Poslednjih nedelja investitore iz evrozone preplavio je osećaj neverice. Da li će bankarska previranja zaista ostati ograničena na Ameriku i Švajcarsku? Kada su 24. marta akcije evropskih banaka pale, neverica se raspršila. Do kraja istog dana Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke, izjavila je da su evropske banke likvidne i spremne da izdrže fluktuacije tržišta. Rasprodaja je počela sa Dojče bankom koju su godinama pratile nevolje. Njeni finansijski derivati su skočili na gotovo rekordne nivoe. Investitori su reagovali rasprodajući akcije firme, koje su pale za 14%. Strah se brzo proširio. Do popodneva je bankarski indeks Euro Stoxx 600, koji obuhvata najveće poverioce u regionu, izgubio 5%. Nakon kolapsa Credit Suisse-a, koji se završio spajanjem sa UBS bankom 19. marta, investitori su strepeli od još jednog košmarnog vikenda.
Koliko je loša situacija u Dojče banci? Počnimo direktnim poređenjem sa Credit Suisse. Trista kilometara između Frankfurta i Ciriha nije jedina stvar koja razdvaja ove dve institucije. Švajcarska banka je bila neprofitabilna i suočavala se sa ogromnim pravnim problemima. Ali ono što je zaista ugrozilo Credit Suisse bila je činjenica da su skoro svi njeni depoziti bili neosigurani. Nasuprot tome, nakon dugotrajnog i bolnog restrukturiranja, Dojče banka je profitabilna. Oko 70% depozita građana je osigurano, a kompanije koje kod nje polažu gotovinu takođe su lojalne. Tokom 2016, kada je kombinacija loših rezultata, istraga i skandala uzdrmala banku, depoziti jedva da su micali. U slučaju krize, poverilac ima dosta kvalitetnih, likvidnih sredstava koje bi mogao da razmeni za gotovinu u Evropskoj centralnoj banci. Scenario unutrašnje krize i stampeda štediša, kao u slučaju Credit Suisse-a, teško da je zamisliv.
Postoje, međutim, i druge pretnje. To su svakako rastuće kamatne stope, koje su srušile banku Silikonske doline (SVB). Rast kamatnih stopa je kratkoročno dobar za banke, jer se prihod od kamata povećava. Zaista, evropske banke su uknjižile ogromne profite. Neto profit Dojče banke od 5,7 milijardi evra u 2022. bio je dvostruko veći nego prethodne godine. Ali kako se troškovi finansiranja povećavaju, imovina banaka, kao što su dugoročne obveznice, gube na vrednosti. Srećom po Dojče banku, evropski regulatori su zahtevali od zajmodavaca da pruže zaštitu od ovog rizika. Prošle godine Evropska centralna banka je izvestila da je ‘neto rizik trajanja’ (gubitak banke pri porastu kamatnih stopa) imao mali udeo u regulatornom kapitalu lokalnih banaka. Prema analitičkoj agenciji Autonomous Research, čak i ako su rizici Dojče banke visoki, to ne predstavlja veliku opasnost.
Druga briga je da će propast SVB-a uticati na američki portfelj Dojče banke. Izgleda da će komercijalna imovina trpeti jer zajmodavci srednje veličine pooštravaju kreditne linije. Dojče banka poseduje skoro 17 milijardi dolara takve imovine, što je svrstava među najugroženije evropske banke. Ali portfolio komercijalne imovine zajmodavca, koji je dobro diverzifikovan, nosi ograničen dug i zahvata samo 35% njegovog visokokvalitetnog kapitala. Istina, Dojče banka ima veliki izbor derivata, što su opasni instrumenti na nestabilnim tržištima, ali se njima trguje otvoreno i dovoljno često da je mala verovatnoća da budu drastično pogrešno procenjeni. Najveći razlog za brigu verovatno su troškovi finansiranja Dojče banke, koji bi mogli da porastu nakon propasti Credit Suisse-a. Iako Dojče banka ima više kapitala nego što to zahtevaju stroga evropska pravila, investitori u AT1 obveznice, koji su zbrisani tokom UBS-ovog preuzimanja Credit Suisse-a, sada će zahtevati veće premije. Pritom, AT1 računaju za veći udeo u rizičnoj aktivi Dojče banke nego u drugim bankama.
Ipak, glavni razlog za rasprodaju nije poslovični ‘kostur u ormaru’ Dojče banke. Zapravo, to je jedna vrsta „neizvesnosti koja podstiče preterane reakcije na slabe signale“, kaže Korado Pasera, veteran evropskog bankarstva. Tržište za derivate Dojče banke je nelikvidno, što znači da je malo transakcija koje mogu brzo da poremete cene. Nakon vikenda kada su investitori gubili živce, trgovci će hteti da prodaju bilo šta rizično kako bi uživali u nekoliko dana mira.
(TheEconomist-ZTP)
