Operacija Orion: Francuska armija se priprema za rat visokog intenziteta?

U šumama i ravnicama regije Šampanj-Arden francuske oružane snage otpočinju pripreme za sukob velikih razmera. Planirana za 2023. godinu, operacija Orion je divizijska vežba punog sastava koja će trajati nekoliko dana. Uključivaće čitav niz francuskih vojnih kapaciteta u obimu koji koji nije testiran decenijama. Operacija će obuhvatiti vežbe komandovanja, hibridne scenarije, simulacione vežbe i vežbe sa bojevim gađanjem. Oko 10.000 vojnika će uzeti ušešće u vežbi, uz vazduhoplovstvo i delimično mornaricu. Verovatno će se pridružiti belgijske, britanske i američke vojne snage.

Postoje i druge naznake da su francuske oružane snage usred velike transformacije. U januaru je generalštab formirao deset radnih grupa za ispitivanje spremnosti za rat visokog intenziteta. Francuski generali procenjuju da imaju desetak godina da se za to pripreme. Grupe pokrivaju sve scenarije, od nestašice municije do otpornosti društva, uključujući i to da li su građani „spremni da prihvate broj žrtava kakav nije viđen od drugog svetskog rata“, rekao je jedan od učesnika.

Bauk modernog rata toliko je pristuan među francuskim vojnim stratezima, da scenario ima i svoju skraćenicu: hem ili hipoteza o velikom angažovanju (hypothèse d’engagement majeur). Ratni protivnici nisu imenovani, međutim analitičari pored Rusije ukazuju i na Tursku ili jednu severnoafričku zemlju.

To predstavlja seizmičku promenu za francuske snage. Do pre trideset godina uglavnom su se bavili mirovnim operacijama. Tokom protekle decenije okrenuli su se pobunama i antiterorizmu, bilo u inostranstvu (operacija Barkan u Sahelu) ili kod kuće (operacija Sentinel). Ali u strateškoj viziji za 2030. objavljenoj prošle godine, general Tijeri Burkhard, šef francuske vojske, pozvao je na pripremu za međudržavne sukobe visokog intenziteta.

„Apsolutno se moramo pripremiti za jedan opasniji svet“, rekao je nedavno Burkhard za The Economist. To zahteva ono što on naziva „pojačanje“ kopnene vojske. Trenutno Francuska ima 5.100 vojnika u Sahelu u sklopu operacije Barkan. Buduće strategije „mogle bi da uključuju brigade ili diviziju“, što znači 8.000-25.000 vojnika. Promena obima vojske tokom naredne decenije, kaže general, zahtevaće višestruke reforme: veću regrutaciju,  modernizaciju opreme, veću pokretljivost i obučavanje za veliki sukob. „Bićemo sve brutalnije testirani,“ kaže general. „Moramo toga biti svesni.“

Kada je Emanuel Makron izabran za predsednika 2017., vojne strukture su u početku sumnjale u njegovu posvećenost jačanju odbrane. Nakon rezanja vojnog budžeta, Makron se javno sukobio sa generalom Pjerom de Vilijerom, tada šefom generalštaba, što je generala nagnalo da podnese ostavku. Međutim, Makron je u međuvremenu ispunio predizborna obećanja o ulaganju velikih sredstava u francusku armiju.

Vojni budžet za 2019-25. predviđa godišnju potrošnju od 50 milijardi evra, što je uvećanje od 46% u odnosu na izdvajanja za 2018. „Koliko znam, ovo je prvi put da se poklapaju strateška dokumeta i projektovani budžet,“ kaže Fransoa Hejzbur iz Fondacije za strateška istraživanja u Parizu. To takođe znači da će Francuska ispunjavati svoje NATO obaveze, koje podrazumevaju trošenje najmanje 2% svog BDP-a na odbranu.

