Sirijci su proksi ratnici Turske u Nagorno-Karabahu

Prošlog vikenda više od pedeset Sirijaca poginulo je u sukobu koji besni daleko od njihovih granica. Reč je pripadnicima paravojski koje su se borile u severnoj Siriji, zatim Libiji, sada u spornoj enklavi Nagorno-Karabah, ali uvek u korist Turske.

„Niko ne želi da zarađuje ratujući“ kaže otac jednog od sirijskih plaćenika, nakon skoro decenije građanskog rata u matičnoj državi. Ali raseljavanje unutar Sirije i neizbežna ekonomska kriza koja prati dugotrajne nemire, mnogim mladićima su ostavili malo izbora.

Prema izvorima iz Sirijske nacionalne armije (SNA), krovne organizacije opozicionih milicija koje podržava Turska, do sada je oko 1.500 Sirijaca poslato u sporni region na južnom Kavkazu. U toku je novi proksi sukob između Turske i Rusije, koje su već na protivničkim stranama u Siriji i Libiji. Ankara je pružila snažnu podršku Azerbejdžanu, dok je Moskva tradicionalno bliža Jermeniji.

Planinska oblast Nagorno-Karabaha međunarodno je priznata kao teritorija Azerbejdžana, ali na njoj uglavnom živi jermensko stanovništvo. Rat između suseda trajao je između 1988. i 1994. godine, ali nakon prekida vatre teritorijalni spor je ostao nerešen. Granica između Jermenije i Azerbejdžana smatra se jednom od najmilitarizovanijih na svetu, a trenutne borbe, koje su izbile prošlog meseca, najteže su od 90-ih. Od eskalacije konflikta stradalo je više od 220 ljudi, najviše od posledica od artiljerijskog granatiranja.

Neposredno nakon izbijanja sukoba, Turska je pokušala da mobiliše SNA, koju lokalni analitičari nazivaju turskom proksi armijom. Turska je tokom prošle godine angažovala hiljade boraca SNA za akcije u Libiji, na strani vlade Nacionalnog sporazuma, koja se bori protiv snaga podržanih od Rusije. Neki od boraca SNA od tada su se vratili u Siriju na dodatnu obuku, uoči slanja u Nagorno-Karabah; neki su imali samo pet dana obuke pre prekomande, dok su drugi imali između dve nedelje i mesec dana, kažu izvori iz SNA.

Prvi borci su krajem septembra vraćeni u južnu Tursku, a zatim preleteli iz Gazijantepa u Ankaru, pre nego što su prebačeni u Azerbejdžan. Prema svedočenjima boraca, komandanti SNA stigli su ranije kako bi ispitali teren i koordinirali raspored trupa sa azerbejdžanskom vojskom. Za mnoge mladiće, unesrećene godinama građanskog rata i lišene poslovnih prilika, mamci plaćeničkog života su verska propaganda i novac. Borcima se nude četvoromesečni ugovori za 1.500 dolara mesečno, koji se isplaćuju u turskim lirama.

(foto: AFP)

Ali mnogi se već kaju, posebno sada kada je 55 sirijskih plaćenika ubijeno u mnogo više terenskih borbi nego što je prvobitno ugovoreno. „Svi borci su nezadovoljni trenutnom situacijom u Azerbejdžanu“, kaže jedan Sirijac stacioniran u azerbejdžanskom okrugu Barda. „Psihološko stanje je zaista loše nakon mučeništva brojnih naših saboraca.“

Iako im je rečeno da će biti na stražarskim mestima duž linija demarkacije, gurnuti su u direktne sukobe, uz malu podršku azerbejdžanskih regularnih snaga. „Ne postoji koordinacija niti komunikacija između nas i azerbejdžanskih boraca“, rekao je Sirijac.

Još jedan borac SNA kaže da spava u šatoru sa 20 do 30 drugih boraca i svakodnevno ima po dve smene straže. Dodaje da izvestan broj boraca „želi da se vrati u Siriju nakon što se pokajao zbog dolaska ovde. Nismo srećni, ali istovremeno niko nas nije terao da se borimo u Azerbejdžanu. Naše srce je uz naše momke koji su ubijeni ovde, u zemlji koja nije njihova, daleko od njihovih porodica i revolucije.“

Jedan od poginulih, 25-godišnji Muhamed al-Šuneh, izbegao je iz svog rodnog grada Marat al-Numana tokom ofanzive sirijskog režima i zauzimanja pobunjeničkog uporišta Idliba. U Azerbejdžan je stigao krajem prošlog meseca, ali ga je u četvrtak uveče ubio jermenski snajperista u blizini grada Barda.

Porodica je mislila da Šuneh radi u Turskoj, kako bi im pomogao da sastave kraj s krajem. Vraćanje poginulih plaćenika u Siriju donelo je novu nesreću mestima koja su već dramatično postradala. Jedan SNA borac iz Afrina u Siriji kaže da je ispraćaj poginulih boraca „jedan od najtragičnijih događaja“ u ruralnom delu Alepa.

Krivimo tursku vladu što je iskoristila naše siromaštvo i potrebu mladih za novcem“, kaže jedan od članova porodice ubijenog borca. Porodice ne žele da otkriju svoj identitet kako ne bi izgubile obećanih 60.000 turskih lira (oko 7.800 dolara) kao naknadu za poginule borce. Ipak, borci SNA teško da su sveci. Prošlog meseca je izveštaj UN-a detaljno opisao njihove zločine, uključujući otmice, silovanja i iznude nad Kurdima, hrišćanima i drugim manjinama tokom borbi u Siriji.

Tursko ministarstvo odbrane poriče slanje plaćenika u Azerbejdžan, uprkos brojnim medijskim izveštajima i video snimcima Sirijaca na prvoj liniji sukoba. Zvaničnici su takođe izjavili, ne pružajući dokaze, da borci Kurdistanske radničke partije (PKK), koja decenijama vodi pobunu protiv Turske, pomažu Jermeniji.

Agresivna spoljna politika Turske ponekad je uspevala da preokrene tok bitke, posebno u Libiji, gde je turska podrška pomogla vladi Tripolija da porazi snage generala Kalife Haftara koje podržava Rusija. Ali takve geopolitičke pobede ostavljaju mlade Sirijce u unakrsnoj vatri.

„Čitav svet je izneverio sirijsku revoluciju, a naši mladi ljudi postali su sredstvo u rukama drugih zemalja“, kaže Rijad Kazmuz, otac jednog plaćenika koji se trenutno bori u Libiji. „Osećamo tugu i očaj što su naša deca prinuđena da umiru u bitkama koje nas se ne tiču.“

(ForeignPolicy-ZTP, foto: AFP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.