postrojenja Heritage Valley Heath Sistem, koji opslužuje grejanjem desetine hiljada građana u zapadnoj Pensilvaniji. Radne stanice bile su zaključane, hard diskovi šifrovani, laboratorijski zapisi i druge datoteke nedostupni, a Heritage Valley je privremeno izgubio pristup računarskim sistemima povezanim sa medicinskom negom.
Šestorica agenata suočavaju se sa optužbama za kompjuterske prevare, zloupotrebe i krađu identiteta. Trenutno niko nije u pritvoru. Ministarstvo pravde je poslednjih godina redovno tužilo strane hakere iz zemalja poput Rusije, Kine i Irana, što se može protumačiti kao taktika odvraćanja.
(AP-ZTP, foto: EPA)
