Prošlog meseca, norveške vlasti su uhapsile osumnjičenog ruskog vojnoobaveštajnog oficira koji je bio na tajnom zadatku u njihovoj zemlji, predstavljajući se kao brazilski naučnik. Sada još dramatičniji slučaj špijunaže zaokuplja Švedsku javnost: dva brata iranskog porekla, od kojih je jedan služio kao švedski obaveštajac, optuženi su za dugogodišnje špijuniranje u korist Rusije. Njihova špijunaža će verovatno prouzrokovati trajnu štetu i podgrejati klasičan ptoblem u obaveštajnim poslovima – koliko su ljudi rođeni u neprijateljskim zemljama podložni regrutovanju od strane tih zemalja i njihovih saveznika.
Pejman Kija (42) bio je uzorni švedski imigrant. U Švedsku je došao sa porodicom 1980-ih nakon bega iz Irana, a švedsko državljanstvo je dobio 1994. (kao i njegov mlađi brat Pajam Kija). Diplomirao je i magistrirao na Univerzitetu u Upsali i zaposlio se kao istražitelj u švedskoj carini. Samo nekoliko meseci kasnije, angažovala ga je Švedska služba bezbednosti (SAPO), koja je takođe zadužena za kontraobaveštajne poslove. Posle tri i po godine rada, u februaru 2011, Kija se pridružio švedskoj vojnoobaveštajnoj službi (MUST), koja je takođe zadužena za spoljne obaveštajne službe. Švedski mediji izveštavaju da je Pejman Kija čak postao deo KSI-a, unutrašnjeg prstena službe. Ali ubrzo nakon zaposlenja u MUST-u, stariji Kija je počeo da špijunira za GRU, rusku vojnoobaveštajnu agenciju. Špijunaža se nastavila tokom njegovog služenja u MUST-u, na novom položaju u SAPO-u, pa čak i na poslu šefa obezbeđenja u Švedskoj agenciji za hranu od decembra 2015. Izgleda da je u nekom trenutku regrutovao Pajama, koji je potpomagao logistiku njegovih interakcija sa GRU.
Ali braća nisu bila tako pametna kao što su mislili, jer ih je SAPO dugo nadzirao. Već 2015. i 2016. SAPO je tražio potencijalnu krticu, a do 2017. lovci na špijune su zaključili da je trag vodio do Pejmana Kije. Skoro pet godina držali su dvojicu braće pod prismotrom i prošle godine ih uhapsili. Pejman je imao pristup brojnim MUST i SAPO dokumentima, koje je navodno zajedno sa Pajamom predao doušniku GRU-a. Pejman je takođe Rusima dao ceo kadrovski imenik SAPO-a. Braća su bila izdašno nagrađena u zlatu i američkim dolarima koje su razmenili u švedske krune i položili na svoje bankovne račune. Jedan od signala da se nešto sumnjivo dešava bio je to što je porodica koristila gotovinu za svakodnevnu kupovinu, što je neobično ponašanje u zemlji koja uglavnom gotovinu ne koristi. Komunikacija između braće otkriva sastanke sa „Raskim“ i planove da pobegnu u Kanadu.
Utvrđeno je da Pejman kod kuće držao zalihe poverljivih dokumenata; vlasti su takođe zaplenile USB memorije i drugu elektronsku opremu. Prismotra je bila toliko uspešna da braća nisu ni slutila šta ih čeka, mada je Pejam pokušao da baci hard disk neposredno pre hapšenja. Planirano bekstvo u Kanadu se izjalovilo. „Materijal koji su navodno dali Rusima je izuzetno osetljiv,“ primećuje Magnus Ranstorp, saradnik Centra za društvenu bezbednost na Švedskom univerzitetu odbrane. „A predaja liste zaposlenih SAPO-a je sama po sebi veoma ozbiljna stvar. To je kao da Rusima predate spisak ljudi za potencijalno vrbovanje.” Kakvu je ulogu Iran imao u ovom slučaju, još uvek je nepoznato. Ali, ističe Per Tunholm, viši savetnik na Švedskom univerzitetu odbrane, „dobro je poznato da Iran i Rusija sarađuju. A bezbednost je timski sport. Kada je reč o obaveštajnim operacijama, čak se i Sjedinjene Države oslanjaju na prijatelje.” Kada su Iranci provalili u tajne komunikacije CIA-e, na primer, preneli su te informacije Kinezima, dok pripadnici saveza Pet očiju, kojem pripadaju SAD i Britanija, između sebe dele većinu obaveštajnih podataka.
