Iako se SAD smatraju „zemljom imigranata“, ksenofobija i rasizam su istorijski svojstveni američkom društvu. Do nedavno su samo beli anglosaksonci i protestanti, koji su činili većinu američke populacije, smatrani „stopostotnim Amerikancima“.
Stoga nije iznenađujuće što netrpeljivost prema crncima ostaje značajan faktor u društvenoj i političkoj atmosferi Sjedinjenih Država. Prošlogodišnji rasni neredi koji su zahvatili Ameriku pokazali su koliko vlada SAD-a ima poteškoća u rešavanju ovog problema, a to prepoznaju i sami Amerikanci.
Međutim, Afroamerikanci nisu jedina populacija koja je izložena rasizmu u SAD-u. Kao posledica zaoštrenih odnosa sa Kinom, prvo trgovinskih, a zatim i oko porekla koronavirusa i pandemije covida-19 koja je usmrtila preko 500 000 Amerikanaca, u SAD-u je primećen značajan porast sinofobije. Nadovezujući se na antikineske stavove Donalda Trampa, Bajdenova administracija takođe traži krivca za neuspešnu unutrašnju politiku izvan granica zemlje.
Američka propagandna mašina sada je izabrala Kinu kao novog bauka za plašenje stanovništva. Sinofobija (strah od Kineza) postala je faktor spoljne politike SAD-a i njenih saveznika. Ipak, američki građani su sve više svesni činjenice da je nemoguće predvideti ishod konfrontacije sa Pekingom, uključujući onu u IT-u i svemirskoj tehnologiji.
Pod uticajem takve politike zvaničnih američkih vlasti, odnos običnih Amerikanaca prema Kini i njenim građanima u poslednje vreme se naglo pogoršao. Prema anketama Gallupa, rekordan broj Amerikanaca sada Kinu doživljava kao glavnog neprijatelja SAD-a. Najbolji primer je pokretanje parnice protiv kineske vlade zbog posledica covida-19, pri čemu akciona grupa iz Vašingtona i jedna teksaška kompanija zahtevaju odštetu od 20 biliona dolara.
U prvim mesecima pandemije, Azijoamerikanci su gomilali oružje i municiju u nadi da će ih to odbraniti od besnih sugrađana koji su verovali da su Kinezi glavni prenosioci koronavirusa. Trenutno, Blinken i Ostin nastavljaju da „guraju“ saveznike u strategiju protiv Kine, tražeći od svojih azijskih partnera da stvore novi „azijski NATO“ zasnovan na velikoj Četvorci. Politika Vašingtona u azijsko-pacifičkom regionu je „prožeta sinofobijom“, izjavio je Anatolij Antonov, ruski ambasador u SAD-u, u intervjuu za japanski list Nikkei.
Vašington uporno ponavlja da NR Kina predstavlja pretnju američkoj bezbednosti, što svakako utiče na javno mnjenje. Kao rezultat pojačane antikineske retorike, Sjedinjene Države su tokom ove godine doživele nagli porast napada na građane azijskog porekla. Sredinom marta Ameriku su šokirali izveštaji iz države Džordžija, gde je mladić pucao u posetioce nekoliko lokalnih spa centara.
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Žao Liđan nazvao je nasilje nad azijskim Amerikancima „gnusnim i uznemirujućim“ i „duboko zabrinjavajućim“ za Peking; SAD bi trebalo da preduzmu „praktične korake u borbi protiv rasizma i rasne diskriminacije u svojoj zemlji“, naglasio je diplomata. Ovi događaji su dodatno usmerili pažnju javnosti, političara i medija na pitanje rasno motivisanih napada. Poslednjih meseci u SAD-u ne prođe dan bez izveštaja o sličnim incidentima, od verbalnog zlostavljanja do fizičkih napada koji ponekad završavaju smrću žrtava.
Statističke podatke je analizirao Centar za proučavanje zločina iz mržnje i ekstremizma pri Kalifornijskom državnom univerzitetu u San Bernardinu. U proteklih godinu dana bilo je oko 3.800 slučajeva govora mržnje protiv Azijoamerikanaca u 16 velikih gradova širom zemlje. Ova brojka uključuje i verbalno i fizičko zlostavljanje. Žene azijskog porekla ugrožavane su gotovo duplo češće od muškaraca. U poređenju sa prethodnom godinom, broj takvih napada povećao se za 150%, dok se broj zločina iz mržnje u SAD-u ukupno smanjio za 7% u istom periodu.
Broj slučajeva nasilnih napada na Azijate verovatno je mnogo veći nego što statistike pokazuju. Problem je što se mnoge žrtve plaše da incidente prijave policiji. Glavni razlozi za to su strah za ličnu bezbednost i jezička barijera, navodi se u istraživanju. U poslednjih nekoliko dana, talas protesta protiv sinofobije zahvatio je Sjedinjene Države, sa zahtevom da se nadležni organi bore protiv ksenofobije i rasizma ne rečima, već delima.
Aktuelni politički establišment morao bi ublaži svoju politiku prema Kini i spreči reprizu masovnih zločina nad etničkim Kinezima, poput onih od pre 135 godina. Naime, 1882. godine, savezna vlada je donela takozvanu Uredbu o isključenju, kojom je zabranjena i migracija Kineza u SAD i davanje državljanstva pristiglim doseljenicima. (Sa različitim izmenama i dopunama, ovaj akt je ostao na snazi do 1965.) Takođe, početkom septembra 1885. na severu SAD-a se dogodio masakr u Rock Springs-u, kada su lokalni rudari usmrtili 28 svojih kineskih kolega, a nekoliko stotina proterali iz grada.
Mnogo je važnih lekcija iz istorije koje bi današnji američki političari trebalo da nauče. Takođe bi morali da uzmu u obzir da su, iako relativno malobrojni, američki Kinezi najbrže rastuća zajednica, i da će njihove glasačke naklonosti imati važnu ulogu u političkoj budućnosti zemlje.
(NewEasternOutlook-ZTP, foto: Sipa USA/AP)
