Ove nedelje je Svetska zdravstvena organizacija imenovala novu „rizičnu varijantu“ koronavirusa, nazvanu Mu varijanta. Otkrivena je u Kolumbiji u januaru 2021, a do sada je zabeležena u oko 39 zemalja. Mu varijanta sadrži mutacije koje bi delimično mogle da zaobiđu zaštitu koju dobijamo od anti-kovid vakcina.
Ohrabruje činjenica da ovaj soj ne nadmašuje Deltu koja je dominantna u većem delu sveta. Da je Mu zaista opasan soj, već bismo videli naznake njegovog delovanja, a to se još nije dogodilo. Impresivan aspekat suzbijanja koronavirusa je njegovo često genomsko sekvenciranje, što do sada nije rađeno u ovolikim razmerama. Evolucija virusa se prati i mapira u realnom vremenu, dok se on prilagođava i mutira.
Neke mutacije će biti štetne za virus, ali neke će biti korisne, dajući mu veću sposobnost širenja, probijanja vakcina ili čak nevidljivosti na kovid testovima. Ako postoje promene na virusu koje ga čine potencijalno štetnijim, onda bismo ga mogli označiti kao „rizičan soj“. Mu nosi mutacije koje bi mogle imati takve efekte, ali dokazi se tek prikupljaju. Četiri preostale rizične varijante su Eta, Jota, Kapa i Lambda.
Ako bude dovoljno dokaza da je Mu ozbiljniji i da počinje da prestiže druge sojeve poput Delte, mogao bi se kategorizovati kao „rizična varijanta“. Većina anti-kovid vakcina gađa šiljasti protein virusa, koji on koristi za ulazak u naše ćelije. Vakcine izlažu naše telo delu virusa, obično spajk proteinu, tako da imunološki sistem uči da se bori protiv virusa. Ako određeni soj doživi značajne promene na šiljastom proteinu, to može umanjiti efikasnost vakcina.
SZO je iznela procenu da bi Mu varijanta mogla delimično da zaobiđe antitela koja dobijamo vakcinacijom. Ali pošto su ovi podaci iz laboratorijskih istraživanja, ne možemo biti sigurni kako će varijanta zaista delovati na populaciju. Potrebno je više istraživanja kako bismo sa sigurnošću utvrdili kako se soj ponaša na terenu, a rad na tome je u toku. Dobra vest je da aktuelne vakcine dobro štite od simptomatskih infekcija i teškog oboljevanja od svih dosadašnjih sojeva virusa.
Postoji velika verovatnoća da će se pojaviti novi soj koji će biti imun na postojeće vakcine, zasnovane na izvornom soju virusa. Takvu pojavu bismo nazvali „odbeglim sojem“. Teško je reći da li će se to i kada dogoditi, ali sve veće kruženje virusa untar društva povećava šanse za pojavu takvog soja. Vodeći proizvođači anti-kovid vakcina spremni su za takav scenario, a neki već razvijaju vakcine za nove sojeve poput Delte.
Ako bismo zaista otkrili odbegli soj, neki proizvođači bi mogli da modifikuju postojeće vakcine, verovatno u roku od 6-8 nedelja. Zdravstvene agencije širom sveta verovatno bi ubrzale proces odobravanja takvih proizvoda. Bila bi potrebna i određena ispitivanja, ali ona se mogu obaviti brzo, sve dok nova vakcina ima bazično ista svojstva kao i postojeća. Moguće je da ćemo imati soj koji će prestići Deltu u smislu zaraznosti. Naučnici tvrde da je najmanje 50% zarazniji od Alfe, koji je bio oko 50% zarazniji od originalnog soja.
Evoluciona teorija predviđa da će virus vremenom postajati sve zarazniji, ali manje ozbiljan, jer virus želi što dalje da putuje, štedeći pritom svoje ljudsko vozilo. Nema garancija da će Sars-Cov-2 na taj način evoluirati, jer smo još uvek u početnom stadijumu novog koronavirusa kao takvog. Najbolji način borbe protiv sojeva je vakcinisanje što većeg broja ljudi, tako da bude manje potencijalnih domaćina za razmnožavanje i mutiranje virusa. Postoji rizik da, kada se vakciniše većina svetske populacije, vakcine mogu izvršiti „selektivni pritisak“ na virus da evoluira kako bi zaobišao cepivo. Ali korist od vakcinisanja za sada nadmašuje ovaj rizik.
U svakom slučaju, još nije vreme za brigu oko Mu varijante. Ako ona zaista postane „rizičan soj“, imali bismo više razloga za zabrinutost. Ali imamo efikasne alate za borbu protiv virusa, pre svega vakcine koje se mogu brzo prilagoditi novim sojevima. Verovatno ćemo ubuduće primati redovne „sezonske” doze kako bismo se zaštitili od novih sojeva.
(TheConversation-ZTP, foto: Reuters)