U prošlosti, ističe Tunholm, švedske obaveštajne službe su se uzdržavale od zapošljavanja ljudi rođenih u neprijateljskim zemljama, strepeći da bi takvi službenici bili podložni regrutovanju od strane njihove matične zemlje ili njenih saveznika. Nekoliko drugih zemalja u regionu i dalje ima takvu politiku, ali je Švedska poslednjih godina ublažila svoj pristup. To predstavlja nesporan rizik. „Nije da su ljudi rođeni u drugim zemljama manje pouzdani,“ kaže Tunholm. „Ali postoji rizik da su podložniji vrbovanju, na primer, kroz pritisak na njihove porodice u matičnoj zemlji.” Iako je moguće da je Rusija koristila poreklo braće Kija kao osnov za regrutovanje, čini se da su ova dva muškarca bila motivisana pohlepom, što je pokretačka snaga i za krtice domaćeg porekla.
Ipak, slučaj je alarmantan jer pokazuje koliko su ruske obaveštajne službe i dalje inovativne u vrbovanju. Činjenica da su evropske zemlje danas dom daleko većem broju stanovnika rođenih u inostranstvu nego pre samo nekoliko decenija daje Rusiji (i Kini) pristup većem regrutnom fondu, posebno zato što zemlje porekla ovih stanovnika mogu imati bliske veze sa Rusijom. „Hoze Asis Đamarija“, navodni oficir GRU-a uhapšen u Norveškoj, radio je na lokalnom univerzitetu, što mu je dalo savršenu platformu da dopre do čitavog niza ljudi u Norveškoj i šire. Ali upravo su akademske zajednice te koje imaju kulturnu pozadinu i jezičke veštine potrebne za efikasan obaveštajni rad. Tako su Amerikanci nemačkog porekla pomagali američkoj obaveštajnoj službi tokom Drugog svetskog rata, dok Izrael koristi veštine nebrojenih stranih državljana koji uzimaju izraelsko državljanstvo.
Kako tačno postupati sa potencijalnim regrutima rođenim u inostranstvu je dugotrajna debata u američkim obaveštajnim službama; kineski Amerikanci se često suočavaju sa bezbednosnim proverama za osetljiva radna mesta, što često ima više veze sa predrasudama nego sa stvarnim opasnostima. Iako je bivši oficir CIA-e Džeri Čun Šing Li, naturalizovani državljanin SAD-a, prvobitno bio okrivljen za kompromitovanje američkih agenata u Kini i osuđen na 19 godina zatvora nakon što se izjasnio krivim za špijuniranje, čini se da su masovni gubici Agencije u Iranu i Kini uzrokovani nepažnjom same agencije na internetu. „Ne postoji 100-postotna bezbednost,“ dodaje Tunholm. „A neregrutovanje Rusa, Kineza i Iranaca takođe bi predstavljalo rizik. Oni imaju veštine i kontakte koji su nam potrebni. Ali morate biti svesni rizika.“
Braći Kija preti kazna do 25 godina zatvora. Uprkos obilju iznetih dokaza, oni negiraju optužbe. Uoči suđenja, mnogi Šveđani se sećaju Stiga Berglinga, vojnog oficira koji je služio u SAPO-u i koji je 1979. izazvao do sada najveći švedski špijunski skandal kada je uhapšen zbog špijuniranja za Sovjete. Bergling je dobio dugu zatvorsku kaznu, ali je pobegao tokom bračne posete i otišao u Moskvu, dobro utabanom stazom zapadnih krtica. Sudeći po kanadskim planovima braće Kija, oni jesu planirali da pobegnu iz Švedske, ali ne u Rusiju. Sada će najverovatnije završiti u zatvoru.
(ForeignPolicy-ZTP)
