Meka moć Južne Koreje: Kina ustuknula pred fanovima BTS-a?

Mega popularna grupa BTS odala je poštu zajedničkoj žrtvi Amerikanaca i Korejaca na ceremoniji dodele James A. Van Fleet nagrade, nazvane po američkom generalu iz Korejskog rata. Reakcije na kineskim društvenim mrežama bile su izuzetno burne, smatrajući poruku BTS-a neprijateljskom.

Global Times, kineski državni tabloid, kritikovao je grupu zbog „jednostranog stava“ koji „negira istoriju“. Internet prodavnice počele su da povlače proizvode vezane za BTS očekujući nalet nacionalističkih strasti, kakve su u prošlosti koštale južnokorejske biznise stotine miliona dolara.

Međutim, kineska medijska ofanziva na kraljeve K-popa jedva da je trajala par dana. Global Times diskretno je obrisao neke od članaka nastrojenih protiv BTS-a, dok su negativni komentari na kineskim društvenim mrežama brzo utihnuli. Kineski pozivi na bojkot grupe ni najmanje nisu oštetili BTS, koji se oslanja na podršku globalnog kluba fanova poznatog kao „ARMY“.

Ubrzo nakon prijema Van Fleet nagrade, BTS je postao jedan od pet muzičkih bendova u istoriji koji je istovremeno zauzeo prva dva mesta na Bilbordovoj Hot 100 listi, pridruživši se legendama poput Beatlesa i Bee Gees. Producentska kompanija BTS-a, Big Hit Entertainment, prošle nedelje je zabeležila istorijski uspeh na korejskoj berzi, kada se cena njenih akcija gotovo udvostručila.

Čitav ovaj slučaj je primer sve očiglednije činjenice: meka moć nije jača strana Kine. Njen nedavni zaokret ka oštrijem nacionalizmu ne osvaja srca i umove ljudi. Širom sveta negativna percepcija Kine dostiže istorijske maksimume. U nedavnom istraživanju sprovedenom u 14 zemalja, negativno mišljenje o Kini imalo je 74% anketiranih, u poređenju sa 36,5% iz 2002. To je u potpunoj suprotnosti sa rejtingom susedne Južne Koreje.

U istraživanju Korejske službe za kulturu i informisanje (KOCIS) iz 2019., pozitivnu ocenu Južne Koreje među 15 anketiranih zemalja dalo je 76,7%, dok je preko 90% zabeleženo u Rusiji, Indiji, Brazilu i Tajlandu. Drugim rečima, Južna Koreja je popularna koliko je Kina nepopularna. Pop kultura Južne Koreje imala je ključnu ulogu u stvaranju pozitivnog imidža nacije u svetu; u istom istraživanju KOCIS-a, puno ispitanika je reklo da im je K-pop prva asocijacija na Južnu Koreju (12,5%), zatim korejska hrana (8,5%) i kultura (6,5%).

Kina bi mogla mnogo da nauči iz južnokorejske strategije meke moći. Pomodna tvrdnja da je „korejska vlada stvorila K-pop“ je prenaglašena i potcenjuje kreativnost korejske pop kulture, svodeći je na nivo javnih radova. U suštini, južnokorejska pop kultura je dobila globalni odjek jer su lokalni umetnici stvorili proizvod koji je oduševio svet. Ali korejska vlast jeste bila uključena: želeći da stekne meku moć putem pop kulture, osmislila je strategiju za jačanje dometa sopstvenih umetnika i sprovela specifične politike koje podstiču razvoj pop kulture.

Bivši južnokorejski predsednik i dobitnik Nobelove nagrade za mir Kim Dae-jung bio je arhitekta strategije meke moći. Kim je na vlast došao 1997. godine, baš u vreme kada je Južna Koreja doživela eksploziju pop kulture, a nakon decenijske tranzicije iz vojne diktature.

