Pogođen američkim sankcijama, Iran očajnički traži kupce za svoju naftu, dok Kina želi da poveća svoj politički i ekonomski uticaj na Bliskom istoku. Ove dve zemlje, kažnjene američkim sankcijama, potpisale su ugovor vredan 400 milijardi dolara i tako učvrstile svoju saradnju u borbi protiv Vašingtona.
Prema tačkama sporazuma, Kineske investicije će zahvatiti čitav Irana u narednih 25 godina u zamenu za iransku naftu. Pored ekonomskih klauzula, sporazumom su takođe izražene namere o bezbednosnoj saradnji i obaveštajnom partnerstvu. Dogovor je postignut u delikatnom trenutku: SAD su uvele nove sankcije Pekingu, dok Bajdenova administracija odbija da spasi međunarodni nuklearni sporazum s Teheranom, ostavljajući oštre sankcije na snazi.
„Tajming sporazuma sugeriše da je Kina bila spremna da uskoči nakon razočaranja Irana zbog Bajdenove nespremnosti da sanira štetu od sankcija i povlačenja SAD-a iz sporazuma o nuklearnom program (JCPOA) iz 2015. godine,“ primećuje Ričard Falk, ugledni stručnjak za međunarodne odnose i profesor međunarodnog prava na Univerzitetu Prinston.
„Iranska strana je htela da zadovolji svoje ekonomske potrebe i pokaže otpor američkom insistiranju da Iran umeri svoje ciljeve na Bliskom istoku i prihvati obnavljanje Sporazuma o nuklearnom programu na način koji bi ograničio proces obogaćivanja uranijuma,“ kaže Falk.
Kinesko pomeranje ka Bliskom istoku
Neki stručnjaci su već komentarisali da bi američke sankcije mogle gurnuti zemlje poput Irana „u naručje Kine“ i obeshrabriti Teheran da postigne politički sporazum sa Vašingtonom. Nakon uvođenja sankcija, Kina je počela da uvozi velike količine nafte iz Irana. Komunikacija Irana sa Vašingtonom zavisila je od razvoja saradnje Teherana i Pekinga. „Sporazum će verovatno iznervirati američke birokrate,“ kaže Falk.
„Dogovor bi u svakom slučaju bio postignut, ali njegovo sklapanje u ovom trenutku predstavlja otpor američkoj agresiji prema Kini i Iranu. Kina je takođe želela da dokaže svoju geopolitičku čvrstinu, nakon što je Bajden izjavio da Kina predstavlja izazov zapadnim vrednostima i interesima,“ dodaje profesor.
Sporazum je u potpisan u Teheranu tokom diplomatske posete kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jija, koji trenutno obilazi Bliski istok od Turske do Irana i zemalja Zaliva, sa ciljem ostvarivanja regionalnog uticaja. „Kina je prijatelj u teškim vremenima. Istorija saradnje naših drevnih kultura proteže se vekovima unazad. Potpisivanje sporazuma o saradnji dodatno će ojačati naše veze,“ rekao je Džavad Zarif, iranski ministar spoljnih poslova.
Zarifov kineski kolega takođe je pozdravio dogovor. „Kina snažno podržava Iran u zaštiti njegovog državnog suvereniteta i nacionalnog dostojanstva,“ rekao je Vang tokom sastanka sa iranskim predsednikom Hasanom Ruhanijem. Za buduće odnose između Kine i Bliskog istoka Vang je postavio pet principa, tražeći od zemalja „da se poštuju, podržavaju pravičnost i pravdu, ograniče nuklearno naoružanje, neguju kolektivnu bezbednost i ubrzaju razvojnu saradnju“.
Iako Peking izbegava da na Bliskom istoku postavi jasnu političku agendu, kinesko-iranski sporazum označava „spremnost Pekinga da se više angažuje“ u regionu, ocenjuje Falk. Fatima Karimkan, teheranska novinarka i analitičarka, ne vidi sporazum kao „prekretnicu“, ali ga smatra „jednim od prvih koraka Kine na putu snažnijeg prisustva na Bliskom istoku“.
