Mašine mogu da vam čitaju misli, i malo šta ih može zaustaviti

Rafael Juste je 2019. uspešno projektovao slike direktno u mozak miševa i kontrolisao njihovo ponašanje. Neurolog upozorava da se slična procedura na ljudima teško može sprečiti. Ako se koristi odgovorno, neurotehnologija, tj. direktna komunikacija mašina sa ljudskim neuronima, može pomoći u lečenju upornih bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove, te doprineti razvoju protetičkih udova i govorne terapije.

Ali ako izmakne kontroli, neurotehnologija bi mogla da podstakne najgora korporativna i državna prekoračenja, poput policijske diskriminacije i kršenja privatnosti, stavljajući naš um pod totalni nadzor. Jedna grupa neuronaučnika, filozofa, pravnika, aktivista i zakonodavaca pokušava da zaštiti poslednju granicu naše privatnosti – mozak. Naime, aktivisti poput Justea, koji prevodi Inicijativu za neuroprava na Univerzitetu Kolumbija, traže da se građanima garantuje pravo na misli i zaštita od uljeza, uz istovremeno prihvatanje svake potencijalne zdravstvene koristi.

Ono što izaziva zabrinutost je primena neurotehnologije od strane vojske, vlade i tehnoloških kompanija. Kina i SAD predvode istraživanja u oblasti veštačke inteligencije i neuronauke. Američko ministarstvo odbrane razvija tehnologiju koja bi se mogla koristiti za prepravljanje sećanja. Ali pored naučnika, u slične projekte su uključene i kompanije poput Fejsbuka i Teslinog Neuralinka. Neurotehnički uređaji lagano izlaze na tržište. Kernel, američka kompanija, razvila je jeftine slušalice koje snimaju moždanu aktivnost u realnom vremenu. Fejsbuk je započeo kreiranje interfejsa mozga i računara koji bi korisnicima omogućio komunikaciju bez govora. (Odustali su ovog leta.) Neuralink radi na moždanim implantima, i u aprilu je objavio video snimak majmuna koji igra igricu pomoću ugrađenog moždanog čipa.

„Problem je u načinima primene ovih alata,“ naglašava Juste. Postoji nekoliko zastrašujućih primera; istraživači su skenirali mozak kriminalaca kako bi predvideli verovatnoću ponavljanja dela, dok su kineski poslodavci pratili moždane talase zaposlenih kako bi pročitali njihove emocije. „Pred nama je mogućnost stvaranja hibridnog čoveka, a to je nešto što je veoma ozbiljno. To je egzistencijalno,“ dodaje naučnik. Da li nas očekuje promena na bolje ili gore, Juste kaže da je sada vreme da odlučimo.

Današnja neurotehnologija ne može da dešifruje misli i emocije. Ali sa upotrebom veštačke inteligencije (AI), to možda neće ni biti potrebno. Moćni sistemi mašinskog učenja mogli bi da pronađu korelaciju između aktivnosti mozga i spoljnih okolnosti. „Za potencijalno kršenje privatnosti, dovoljno je da imate AI koja je dovoljno moćna da identifikuje obrasce i uspostavi korelaciju između određenih podataka i mentalnih stanja,“ kaže Marčelo Jenka, bioetičar sa Ciriškog Univerziteta. Istraživači su već koristili sistem mašinskog učenja za očitavanje brojeva kreditnih kartica iz aktivnosti mozga.

Skeniranje mozga takođe je korišćeno u pravosudnom sistemu za dijagnostiku i predviđanje kriminalnih dela, što u ovoj fazi nudi ograničene, a ponekad i pogrešne informacije. Ovakva praksa može imati štetne posledice po osobe drugih rasa, koje su već sada izložene algoritamskoj diskriminaciji. „Ako naučnici procene da je, na primer, skeniranje laži ili sećanja postalo dovoljno precizno, zašto bi javni tužilac rekao ne takvoj vrsti tehnologije?“ kaže Sjors Ligtart, stručnjak za pravne aspekte skeniranja mozga na Univerzitetu Tilburg.

U slučaju moždanih implanta, stručnjaci kažu da nije jasno da li će misli biti indukovane ili autentične, što poteže pitanje odgovornosti. „Ne možete da razdvojite svoje postupke od misli koje AI izvršava, jer AI postaje posrednik unutar vašeg vlastitog uma,“ ističe Jenka. Ljudi nikada nisu morali da potvrde nadležnost nad sopstvenim mislima, ali neurotehnologija podstiče zakonodavce da se upravo time bave. Čile radi na prvom svetskom zakonu koji bi njegovim građanima garantovao takozvana neuroprava.

Senator Gvido Đirardi, inicijator čileanskog zakona, kaže da je neophodan sistem registracije neurotehnologija sličan onome za lekove, dok će za njihovu primenu biti potrebna saglasnost i pacijenta i lekara. Cilj je da se tehnologije poput „AI koriste na odgovoran način, i nikada za kontrolu nad ljudskim bićem,“ istakao je Đirardi. Španija je letos usvojila Povelju o digitalnim pravima, kao okvir za buduće zakonodavne projekte. „Potrebno je obezbediti poverljivost i bezbednost podataka povezanih sa moždanim procedurama, kao i potpunu građansku kontrolu nad ličnim podacima,“ kaže Paloma Ljaneza Gonzalez, advokatica koja je radila na povelji.

OECD, organizacija mahom bogatih zemalja sa sedištem u Parizu, donela  je smernice o neurotehnologiji i listu novih prava koja štite slobodu da mislimo sopstvene misli (kognitivna sloboda). Problem je da li je postojeće zakonodavstvo adekvatno, jer nije računalo na razvoj neurotehnike. „Potrebno je da revidiramo postojeća prava i prilagodimo ih neurotehnologiji,“ smatra Ligtart. Recimo Evropska konvencija o ljudskim pravima garantuje zaštitu privatnosti, što bi se moglo dopuniti stavkama o pravu na mentalnu privatnost.

GDPR, strogi evropski režim zaštite podataka, garantuje bezbednost osetljivih podataka poput zdravstvenog stanja i verskih ubeđenja. Međutim, istraživanje Jenke i Đanklaudija Malđerija sa poslovne škole u Lilu, pokazalo je da zakon ne pokriva emocije i misli. Juste tvrdi da je potrebna akcija na međunarodnom nivou, i da organizacije poput UN-a moraju delovati pre nego što se tehnologija dalje razvije. „Želimo da uradimo nešto malo inteligentnije nego da čekamo da se problem iskomplikuje, kao što se desilo sa internet privatnošću i veštačkom inteligencijom,“ naglasio je Juste. Današnja pitanja privatnosti biće „sitnica u poređenju sa onim što dolazi“.

(Politico-ZTP, foto: Imec-Int)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.