Skoplje: Mladi Makedonci se bore protiv najgoreg smoga u Evropi

Grad je toliko zagađen da se ljudi sa respiratornim bolestima sele na obližnja brda, a mladi sanjaju da emigriraju. Međutim, jednostavna aplikacija inspirisala je pokret za suzbijanje smoga.

Skoplje se redovno nalazi na vrhu liste najzagađenijih gradova u Evropi, a ponekad i svetu. U 2018. godini, izmereni nivoi PM10 čestica, štetnih po zdravlje ljudi, premašivali su EU limite tokom 202 dana. Iako Severna Makedonija nije članica EU, ušla je u pristupne pregovore i još uvek je daleko od standarda kvaliteta vazduha u Uniji. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacija, Severna Makedonija beleži oko 4.000 preuranjenih smrti godišnje usled zagađenja vazduha.

Brojni faktori izazivaju smog, ali svi imaju nešto zajedničko: siromaštvo. Prosečna mesečna plata u zemlji je 250 evra i mnogi građani se greju spaljivanjem drveta, biomase ili plastike. Stari automobili koji ne zadovoljavaju EU standarde uvoze se i prodaju jeftino, a javni prevoz je svedenog obima. Elektrane i fabrike imaju značajan udeo u zagađenju. Povrh svega, Skoplje leži u kotlini, tako da zagađeni vazduh ostaje nad gradom zarobljen okolnim planinama.

Stvari su postale očigledne 2015. godine sa pojavom AirCare aplikacije, koju je razvio tada 22-godišnji student Gorjan Jovanovski. Na vladinoj veb stranici je pronašao podatke o zagađenju, prikupljene sa državnih mernih stanica.

Naravno, mnogi su sumnjali u tačnost podataka. „Bilo je mnogo glasina da sam iz jedne od političkih partija i da radim kao njihov propagandista“, kaže on. „Onda su ljudi polako počeli da shvataju da sam u pravu.“

Jedna od grupa formiranih nakon puštanja aplikacije bila je O2 inicijativa, koja se bavi širokim spektrom ekoloških problema. „Gorjan je narodu dao priliku da shvati šta se dešava“, kaže Eli Peševa, suosnivač grupe. „Jednostavno je. Ako vidite crveni krug na aplikaciji, vaše zdravlje je u opasnosti. Život vaše porodice je u opasnosti.“ Ona i ostali aktivisti ubrzo su se okupili putem društvenih medija. „Shvatili smo da postoji kritična masa koja bi mogla da podstakne promene.“

Pre nego što je aplikacija pokrenuta, Peševa kaže da je za ekološke proteste bilo teško mobilisati više od par stotina ljudi. Ali u decembru 2015., kada je zimski smog bio na vrhuncu, preko 1.000 građana okupilo se na glavnom trgu u Skoplju kako bi protestovalo protiv zagađenja vazduha.

Upitan o industrijskim uzrocima zagađenja, tvorac AirCare aplikacije kaže da „Jedini način da to utvrdimo jeste da fabrike dozvole senzore u svojim postrojenjima, ali do sada su odbijali da sarađuju sa nama.”

„Mnoge kompanije u regionu ne prijavljuju svoje emisije gasova kako treba“, kaže Maja Čolović-Daul, savetnica za životnu sredinu pri Svetskoj banci. Ona dodaje da inspektori retko poseduju odgovarajuću opremu i da su novčane kazne za kršenje ekoloških propisa relativno male – od 3.000 do 10.000 evra.

To je siromašan region, pa se često prećutkuje da ove industrije zapošljavaju ljude i da se zato ne propisuju velike kazne,“ kaže Čolović-Daul. „Firmama je isplativije da plate novčane kazne nego da ulažu u novu tehnologiju.“

Za to vreme, Jovanovski je pustio AirCare u svih 11 država Balkana. Pored Skoplja, najveća žarišta su Sarajevo i Beograd, koji su tokom 2019. bili na vrhu liste najzagađenijih gradova na svetu. Jovanovski finansira aplikaciju kroz reklame i vraća se u Skoplje iz Amsterdama kako bi se potpuno posvetio aktivizmu.

Peševa se nada da bi trenutni talas aktivizma mogao da uspori masovnu emigraciju iz zemlje. „Kada sretnem mlade aktiviste, kažem im da su nam potrebni ovde. Ako vam se nešto ne sviđa, morate se boriti da to promenite.“

(BBC-ZTP, foto: AFP/Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.