Trgovci drogom su pronašli način da prevare policiju koristeći jedno od najmoćnijih oruđa koje naša tela imaju – metabolizam. Prodroge su supstance koje deluju tek nakon što ih naši enzimi razlože u digestivnom traktu ili pri drugim hemijskim reakcijama u telu. Iako imaju legalan farmakološki status (5-7% lekova spada u ovu kategoriju), njihova upotreba kao uličnih droga je relativno nov fenomen.
Većina ilegalnih supstanci deluje kroz interakciju sa specifičnim receptorima moždanih ćelija, stimulišući ili blokirajući oslobađanje hemikalija zvanih neurotransmiteri. One traju kratko pre nego što se transformišu u neaktivne ili manje aktivne hemikalije, koje se zatim eliminišu iz tela, obično putem urina. Kod prodroga, međutim, mali deo molekula biva uklonjen ili zamenjen pre dejstva na te receptore. Ovo se dešava u telu kroz prirodne procese. ALD-52 (1-acetil-LSD), na primer, je prodroga koju telo pretvara u LSD nakon uklanjanja dva atoma ugljenika i jednog atoma kiseonika. Iako neki izveštaji pokazuju da je ALD-52 prisutan od 1960-ih, prvi put su ga zvanično otkrile francuske vlasti 2016. Britanska vlada je stavila ovu prodrogu na listu ilegalnih supstanci još 2014, iako nije bilo izveštaja o njenim štetnim efektima. Od tada su identifikovane mnoge druge prodroge.
Zaplena LSD prodroga, kao što je ALD-52, porasla je na vrhuncu pandemije kovida-19 u Italiji. Japanske vlasti imaju posla sa sve većim brojem sličnih LSD jedinjenja. U Brazilu, prvi izveštaji o LSD prodrogama pojavili su se 2022. Laka droga GHB takođe ima pandan među prodrogama. Zove se GBL (gama-butirolakton). Britanija je prošle godine uvela oštriju kontrolu GBL-a, koji se obično prodaje kao sredstvo za čišćenje. Nakon preporuka vladinog Savetodavnog veća za zloupotrebu droga, GBL je klasifikovan kao lek klase B, uz kanabis i ketamin. Što se tiče stimulansa, poznato je da se neki komercijalni lekovi mogu u telu pretvoriti u amfetamine i zloupotrebljavati zbog svojih psihoaktivnih efekata, što opravdava strogu kontrolu njihovog izdavanja. Trgovci drogom su takođe razvili načine da maskiraju ilegalni MDMA (ekstazi) dodavanjem malog molekula koji se može ukloniti hemijskim reakcijama ili u kontaktu sa želudačnom kiselinom.
Glavni problem sa prodrogama je što ih je teško otkriti. Policijskim jedinicama su potrebni referentni uzorci za upoređivanje droga, ili visokotehnološka oprema za otkrivanje njihove molekularne strukture. Pošto lista ovih jedinjenja nije poznata i male hemijske promene daju različite obrasce koje treba analizirati, nove droge često prolaze ispod radara. Time se takođe objašnjava zašto su se takve susptance pojavile u policijskim izveštajima tek u poslednjih deset godina. Kod bioloških uzoraka (krv, urin, pljuvačka) postoji još jedna poteškoća. Pošto se prodroge moraju konvertovati u telu pre nego što postanu aktivne, one su faktički neprimetne u slučajevima predoziranja, pošto je supstanca koja izaziva smrt proizvod te transformacije. Dakle, razlikovanje prodroga od poznatnih suspstanci u koje se pretvaraju predstavlja ozbiljnu prepreku. Iako bi opšti efekti koji dovode do smrti bili istovetni, identifikacija prvobitno korišćene droge bi ukazala na trendove u ilegalnoj prodaji, upotrebi i dostupnosti.
U slučaju GHB prodroga (GBL i 1,4-butandion), zakonodavci su ih postepeno uključivali u strožije i specifičnije propise. Međutim, LSD prodroge u mnogim zemljama spadaju u sivu zonu. Iako su Francuska, Japan i Britanija formalno unele ALD-52 i 1p-LSD u svoje zakone o ilegalnim supstancama, SAD i Kanada zahtevaju dokaze o sličnoj molekularnoj strukturi i dejstvu na korisnike. U Britaniji, nove psihoaktivne supstance su definisane ili kao jedinjenja koja su kontrolisana Zakonom o psihoaktivnim supstancama iz 2016. ili jedinjenja koja su kontrolisana Zakonom o zloupotrebi droga (2008). Međutim, prema Zakon o psihoaktivnim supstancama, moraju postojati dokazi o psihoaktivnosti, tj. o uticaju na mentalne funkcije, kao što su spoznaja, raspoloženje i emocije. Psihoaktivnost se može utvrditi i laboratorijskim ispitivanjem. Droge se inkubiraju sa malim brojem ćelija i istraživači mere da li se one vezuju za površinske proteine (receptori). Mnoge prodroge se pak neće vezati za receptore pre nego što se konvertuju.
Tamo gde supstanca nije navedena u propisima kao kontrolisana, a traže se laboratorijski testovi, više ima prostora za sporenje na sudu. Čak i kada su takve zaplene retke i ne dostižu razmere trgovine klasičnim drogama, kao što su kokain, kanabis ili heroin, njihova pojava na ilegalnom tržištu trebalo bi da skrene pažnju na nove trendove u konzumiranju narkotika. Osim što je nepoznato dejstvo na korisnike, postoje i poteškoće u krivičnom gonjenju osoba koje isporučuju prodroge. S obzirom da se jedna nova psihoaktivna supstanca pojavi na ilegalnom tržištu svake nedelje, velika raznovrsnost droga je jedan od glavnih izazova za toksikologe i forenzičke hemičare.
(TheConversation-ZTP, foto: Tom Walker/Flickr)