Kim Dae-jung sa suprugom, Seul, 1998. (foto: Reuters)

Kim je snažno verovao  u sposobnost korejske kulture da se istakne na svetskoj sceni. Iako je Koreja bila pod uticajem kineske kulture 2000 godina, ona nikada nije bila pokinežena poput Mongola ili Mandžuraca, govorio je Kim. Korejci su umeli da prihvate međunarodnu kulturu i stvore vlastitu verziju iste. Kim je takođe smatrao da se kultura razvija kroz razmenu; svaki pokušaj izolacije od stranih uticaja vodio bi ka stagnaciji.

Najvažnije, Kim je razumeo da vlada mora podržati kulturu, ali ne sme prekoračiti njene granice. U intervjuu iz 2007. godine, ređajući dostignuća svoje administracije, Kim je naglasio: „Intervencija ubija umetnost. Kreativnost mora slobodno teći. Ali umetnici su ekonomski slabi, pa ih vlada mora finansijski podržati. Pomozite im novcem, ali se ne mešajte u proces.“

Pristup „podržavaj, ali se ne mešaj“ ostao je vodeći princip kulturne politike Južne Koreje sve do danas. Prema ovoj doktrini, Kimova administracija je promovisala kreativne slobode i razmenu, te uspostavila pravnu infrastrukturu za zaštitu autorskih prava i davanje subvencija bez nadzora nad sadržajem umetnosti. Vlast je ukinula filmske konkurse koji su efektivno imali funkciju cenzure. Ukinut je embargo na proizvode japanske pop kulture, dozvoljavajući da filmovi, TV serije, stripovi i muzika slobodno prelaze moreuz. U početku je bilo bojazni da će nadmoćna japanska kultura uništiti korejsko tržište, ali rezultat je bio suprotan – korejske drame i K-pop počeli su da bujaju na japanskom tržištu.

Usvojeni su brojni zakoni za zaštitu autorskih prava i protoka novca koji proističe iz takvih prava, posebno u pogledu filmova i muzike. Zakoni su takođe utvrdili pravni status tada novih oblika pop kulture, kao što su video igre, muzički klubovi za nezavisne bendove i onlajn striming. Kim je obećao da će odvojiti najmanje 1% budžeta za promociju umetnosti, umesto dotadašnjih 0,3%. Deo budžeta je iskorišćen za osnivanje Fonda za promociju kulturne industrije koji je autorima davao niskokamatne kredite. Korisnik ovog fonda bila je i kompanija Bluehole, najpoznatija po onlajn igri PlayerUnknown’s Battlegrounds (PUBG). Sve ove politike dovele su do fenomena poznatog kao hallyu, ili „korejski talas“, globalne pomame za korejskom muzikom, filmovima i TV serijama.

Potonje južnokorejske vlasti pokazale su sklonost ka jačoj kontroli kulture, pritežući finansijske podsticaje. Konzervativni predsednik Li Mjang-bak, u pokušaju da „uravnoteži kulturnu moć“, sastavio je crnu listu levo orijentisanih umetnika kojima bi trebalo uskratiti pomoć. Kasnije, u vreme vlasti Park Gen-haja, crna lista je porasla na skoro 10.000 imena. Srećom, takvi pokušaji potčinjavanja umetnika ipak nisu nastavljeni. Kada je crna lista provaljena 2016. godine, bio je to jedan od uzročnika protesta koji su oborili Parkovu vlast. Povratkom na staru doktrinu, pop kultura Južne Koreje ove godine je doživela novi bum: Pored uspeha BTS-a, film Parazit Bong Jun-hoa, jednog sa liste nepodobnih umetnika, osvojio je četiri Oskara.

Kini sigurno ne nedostaje mogućnosti da pravi fantastičnu pop kulturu; ne tako davno, Hongkong je bio kinematografska prestonica Azije, sa remek-delima reditelja poput Vonga Kar-vaja i Džona Vua. Ono što joj nedostaje je rukovodstvo koje bi podržalo umetnosti bez želje za nadzorom. Međutim, kontrola nad pop kulturom postala je sve čvršća tokom osmogodišnje vladavine Si Đinpinga.

(ForeignPolicy-ZTP, foto: Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.