Meka moć: Dugačka ruka stranih medija na Balkanu

Dok Rusija i druge sile pojačavaju svoj uticaj na zapadnom Balkanu, članstvo u EU čini se daljim no ikad. Šta bi Evropa trebalo da učini kako bi sprečila urušavanje demokratije u regionu?

Na zapadnom Balkanu je letvica demokratije postavljena „prilično nisko“. U šest država regiona, od faktički jednopartijske Srbije do etnički podeljene Bosne i Hercegovine, demokratija trenutno nazaduje. Srbijanski lider zauzima oštar stav prema N1, TV stanici povezanoj sa CNN-om, smatrajući ovu medijsku kuću jednim od svojih najvećih protivnika.

Ruska novinska agencija Sputnjik, međutim, nije predmet takvih kritika. Agencija, koja ima snažno prisustvo u Srbiji, primer je „meke moći“ koju Rusija koristi za stvaranje onoga što analitičari nazivaju „sferom različitih činjenica“.

Uspeh ruskog uticaja u informacionoj sferi zapadnog Balkana je nesporan. Barbara Črzova sa Praškog instituta za studije bezbednosti kaže da je takva praksa zasnovana na dugogodišnjem iskustvu korišćenja medija kao spoljnopolitičkog oruđa, što datira još iz epohe sovjetske vladavine.

Međutim, veze sa ruskim aktivnostima i kampanjama dezinformacija, poput onih u izveštajima Sputnjika, teško se mogu dokazati, dodala je Črzova. Naučnica vodi projekat koji se bavi spoljnim uticajima u regionu pod nazivom „Zapadni Balkan na raskrsnici“.

Nekoliko drugih zemalja takođe je prisutno u igri meke moći. Turska novinska agencija Anadolu ima kancelariju u Sarajevu, a njen sadržaj obično objavljuju glavni bošnjački mediji. Veze između Bosne i Turske datiraju još iz vremena Otomanskog carstva i mnogi građani bivše jugoslovenske republike razumeju bar ponešto turskog.

TV mreža Al Jazeera u vlasništvu Katara osnovana je u Bosni 2011. godine, sa idejom da će posebno privući muslimane. Kina je u novije vreme pokušala da zahvati medijsku sferu Balkana, ali do sada sa neznatnim rezultatima, kaže Črzova.

Nisu svi medijski sadržaji iz Rusije lažne vesti. Črzova radije govori o „opasnoj mešavini pouzdanih vesti, senzacionalizma i dezinformacija“. Ipak, domet ruskih medija i dalje je značajan, naročito u Srbiji i Republici Srpskoj, gde ruske kuće Sputnjik ili Russia Today pružaju besplatan sadržaj lokalnim medijima. I drugi strani mediji su osumnjičeni za širenje lažnih vesti ili dezinformacija, mada ne baš toliko sistematski, prema Črzovoj.

Budući da Rusija i Turska vrše snažan uticaj na medijasferu zapadnog Balkana, Evropa traži načine da se suprotstavi antidemokratskim elementima. EU finansira programe nezavisnog novinarstva, podstiče borbu protiv dezinformacija, te podiže medijsku pismenost, rekla je Črzova.

Ali jačanje liberalno demokratskih snaga ulaganjem u proevropske medije i projekte civilnog društva nije dovoljno za suprotstavljanje lokalnim autokratama koji uspevaju da kontrolišu i ograniče javnu sferu. Potrebno je da Evropa kombinuje sopstvenu meku moć sa tvrdom moći „povlačeći crvene linije“ oko pristupanja EU, posebno kada režimi odstupaju od demokratskih normi.

Mogućnost pridruživanja Evropi mora ostati efikasno sredstvo. Ali iako je članstvo u EU jedina dugoročna perspektiva balkanskih država, ona posustaje zbog sporog napretka u reformama, ali i evropskog „zamora od proširenja“, dodaje Črzova.

EU ostaje jedan od glavnih faktora na zapadnom Balkanu, ali suočena sa rastućom autokratijom i spoljnopolitičkim ambicijama Rusije i Turske, kao i ekspanzijom Kine u međunarodnom poslovanju, kaže Črzova, i zaključuje da EU mora da shvati više nije „jedini igrač na terenu“.

(DW-ZTP, foto: Samir Yordamoviç/Anadolu Agency)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.