Slučaj Džordža Blejka: Kako je britanski agent postao pukovnik KGB-a

Bio je jedan od onih dvostrukih agenata koji je za SSSR radio iz ideala, a ne zbog novca. Ni raspad Sovjetskog Saveza, niti krah socijalističkih režima širom sveta, nisu ga odvratili od njegove vere u komunizam.

26. decembra 2020., Džordž Blejk je preminuo u 98. godini. Bio je jedan od najslavnijih dvostrukih agenata iz vremena hladnog rata. Kao agent MI6, radio je za sovjetske obaveštajne službe skoro 10 godina, postavši jedan od najcenjenijih operativaca u istoriji špijunaže.

Blejk je rođen kao Džordž Behar 1922. godine u Holandiji. Nakon preseljenja u Veliku Britaniju tokom Drugog svetskog rata promenio je prezime u Blejk. Regrutovan je u Kraljevsku mornaricu gde su primećeni njegovi kvaliteti, pa je ubrzo zasposlen u britanskoj spoljnoj obaveštajnoj službi (MI6).

Blejk je bio ekspert za Sovjetski Savez. Nakon što je naučio ruski jezik, poslat je u Seul kao vicekonzul britanske ambasade. Njegov stvarni zadatak bio je prikupljanje obaveštajnih podataka o sovjetskom Dalekom istoku, Sibiru i Mandžuriji. Zatim se našao u metežu Korejskog rata. Kada ga je severnokorejska vojska zarobila, Blejk u pritvoru morao da sačeka kraj sukoba pre nego što je konačno pušten.

Tokom tri godine zatočeništva imao je priliku da pročita Kapital Karla Marksa. „Knjiga mi je duboko promenila svest, imala je gotovo isti uticaj na mene kao Biblija nekada. Razvio sam strasnu želju za dostizanjem blistave budućnosti o kojoj je Marks govorio,“ prisećao se Blejk. „Sada shvatam koliko sam bio naivan, koliko sam bio ganut romantičnim idealima, ali upravo tako sam postao verni komunista…“

Šokiran američkim bombardovanjem Severne Koreje, Blejk je odlučio da sarađuje sa Sovjetskim Savezom, ali pod jednim uslovom: da Moskvi prosleđuje samo one informacije koje se odnose na zemlje Varšavskog pakta. Odbio je bilo kakav novac za svoje usluge.

Džordž Blejk se vratio u Britaniju kao već preobraćeni agent. Sa mesta zamenika šefa odeljenja za tehničke operacije MI6, poslat je u Berlin, odakle je počeo da obaveštava Moskvu o tome šta Britanci i Amerikanci znaju o sovjetskim agentima i njihovim identitetima. U to vreme, Blejk je uspeo da otkrije imena oko 400 operativaca MI6 koji su delovali u istočnoj Evropi.

Početkom 1950-ih američke i britanske obaveštajne službe sprovele su „Operaciju Zlato“, tj. izgradnju podzemnog tunela između zapadnog i istočnog Berlina, sa ciljem postavljanja prislušnih uređaja i praćenja sovjetskih komunikacija sa njihovim trupama u istočnoj Nemačkoj. Zahvaljujući Blejku, Sovjeti su znali za operaciju pre nego što je izgradnja uopšte počela.

„Operacija Zlato“, Berlin (foto: Global Look Press)

Ipak, da bi sprečili otkrivanje svog dragocenog agenta, operaciju nisu sabotirali. Skoro godinu dana su CIA i MI6 dobijali pažljivo pripremljene dezinformacije, sve do aprila 1956., kada su sovjetski vojnici „slučajno“ otkrili tunel. Blejka je odao poljski obaveštajac koji je pobegao na Zapad, Mihail Golenevski. Džordž Blejk je uhapšen 1961. godine i osuđen na 42 godine zatvora.

Pet godina nakon ovih događaja, Blejk je uspeo da pobegne iz zatvora Wormwood Scrubs i domogne se istočne Nemačke, odakle je prebačen u Sovjetski Savez. Iza sebe je ostavio tri sina i suprugu, koja se ubrzo razvela od njega.

„Uvek sam bila začuđena lakoćom s kojom se prilagodio,“ izjavila je Silvi Breban, Blejkova rođaka. „Za razliku od drugih britanskih agenata, naročito Filbija i Meklina, kojima je bilo teško u Rusiji, Džordž nije imao nikakvih poteškoća. Kada je stigao u Moskvu, ušao je u bar, naručio votku i sendvič sa kavijarom. Platio je britanskim penijima. Tada je sebi rekao: „Zemlja u kojoj svako može da priušti kavijar zaista je dom komunizma.“

Blejk je u SSSR-u dobio novo ime, Georgi Ivanovič Bekter. Dobivši čin pukovnika KGB-a, posvetio se obuci sovjetskih operativaca i odlikovan je nizom počasnih nagrada, uključujući Lenjinov orden i Crveni barjak. Mnogo godina kasnije, legendarni špijun se sastao sa svojim sinovima. Iako nisu odobravali njegove postupke, razumeli su motive svog oca. Prema Blejku, uspeli su da poprave odnose i razviju bliskost.

Nakon hladnog rata i raspada Sovjetskog Saveza, Džordž Blejk je ostao ubeđeni komunista do svojih poslednjih dana. „Žudim za pobedom komunizma“, govorio je. „Ono što je izgrađeno u SSSR-u i Kini daleko je od ideala za koje sam se zalagao. Istina, SSSR je podneo najveći teret ovog velikog eksperimenta, koji se nije dobro završio… Ali, proći će decenije i svet će shvatiti da ne može biti drugog modela društva osim komunizma, jednostavno ne može biti, i ratovi će prestati…”

(BeyondRussia-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.