Jezgro francuske vojne modernizacije je projekat Škorpion vredan 6,8 milijardi dolara, sa planom zamene doslovno svakog motorizovanog i oklopnog vozila, nadogradnje tenkova klase Leclerc i povezivanje svih kapaciteta putem nove digitalne mreže. Prva potpuno opremljena brigada Škorpiona trebalo bi da bude spremna do 2023. Oficir i istraživač Remi Hemez kaže da će se između 2010. i 2025. opremljenost vojske izmeniti više nego za četiri prethodne decenije (1970-2010).

U mnogim aspektima, francuski pristup budućem ratu razlikuje se od visokotehnološke vizije koju je nedavno otkrila Britanija. Dok Britanija smanjuje trupe i oklopna vozila, Francuska će zadržati 60% više vojnika i 50% više tenkova. Nabavka i priprema dronova takođe je tekla sporo. „Zaostaje se u automatizaciji na bojnom polju,“ upozorio je izveštaj Instituta Montanj. Zaista, francuski oficiri su skeptičniji od britanskih ili američkih po pitanju tehnološke revolucije na bojnom polju. „Tehnologija nikada nije 100% efikasna,“ upozorava general Burkhard. „Vojnici uvek moraju biti spremni na klasičnu bitku, kada tehnologija prestane da funkcioniše.“

To ne znači da Francuska ignoriše nove sfere ratovanja, naročito svemirski domen. U septembru prošle godine francuska avijacija prerasla je u „Vazdušno-svemirske snage“, sa komandom u Tuluzu. Francuske oružane snage takođe jačaju svoje informacione i sajber kapacitete. U decembru 2020. Fejsbuk i Instagram su uklonili 100 lažnih naloga povezanih sa francuskom vojskom nakon informativnog rata sa pro-ruskim nalozima, a povodom Centralnoafričke Republike i Malija, gde se dve zemlje bore za uticaj.

Dok se Francuska priprema za nove oblike ratovanja, postoji niz ozbiljnih izazova. Iskustvo iz Sahela, kaže general Burkhard, „nesumnjivi je dokaz snage“. Na ogromnom polupustinjskom području, vojnici i specijalne snage učestvuju u operacijama visokog rizika, koje su i tehnički i taktički izazovne. Francuska vojska je prijavila 57 smrtnih slučajeva od 2013. Ipak, Barkan je asimetričan sukob, u kojem Francuzi imaju vazdušnu nadmoć, bez ometanja komunikacija ili pretnji od dronova, projektila ili sajber napada.

Drugi problem je što se francuske trupe razvlače u nekoliko pravaca. Sredinom marta desetak francuskih tenkova, 160 oklopnih vozila i 300 vojnika stiglo je u Tapu u Estoniji. To je francuski doprinos NATO trupama stacioniranim u Poljskoj i baltičkim državama, sa zadatkom odvraćanja ruskog napada. Planovi modernizacije pokušavaju da se uklope i sa NATO prioritetima i željom Makrona da Evropa ojača sopstvenu odbranu, mada se Francuska i većina drugih zemalja i dalje oslanjaju na američku podršku u avijaciji i protivvazdušnoj odbrani.

Pored istočne Evrope, Francuska je sve više zaokupljena i jugom. U istočnom Mediteranu, Francuska i Turska su se posvađale oko Libije, Sirije i Kipra, što je navelo Makrona da prošlog avgusta pošalje dva aviona i fregatu u grčke vode. Francuska je takođe veoma aktivna u Indo-Pacifiku, gde njene pomorske teritorije imaju 1,6 miliona francuskih državljana i 7000 vojnika. Francuska mornarica je neprekidno prisutna u tom području.

Problem je u tome što mornarica ima samo 15 velikih brodova za sve te zadatke, ističe admiral Pjer Vandije. „Svi mi Evropljani smo na tankom ledu. Moramo razvlačiti snage između operacija na Atlantiku, u Mediteranu, u Zalivu i Indo-Pacifiku.“ Postavljanje prioriteta nije posao oružanih snaga, kaže on, već „politička odluka“ Makrona ili njegovog naslednika. „Sigurno je da moramo doneti odluke.“

(TheEconomist-ZTP, foto: Rotor Magazine/Airbus)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.