Stop rudarenju: Duboko u ruralnoj Kini, farme bitkoina polako se pakuju

U planinama provincije Sečuan, nabujale reke i drveće prepuno zrelog manga ne asociraju na digitalno preduzetništvo. Ipak, donedavno su ovde postojali hangari ispunjeni hiljadama specijalizovanih računara, najčešće u blizini hidroelektrana koje su ih snabdevale električnom energijom. Ove mašine su korišćene za digitalno „rudarenje“, proces validacije transakcija izvršenih u bitkoinu i drugim digitalnim valutama, rešavanjem kriptografskih zagonetki. Zgrade su bile prepoznatljive po ogromnim sistemima za hlađenje; praktično bi čitav zid bio pokriven džinovskim ventilatorima.

Ali širom Sečuana ventilatori su prestali da se okreću. U maju je državni komitet za promociju finansijske stabilnosti obećao da će zaustaviti rudarenje bitkoina. U roku od nekoliko nedelja, vlasti četiri glavne „rudarske” regije, Sečuana, Sinđanga, Junana i Unutrašnje Mongolije, naredile su zatvaranje lokalnih objekata. Stanovnici Unutrašnje Mongolije pozvani su da prijave svakoga ko krši zabranu. U delovima Sečuana, radnicima je naređeno da hitno raščiste računare i sruše hangare. Dobavljači električne energije već su im bili isključili napajanje.

Zabrana je imala globalne posledice. „Heš rejting“ bitkoina, kojim se izražava mera računarske snage svih svetskih rudarskih mašina, poslednjih nedelja je prepolovljen. Njegova „stopa kompleksnosti“, koja raste i opada kako se računari pridružuju ili napuštaju rudarenje, prošle nedelje pala je na najniži nivo ikada. Kina je činila oko 65 odsto bitkoina zarađenih rudarenjem, prema Kembridžovom bitkoin indeksu potrošnje električne energije. Analitičari tvrde da je oko 90 odsto kineskog rudarenja obustavljeno. Tamošnji rudari sada prodaju svoje računare upola cene.

Kineski bum rudarenja bitkoina započeo je 2017., kada je skok cene kriptovalute privukao pažnju lokalnih preduzetnika. Zemlja je već proizvodila većinu mašina koje globalno rudare bitkoine, kao i specijalizovane čipove u njima. Takođe je imala kapacitet da proizvede više struje nego što joj je bilo potrebno. Tokom 2018., taj višak je iznosio 70 teravat-sati (twh), što je jednako ukupnoj proizvodnji struje u Švajcarskoj. Umesto da taj višak propadne, elektrane su odlučile da ga prodaju rudarskim farmama. Farme su migrirale u skladu sa godišnjim dobima. Po završetku sečuanskih letnjih kiša, kada su cene rasle, rudari bi premeštali svoje mašine negde bliže jeftinijim izvorima energije, obično termoelektranama u hiljadama kilometara udaljenom Sinđangu i Unutrašnjoj Mongoliji. (Solarna i vetroenergija nije bila dovoljno pouzdana za non-stop napajanje.)

Kina je 2017., plašeći se gubitka finansijske kontrole, zabranila trgovinu kriptovalutama. Ali lokalne vlasti su i dalje sarađivale sa rudarima, jer su im naplaćivale porez i druge namete. U junu je državna farma u sečuanskom gradu Ja’anu trebalo da startuje sa početkom kišne sezone. Nudila je jeftinu energiju za rudarenje i druge digitalne aktivnosti. „Bila je to vin-vin situacija,“ kaže Kirk Su, rudar koji je planirao da svoje mašine stacionira u Ja’anu. „Kina je bila vodeća u digitalnom rudarenju: jeftina energija, jeftina radna snaga, brz i lak pristup opremi,“ kaže Su.

Onda je došla zabrana, usmerena na trgovce kriptovalutama. Sama rudarska industrija nema mnogo veze sa neizvesnim trgovačkim poslovima. Ali rudari nisu mogli da funkcionišu bez konverzije svojih sveže zarađenih bitkoina u juane. Za to su koristili berze koje su se preselile u of-šor zone nakon zabrane trgovanja. Vlada je verovatno odlučila da zbog gašenja kripto transakcija i „rudarstvo moralo da ode“, kaže Bobi Li, suosnivač prve kineske berze kriptovaluta (prisilno zatvorene 2017.). Sada vodi Ballet, aplikaciju koja omogućava upravljanje digitalnom valutom.

Drugi cilj verovatno je bio smanjenje ugljeničnih isparenja. Istraživači sa Kembridža tvrde da su kineski rudari godišnje trošili oko 83 teravata električne energije, što je ukupna potrošnja struje u Belgiji. (Kina je, pak, mogla da zabrani rudarenje samo na severu, gde su termoelektrane, kaže Li.) Zvaničnici su možda bili zabrinuti i zbog dosluha lokalnih vlasti i rudarskih kompanija, od kojih su neke dobijale subvencije namenjene inovativnim tehnološkim firmama. Centralna vlada je rekla da želi da „oštro suzbije prenošenje preduzetničkih rizika na čitavo društvo“. To se verovatno odnosilo na piramidalne šeme nekih rudnika koji su obećavali velike zarade svojim investitorima. Takođe, neki prevaranti su se predstavljali kao trgovci kriptovalutama. Prošle godine je preko 100 ljudi uhapšeno zbog dva takva biznisa, PlusToken i WoToken.

Da bi izbegle zabranu, veće rudarske farme su svoje mašine poslale u inostranstvo. Gospodin Su, koji takođe ima logističku firmu za prevoz rudarskih mašina, rentira Boing 747 u te svrhe. Većina ide za Rusiju i Kazahstan, koji zajedno drže oko 13 odsto svetskog digitalnog rudarenja. Međutim, u inostranstvu je malo centara sa dovoljno prostora za nove mašine, uključujući teritoriju SAD-a. Podizanje farme tamo košta pet do deset puta više nego u Kini, kaže Su. To je previše za većinu kineskih rudara, stoga će više od polovine njihovih računara za sada ostati na lageru.

Neki sitniji rudari i dalje pronalaze načine za nastavak rada. Jedan kaže da se udružio sa privatnom hidrocentralom koja se odriče dodatnog prihoda zbog rizika od kazne ili skidanja sa elektromreže. Takođe je postigao dogovor da od kolege rudara kupi farmu za 5 miliona juana (770.000 dolara), jer je napaja elektrana koja nije na mreži. Ako njegove mašine budu radile 15 dana bez prestanka, vratiće mu se ulaganje u zarađenim bitkoinima. U napuštenoj školi u južnom Sečuanu, Su je stacionirao 10.000 mašina sa drugih zatvorenih farmi. Za svaki dan bez digitalnih operacija, kaže da gubi potencijalni profit od 1 milion juana.

(TheEconomist-ZTP, foto: Stefen Chow)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.