Bio je sunčan dan u septembru 2007. kada se Geret Polman, tada sedmogodišnjak, vratio iz škole. Plačući, govorio je majci da radijacija izlazi iz električnih utičnica po kući. Ako bi izašli napolje, rekao je, ptice bi ih iskljucale do smrti. Ove izjave su pratili čudni izrazi lica. Dečak je plazio jezik i trzao rukama i nogama. Samo dan ranije, Geret je delovao kao normalan dečak. I paranoja i tikovi su se pojavili iznenada, ali su se kasnije ispostavili kao početak užasnog mentalnog urušavanja.
Ipak, Geret je imao sreće. Tri meseca kasnije, skeniranje u bolnici otkrilo je bakterijsku infekciju sinusa. Koktel antibiotika je izlečio infekciju i doveo do upadljivog poboljšanja njegovog mentalnog zdravlja. Geret je patio od PANDAS-a, što je skraćenica za Pedijatrijske autoimuno-neuropsihijatrijske poremećaje povezane sa streptokokama. Mnoga druga deca nisu te sreće; jer su infekcije izazvale dugotrajnu štetu. Prosto rečeno, Geretovo bizarno ponašanje bilo je rezultat reakcije imunskog sistema na infekciju streptokokom grupe A, tj. običnom bakterijom. (Slična bolest, izazvana drugim infekcijama, označava se skraćenicom PANS, od Pedijatrijski neuropsihijatrijski sindrom sa akutnim početkom.) Ipak, mnogi lekari nisu čuli ni za PANDAS ni za PANS. Neki ih odbacuju kao izmišljene bolesti. Vrlo malo zemalja ima uputstva o njihovom dijagnoziranju ili lečenju. Dajana Polman, Geretova majka, kaže da je „iscrpljena“ višegodišnjim apelima na doktore da ozbiljno shvate ove bolesti.
To počinje da se menja. Naučnici detaljno proučavaju okolnosti i utvrđuju šta nije u redu sa imunskim sistemom obolelih. Britanska ministarka zdravlja Marija Kolfild je 12. septembra poručila zakonodavcima da PANDAS i PANS postoje i da ih uzrokuju infekcije. Takve inicijative imaju veoma malo podrške. U anketi iz 2020. godine, 95 odsto roditelja čija deca imaju PANDAS reklo je da porodični lekari nisu razmatrali ovu dijagnozu, što znači da nema dovoljno svesti o tome. Stvari malo bolje stoje među specijalistima. Otprilike polovina pedijatara je rekla da nikada nisu čuli za ovu bolest. Jedan u pet anketiranih roditelja kaže da njihov pedijatar smatra dijagnozu kontroverznom. Takvo neznanje povlači dodatne troškove. U mnogim zemljama deca sa PANDAS dobijaju čitavu seriju psihijatrijski pogrešnih dijagnoza. Obično su to poremećaj pažnje, autizam i čulna disfunkcija. Deca često dobijaju neodgovarajuće lekove kao što su antipsihotici, od kojih mnogi imaju neprijatne nuspojave i ne leče pravi uzrok bolesti.
U nekim slučajevima roditelji su optuživani da su izmislili ili izazvali bolest svoje dece. The Economist je razgovarao sa roditeljima koji kažu da su njihova deca odvođena u mentalne ustanove ili potpuno izuzimana iz roditeljskog staranja. Prema svedočenju u Parlamentu, jedan lekar je rekao pacijentu da neće lečiti „američku bolest”. Tokom 2019, nekoliko desetina dece sa PANDAS i PANS otpušteno je iz britanskih bolnica. Njihovim roditeljima je rečeno da imaju „funkcionalni neurološki poremećaj“, što je evolucija stare (i diskreditovane) teze o histeriji. Ostaje nejasno zašto je dijagnoza kontroverzna. Na kraju krajeva, teza da posledice infekcije mogu izazvati psihijatrijske simptome nije nova. Sidenhamova horeja, koja izaziva trzanje lica i tela, takođe je posledica infekcije streptokokama. The Economist je kontaktirao brojne psihijatre i stručna tela za komentar. Mnogi nisu odgovorili. Neki su rekli da nisu u mogućnosti da daju bilo kakav komentar. Kraljevski koledž psihijatarije saopštio je da pokušava da pronađe slobodnog portparola.
Ali kako se gomilaju dokazi da su PANDAS i PANS stvarni, stavovi počinju da se menjaju. Naučnici koji proučavaju ove poremećaje sada veruju da je uzrok autoimuna reakcija, pri kojoj imunski sistem greškom napada moždano tkivo. Nakon infekcije streptokokom, prema ovoj teoriji, deca počinju da proizvode antitela koja izazivaju upalu u njihovom mozgu, što zauzvrat izaziva psihijatrijske simptome. Psihijatar Kristofer Pitenger i njegove kolege sa Univerziteta Jejl su 2018. izolovali antitela iz krvi dece sa PANDAS i ubrizgali ih u laboratorijske miševe. Pokazalo se da su antitela posebno napadala holinergične interneurone, grupu ćelija u delovima mozga koji su povezani sa tikovima, što je jedna od karakteristika PANDAS-a. Čandra Menendez, istraživačica sa Univerziteta Oklahome, kaže da je otkrila „korelaciju između antitela koja ciljaju dopaminske receptore d1 i d2 i fenotipa PANDAS-a“. Ovakva istraživanja bi mogla da pomognu u razvoju dijagnostičkih testova.
Naučni rad Dritana Agalija, neurologa sa Univerziteta Kolumbija, koji trenutno prolazi reviziju za naučni časopis, sugeriše da blokiranje određenog dela imunskog sistema antiinflamatornim lekovima smanjuje oštećenje mozga, barem kod miševa. Drugi radovi sugerišu da oštećenje krvno-moždane barijere takođe predstavlja važan faktor. Takvi nalazi mogu imati implikacije za čitavu seriju drugih psihijatrijskih stanja koja se takođe mogu pripisati infekcijama. Dr Pitenger kaže da je sada jasno da infekcija kovidom-19 može izazvati psihozu, zamor i druge neuropsihijatrijske simptome, a glavni krivac je haotični imunski sistem. Takođe se istražuje teza da šizofrenija, bar u nekim slučajevima, može biti autoimuni poremećaj. (Zanimljivo je da osobe sa bilo kojom vrstom autoimunog poremećaja imaju oko 40 odsto veće šanse da razviju psihotične poremećaje poput šizofrenije.)
Druga je stvar koliko će doktorima biti potrebno vremena da prihvate ove teorije. Neki od podsticaja sada ne dolaze od pacijenata, već od države. Robin Milar, britanski poslanik koji predsedava parlamentarnom grupom za PANDAS i PANS, kaže da britanska vlada pokušava da razradi načine dijagnoziranja i procene ovih bolesti. Započeti su razgovori sa lekarima i planira se istraživački projekat kojim bi se utvrdilo koliko su bolesti rasprostranjene. Panevropska grupa pacijenata pod nazivom Expand, osnovana 2018, takođe se zalaže za bolje razumevanje bolesti. Takve inicijative su preko potrebne. Kao što pokazuje slučaj Gereta Polmana, ako se infekcije rano otkriju, lečenje može biti veoma efikasno, izbegavajući dugotrajna oštećenja. Danas 23-godišnji Polman je 2022. diplomirao hemijski inženjering na Univerzitetu Kalifornije sa visokim ocenama, a odnedavno vodi sopstvenu kompaniju. Nisu svi pacijenti imali tu sreću.
(TheEconomist-ZTP, foto: AP)
