Kosovo: Otvaranje ambasade u Jerusalimu prkosi Turskoj, ali potvrđuje lojalnost SAD-u

Kosovo će se verovatno suočiti sa odmazdom Turske zbog otvaranja ambasade u Jerusalimu 14. marta. Prištinske vlasti preuzimaju ogroman rizik s obzirom da Turska nudi značajnu podršku u formiranju tzv. vojske Kosova. Ako Turska odluči da kazni Kosovo, Priština bi mogla da padne u nemilost turskih saveznika poput Katara, Azerbejdžana i Pakistana.

Malo je verovatno da će bilo koja od turskih saveznica povući priznanje Kosova, ali Priština i dalje mnogo rizikuje. Očekuju se promene u bilateralnim odnosima Prištine i Ankare, s obzirom da turska strana shvata da Kosovo sledi sopstvene interese, a ne lojalnost Turskoj. U reagovanju na otvaranje ambasade, tursko Ministarstvo spoljnih poslova je iznelo sledeći stav:

„Postupajući na takav način, kosovski lideri krše ključne rezolucije UN-a o statusu Jerusalima, kao i status quo u okviru mirovnog procesa, nanoseći štetu dvodržavnom rešenju i regionalnom miru.“ Ministarstvo je takođe pozvalo Prištinu da se urazumi i odrekne se svog „neodgovornog i nelegalnog čina“.

Iako su spomenute međunarodne rezolucije o Jerusalimu, Turska i sama krši brojne odredbe UN-a, najpre Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti o statusu Kosova, kao i nekoliko rezolucija koje se tiču okupacije severnog Kipra i otvaranja plaže Varoša u Famagusti.

Nezavisnost Kosova priznalo je 98 od 193 (51%) država članica UN-a, prevashodno zbog spremnosti Prištine da slabljenjem Srbije sprovodi američke interese u regionu, a na štetu Rusije. Za faktičku nezavisnost Kosova zaslužno je isključivo delovanje SAD-a, a ne podrška Turske. Time što uspostavlja odnose sa Izraelom i otvara ambasadu u Jerusalimu umesto u Tel Avivu, Kosovo podupire američke planove za međunarodno priznanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela.

Turska je bila prva država sa muslimanskom većinom koja je priznala Izrael i danas sa ovom državom ima trgovnisku razmenu merenu milijardama dolara. Ipak, Ankara je odlučila da zastupa interese Palestine, s obzirom da su arapske države nezainteresovane i da su otpočele normalizaciju odnosa sa Tel Avivom. Pružajući više retoričku nego materijalnu podršku Palestini, Turska pokušava da nadomesti arapsku pasivnost i tako stekne veći uticaj i ugled u islamskom svetu.

Turska je očekivala da će se Priština automatski uskladiti sa njenom spoljnom politikom zbog istorijskih veza iz vremena Otomanskog carstva. Turski predsednik Erdogan zastupa ideologiju neoosmanizma i panturkizma koja Tursku dominaciju projektuje od Balkana i severne Afrike do turske postojbine u Srednjoj Aziji.

Međutim, Erdogan ne shvata da su Albanci danas većinski nacionalisti, a ne panislamisti. Iako su osmanske vlasti nekada mogle računati na albansko podaništvo, glavna ideologija Albanaca danas je nacionalizam. Budući da državnost Kosova zavisi od američke podrške, a ne od turske, nije iznenađujuće što Priština otvara ambasadu u Jerusalimu, rizikujući oštre reakcije Ankare.

Turska pruža snažnu podršku Prištini u izgradnji takozvane vojske Kosova. Ankara ne samo da izvozi oružje, već skladišti teško naoružanje i oklopna vozila u vojnim magacinima u Albaniji, sa namerom da ih isporuči tzv. vojsci Kosova. Turska takođe obučava i deo kosovskog oficirskog kadra. Dok Amerika daje Kosovu diplomatski i međunarodni legitimitet, Turska se nada da će stvoriti lojalnu vojsku usred Balkana, baš kao što je učinila na Kavkazu sa Azerbejdžanom, u Persijskom zalivu sa Katarom, i na Rogu Afrike sa Somalijom.

Svaka obustava turske vojne pomoći bila bi jak udarac za Prištinu. Dodatna briga za prištinske vlasti je to što su Srbija i Turska prošle godine potpisale sporazume o odbrambenoj saradnji. Beograd je, čak i usred turske invazije na Nagorno-Karabah, objavio namere o kupovini dronova klase Bajraktar.

EU je takođe reagovala na otvaranje kosovske ambasade u Jerusalimu, jer to nije u skladu sa njenom izraelsko-palestinskom politikom. Priština će biti pod američkim pritiskom da zadrži ambasadu u Jerusalimu, u sklopu Vašingtonskog sporazuma, ali će s druge strane trpeti pritisak EU i Turske da preinači tu odluku. Ipak, niko ne očekuje da će Kosovo prekršiti dogovor iz Vašingtona i rizikovati negativnu reakciju SAD-a.

Pitanje je da li će Turska nastaviti da podupire tzv. vojsku Kosova ili će uzvratiti na drugi način. Nesumnjivo je da će odnosi biti narušeni jer će Priština svakako ostati američki vazal, a ne turski.

(Pol Antonopulos/GlobalResearch-ZTP, foto: Ines Demiri/Tviter)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.