Iako je kineska politika na Bliskom istoku poslednjih godina bila mnogo agresivnija, ona bi se mogla promeniti ukoliko SAD odluče da ostanu po strani, smatra Karimkan. „Verujem da se Kina raduje što će pojačati svoj uticaj i eventualno zameniti SAD u regionu,“ kaže Karimkan. Najavljujući svoje regionalne političke ambicije, kineski zvaničnici su nedavno rekli da bi Kina mogla da bude domaćin direktnih pregovora Izraela i Palestinaca.
Iranska politika u Kini
Sporazum, koji je pripremljen pre skoro godinu dana, realizovan je deset nedelja pre iranskih predsedničkih izbora, na kojima će se tvrda politička struja ponovo suočiti sa sve malobrojnijim umerenjacima. Dogovor bi mogao znatno da utiče na rezultat izbora, kaže Karimkan. „Ovolika pažnja sigurno je deo PR strategije i medijskog rata,“ kaže Karimkan. Iranci nemaju baš dobru istoriju poslovnih odnosa sa Kinom, dodaje ona. „Nekoliko puta je Iran ostao praznih šaka, uprkos određenim dogovorima.“
Karimkan kaže da iranski političari ne prave bitnu razliku između Kine, EU i drugih zemalja. Ali, iako zapadne zemlje kažu „da su spremne da posluju u Iranu“, one ne mogu da ispune svoja obećanja iz različitih razloga – od žestokog antiteheranskog lobiranja u Vašingtonu, do iranskog zakonodavstva. Prema iranskim trgovinskim zakonima, svaki stranac koji želi da posluje u zemlji mora da izgradi kompaniju kroz partnerstvo sa iranskim državljaninom, gde bi domaći investitor trebalo da ima većinski udeo.
„Pogledajte Renault ili Samsung i druge, oni prvo moraju da naprave kompaniju u Iranu, a zatim da započnu posao. Stvari su malo drugačije kod infrastrukturnih investicija, ali Iran i dalje nije laka zemlja za rad sa strancima,“ primećuje Karimkan.
Kineska ekonomska ekspanzija
Iranski energetski resursi, zajedno sa perspektivnim sektorima infrastrukture i logistike, dovoljni su motivi za kineska ulaganja, kaže Esref Jalinkilicli, analitičar iz Moskve. „Kina će se pojaviti tamo gde ima nafte,“ kaže sagovornik. „Kina okreće američke sankcije u svoju korist, kupujući iransku naftu s popustom. Takođe, teheranski metro su izgradile kineske kompanije.“
U cilju držanja SAD-a pod kontrolom, Kina kao sila u usponu želi da razvije „taktičke saveze“ i sa Iranom i sa Rusijom, smatra analitičar. Ali stručnjaci takođe ističu da i Teheran i Moskva imaju rezerve prema kineskoj ekonomskoj ekspanziji na Bliskom istoku i u Centralnoj Aziji; dok Iran ima snažan uticaj na Bliskom istoku, Rusija smatra Centralnu Aziju svojim dvorištem.
„Ni Rusija ni Iran nisu presrećni zbog ekonomske ekspanzije Kine,“ kaže moskovski analitičar, dodajući da su obe zemlje svesne da Peking koristi ekonomiju za širenje političkog uticaja. Kina nije spremna da žrtvuje svoj odnos sa zapadnim blokom potpisujući sporazum sa Iranom, kaže Karimkan. Više nema ozbiljnih „ideoloških razlika između Kine i Zapada“, i svi oni traže tržišne mogućnosti.
„Kinezi verovatno neće ugroziti zapadno tržište da bi napravili posao u Iranu. Što se tiče sankcija, Kina se ponaša potpuno isto kao zapadne zemlje, sa malom razlikom oko uvoza nafte,” dodaje ona. „U potencijalnom sukobu Kine i Zapada, Iran će biti strateški partner Kine. Ali, u slučaju sukoba Irana i Zapada, ili čak Irana i drugih zemalja u regionu, Kina će verovatno ostati po strani,“ zaključuje novinarka.
(TRTWorld-ZTP, foto: Reuters)
