„Alžir je odlučio da prekine diplomatske odnose sa Kraljevinom Maroko od 24. avgusta,“ rekao je alžirski ministar inostranih poslova Ramtane Lamamra na konferenciji za novinare, optužujući susedno kraljevstvo za „neprijateljske akcije“. Iako je prekid diplomatskih odnosa već stupio na snagu, konzulati u obe zemlje će ostati otvoreni, rekao je Lamamra. Alžir razmatra obustavu vazdušnog saobraćaja sa Marokom, pronosi list Algerie Patriotique.
Alžir je optužio zvanični Rabat (prestonica Maroka) da ugrožava stabilnost i bezbednost na nagovor Izraela. Maroko povećava svoje vojno prisustvo na granicama, a neki regionalni posmatrači procenili su da bi tenzije mogle dovesti do vojnih sukoba. Ministarstvo spoljnih poslova Maroka izrazilo je žaljenje zbog „neopravdane odluke“ i reklo da će ostati „pouzdan i lojalan partner“ alžirskom narodu.
Odnosi između Alžira i Maroka napeti su poslednjih nekoliko decenija, a granica između zemalja zatvorena je od 1994. Jedan od razloga je neslaganje oko Zapadne Sahare; Maroko ovu teritoriju smatra svojom, dok Alžir decenijama podržava Polisario Front insistirajući na osnivanju Arapske Demokratske Republike Sahravi (SADR). Ovaj spor se ogleda i u akteulnom prekidu diplomatskih odnosa: Alžir optužuje zvanični Rabat da nije ispoštovao bilateralne obaveze po pitanju Zapadne Sahare.
Dalje pogoršanje odnosa povodom ovog spora dogodilo se krajem prošle godine, i to iz dva razloga. U novembru, nakon godina relativnog zatišja, Polisario Front je obznanio da se ponovo naoružava. U decembru 2020, Sjedinjene Države su priznale marokanski suverenitet nad Zapadnom Saharom, podupirući odnose Rabata i Izraela. Sporna teritorija sada je ogorman izazov, jer obe zemlje imaju jake pozicije. Alžir je i dalje spreman da logistički podrži Polisario Front. Ovaj sukob će trajati godinama, i trentuno samo na njegovoj nultoj tački.
Sredinom avgusta, Alžir je optužio Maroko da „podržava dva teroristička pokreta“ koji deluju na alžirskoj teritoriji: Pokret za autonomiju Kabilije (MAK) i opozicioni pokret Rašad. Alžirske vlasti veruju da su aktivisti ovih organizacija umešani u šumske požare koji su prošlog meseca zahvatili severni Alžir. U stihiji je poginulo oko 90 ljudi, a vlada je više puta ustvrdila da su požari podmenuti. Alžir je ranije izvestio o hapšenju 61 osobe zbog sumnje u podmetanje požara, naglašavajući da uhapšeni pripadaju pomenutim terorističkim grupama koje uživaju podršku Izraela i Maroka. Prema izveštajima lokalnih medija, neki od uhapšenih priznali su članstvo u MAK-u. Alžir je opozvao svog ambasadora iz Rabata u julu, nakon što je marokanski diplomata u Njujorku podržao pravo naroda Kabilije na samoopredeljenje. Iz istih razloga je Vrhovni savet bezbednosti Alžira već razmatrao prekidanje odnosa sa Marokom 18. avgusta.
Sve u svemu, izraelski faktor je imao značajnu ulogu u trenutnom pogoršanju odnosa dve severnoafričke zemlje. Maroko je prošle godine bio jedna od arapskih zemalja koja je zaključila mirovne sporazume sa Izraelom pod uticajem Vašingtona. U sklopu sporazuma o normalizaciji odnosa, SAD su odlučile da priznaju suverenitet Maroka nad Zapadnom Saharom, što je izazvalo ozlojeđenost Alžiraca i zaoštrenu retoriku prema Vašingtonu. Krajem jula, Alžir se po prvi put od 2002. usprotivio članstvu Izraela u Afričkoj uniji u statusu zemlje posmatrača. Iste godine je Izrael isključen iz unije na inicijativu Libije.
Alžirske vlasti, koje zvanično ne priznaju Izrael, osudile su izjave izraelskog ministra spoljnih poslova Jaira Lapida tokom njegove nedavne posete Maroku. On je izrazio zabrinutost zbog uloge Alžira u regionu, uputio je „prikrivene pretnje“ Alžiru i izrazio svoje strepnje zbog približavanju zemlje Iranu. S druge strane, alžirski ministar inostranih poslova Lamamra optužio je Maroko da je koristio špijunski softver Pegasus za špijuniranje nekoliko alžirskih zvaničnika. Prema njegovim rečima, „Maroko je učestalo i sistematski počinio delo špijunaže protiv alžirskih građana i zvaničnika“.
Ali iza svih ovih optužbi stoji jasno protivljenje pokušajima Vašingtona da preko Izraela i Maroka spreči vodeću ulogu Alžira u Magrebu i izazove političku nestabilnost u zemlji. Neposredni povod za zaoštravanje odnosa Alžira sa Marokom bio je Afrički lav 2021, vojna vežba koju je američka komanda izvela u Severnoj Africi od 7. do 18. juna. Military Watch, američki vojni čaospis, izvestio je da su kopneni i vazdušni manevri simulirali akciju na alžirskim teritorijama, i napad na dve fiktivne zemlje, Rowand i Nehone.
Stoga je britanska publikacija Rai al-Youm s razlogom primetila da su izvedene vojne vežbe priprema za invaziju na Alžir. SAD veruju da Alžir ugrožava njihove interese u Africi jer ima gas, naftu, vodu i područja pogodna za poljoprivredu. Osim toga, Alžir se prostire na površini od 2 miliona kvadratnih kilometara, ima velike rezerve minerala, te kontrolu nad afričkom regijom Sahel i njenim stanovništvom, istakao je evropski vojni ekspert.
Alžirsko rukovodstvo je izvuklo pouke iz fatalnih grešaka pukovnika Moamera Gadafija. Postalo je opreznije prema politici SAD-a, Izraela, Maroka i drugih zemalja koje su podržale američko rušenje Gadafijevog režima. Stoga je apsolutni prioritet Alžira stvaranje jake vojske opremljene modernim kopnenim, vazdušnim i pomorskim naoružanjem, uz razvoj vojne saradnje sa Rusijom. Kao što Rai al-Youm primećuje, alžirske vlasti nemaju poverenja u Zapad od pobede nad francuskim kolonijalizmom. Vrlo su svesni zavera koje se spremaju protiv njih. Alžir ne želi da bude sledeća meta posle Sirije, posebno u kontekstu navodnih priprema za invaziju na zemlje Arapske lige i Persijskog zaliva.
(NewEasternOutlook-ZTP, foto: accord.org.za)
