Kada je propao pokušaj istraživača da 3D štampaju kolač od sira, niko nije bio previše iznenađen. Prvo testiranje je počelo dobro, ali kako je štampač postepeno gradio desert, špricajući jedan po jedan sloj, kreacija je počela da pada i najzad se srušila u gnjecavu gomilicu. Uprkos početnom zastoju, detaljno opisanom u nedavnom istraživačkom izveštaju, inženjeri sa Univerziteta Kolumbija su se potrudili i ubrzo naterali štampač da iscedi pudinge koji su bili prepoznatljivi, ako ne i sasvim neodoljivi.
Cilj projekta je bio da se pokaže da 3D štampa, tehnologija koja se više koristi za modele i delove mašina, ima potencijal da revolucioniše kulinarstvo, pretvarajući kertridže sa pastom i prahom u jestiva, a možda jednog dana čak i primamljiva jela. „Kolač od sira je najbolja stvar koju trenutno možemo da prikažemo, ali štampač može da uradi mnogo više,“ rekao je Džonatan Blutinger, inženjer u univerzitetskoj laboratoriji u Njujorku. „Možemo da štampamo piletinu, govedinu, povrće i sir. Sve što se može pretvoriti u pastu, tečnost ili prah.” Iako se pečenje od pileće paste verovatno neće svideti gurmanima i ljubiteljima kulinarstva, Blutinger smatra da štampana hrana nastupa kao logičan rezultat softvera koji se susreće sa arhaičnim, analognim svetom šporeta, lonaca i tiganja.
„Mislim da je to neizbežno. Čim softver uđe u neku delatnost, nema nazad. Stvari se dalje razvijaju na načine koje smo nekada smatrali nemogućim. To se još nije dogodilo u gastronomiji,“ rekao je inženjer. „Ideja je da se štampač za hranu pomeša sa laserskim rešoom dajući jednu vrstu multipraktičnog kuhinjskog uređaja. To je vaš lični digitalni kuvar.“ U članku za časopis npj Science of Food, istraživači su opisali 3D štampač koji može da napravi jestive proizvode od sedam različitih sastojaka. Za kolač od sira, koji je našprican za 30 minuta, to je uključivalo pastu od keksa, puter od kikirikija, džem od jagoda, Nutelu, pire od banane, fil od višanja i glazuru. Štampač je opremljen plavim laserom za pečenje slojeva i bez pripreme ako je potrebno.
Nakon pet neuspelih pokušaja štampanja deserta, istraživači su pogodili pravi oblik i gustinu za različite slojeve kako bi sprečili da se kolač sruši. U svrhe istraživanja, kušali su čak i promašaje. „Definitivno je imalo ukus nečega što ranije nisam probao,“ kaže Blutinger. „Prilično sam uživao, ali to nije standardni recept. Mi nismo Michelin kuvari.” Na svim nivoima, od proizvođača hrane do restorana i domaćinstava, 3D štampači su verovatno sledeći korak u automatizaciji, uklanjajući još više ljudi iz procesa pripreme. Mimo površne atrakcije, Blutinger vidi u ovoj tehnologiji mogućnost računanja kalorija i hranljivih materija te oslobađanja kreativnosti za nove recepte koji će se deliti kao fajlovi na društvenim mrežama.
Međutim, Endrju Finberg, profesor filozofije na Univerzitetu Sajmon Frejzer u Vankuveru, sumnja da će štampana hrana završiti na isti način kao i Segway, „lični transporter“ koji je trebalo da transformiše saobraćaj, ali ga danas koriste samo radnici u ogromnim skladištima. „Moglo bi se pokazati korisnijim u restoranima i kafeterijama u kojima bi se učitavanje sastojaka i softverskih programa moglo obaviti kad nema gužve,“ dodaje sagovornik. „Gosti ne bi bili svesni ‘neprirodnog’ aspekta procesa, koji bi više smetao kućnim korisnicima. Ne radujem se što ću imati 3D štampač za hranu kod kuće.”
Dr Dvejn Melor, dijetetičar u medicinskoj školi Aston, upozorava na mogući gubitak hranljivih materija poput vlakana i ćelijskih tkiva iz voća i povrća kako bi se lakše štampali, što bi dovelo do redukcije mikronutrijenata poput vitamina i minerala. Ali on veruje da će tehnologija naći svoje mesto, možda u automatima za hranu koje NASA razvija za dugotrajna svemirska putovanja. „Većina nas će i dalje želeti da se ljudsko biće potrudi oko pripreme hrane,“ dodaje Melor.
(TheGuardian-ZTP)
