Više od 200 godina Luditi imaju lošu reputaciju, goru čak i od britanskih poslanika koji su 1812. glasali da se osuđeni razbijači mašina pogube. Ipak, čak i u to vreme, pobunjeni tkački radnici su pridobili simpatije javnosti, uključujući i lorda Bajrona. U Ode to Framers of the Frame Bill pesnik je napisao: „Neki su mislili da je šokantno/ Kad glad zakuca, i siromaštvo zastenje/ Da život treba ceniti manje od čarape/ I lomljenje rama prizove lomljenje kosti.” Bajron je iskoristio svoj prvi govor u Domu lordova da apeluje na „pomirljivost i čvrstinu“ u obračunu sa ruljom, namesto odsecanja „suvišnih glava“.
I danas je tehnološki preokret sveprisutan i postoji široko rasprostranjeno osećanje, čak i među patricijskim klasama, da su stari modeli u opasnosti da budu zgaženi maršom napretka. U Americi se radnički pokret suočava sa potencijalno seizmičkim potresima izazvanim dekarbonizacijom i veštačkom inteligencijom (AI). Sindikat Ujedinjenih automobilskih radnika (UAW), koji predstavlja zaposlene u Fordu, General Motorsu i Stellantisu (proizvođaču Krajslera i Fijata), najavljuje štrajk kada ugovori o radu isteknu 14. septembra. Pored borbe za veće plate, jedan od sindikalnih ciljeva je proširivanje isplata i drugih beneficija koje postoje u proizvodnji konvencionalnih automobila na radnike koji sklapaju električna vozila (EVs), čija proizvodnja obično angažuje više robota i manje zanatlija. U Holivudu, pisci i glumci su u pat poziciji oko plata i uslova rada u epohi striminga; spor je nastao oko pitanja kako će AI promeniti industriju ako se novi alati mogu koristiti za pisanje scenarija ili simulaciju glume. Iz ovih primera se naslućuje kako će radnici u drugim industrijama doživeti uticaj tehnoloških promena na njihovu zaposlenost.
Pojavila se nova generacija sindikalnih lidera. Šon Fejn je prvi predsednik UAW-a u poslednjih 70 godina koji je došao izvan vladajuće sindikalne klike. Obični članovi su ga izabrali u martu, nakon što je višegodišnji korupcionaški skandal doveo do promene procedure glasanja u sindikatu. Od samog početka, Fejn se predstavio kao strastveni aktivista. Javno je bacio Stellantisov predlog o platama u kantu za smeće. (Najveći akcionar kompanije, Exor, delimično je vlasnik matične kompanije The Economist-a.) U međuvremenu, Udruženje pisaca Amerike i dva glumačka udruženja (SAG-AFTRA) štrajkovali su istovremeno prvi put nakon više od 60 godina. Fren Drešer, predstavnica udruženja glumaca (i zvezda serije „Dadilja“, sitkoma iz ‘90-ih) jasno je stavila do znanja da je protest deo šireg fronta. „Oči radničke klase su uprte u nas,“ rekla je u vatrenom govoru kojim je najavila štrajk.
Borbe se odvijaju u neuobičajenoj atmosferi podrške sindikatima. Krajem prošlog meseca, više od polovine Demokrata u Senatu uputilo je pismo proizvođačima automobila „velike trojke” tvrdeći da radnici u njihovim fabrikama baterija treba da imaju pravo na isti ugovor kakav je ponuđen drugim članovima UAW-a. Predsednik Džo Bajden, koji izjednačava „dobra“ radna mesta sa sindikalizovanim radnim mestima, upravo je obnovio uredbu iz vremena Reganove administracije, koja će praktično povećati plate građevinskim radnicima u okviru projekata koje podržava vlada. Podrška američkim sindikatima je na 71 odsto, što je najviše još od sredine 1960-ih, prema israživačkoj agenciji Galup. I u Detroitu i u Holivudu, sindikati se nadovezuju na nezadovoljstvo javnosti zbog enormnog povećanja direktorskih plata. Čak i Republikanci, inače žestoki protivnici sindikata, pokušavaju da resetuju svoj odnos prema radnicima. American Compass, konzervativna analitička agencija, poziva na osnivanje odbora radnika i rukovodilaca, sličnih evropskim „radnim savetima“, u kojima se zaposleni pitaju o načinu upravljanja firmom.
Neki istraživači tvrde da radnici imaju pravo da strepe od tehnoloških promena. Power and Progress, nova knjiga Darona Acemoglua i Sajmona Džonsona, pretresa hiljadu godina istorije tvrdeći da nove tehnologije vode ka boljem standardu samo kada stvaraju radna mesta, i kada suprotstavljene snage, kao što su sindikati, oblikuju njihovu primenu. Knjiga odbacuje tehno-optimizam, a ponekad zvuči i kao Luditski Manifest. Govoreći za The Economist, Džonson je izrazio uverenje da će UAW i Velika trojka osigurati da prelazak na EVs ne dovede do masovnog gubitka poslova. Takođe je istakao da su sindikati konačno prihvatili brodske kontejnere, što je uštedelo nebrojene sate rada u lukama, ali je takođe dovelo do porasta količine tereta koji prolazi kroz njih, čime su sačuvana radna mesta i beneficije za dokere. U teoriji, kako proizvodnja električnih vozila bude rasla, cene će padati i više vozača će ih kupovati. Tako će Velika trojka možda moći da zaustavi pad američkog izvoza automobila, podstičući potražnju za radnicima. Ogromne subvencije koje Bajdenova administracija daje za promovisanje proizvodnje električnih vozila pružaju industriji retku priliku da povrati inicijativu.
Nasuprot tome, Džonsonova prognoza za pisce i glumce u doba AI je mračnija, upoređujući njihove nevolje sa položajem tkalaca i Ludita čije su poslove zamenile mašine. Takva perspektiva objašnjava zašto dramski umetnici nastoje da preventivno smanje upotrebu AI u studijima. Ipak, uticaj tehnologije na Holivud ne mora biti poguban. Ubrzavanjem procesa pisanja, na primer, AI bi mogla da smanji troškove i omogući kreiranje više sadržaja. Štaviše, oluje ‘kreativne destrukcije’ se ne mogu zauvek odvraćati. Da bi svojim članovima obezbedili egzistenciju, sindikati moraju biti u skladu sa tehnološkim promenama, a ne protiv njih. To znači korišćenje bajronovske kombinacije pomirljivosti i čvrstine kako bi tehnologija donela veći kolač svima, umesto podgrevanja antikorporativnog besa. U suprotnom, sindikalci bi mogli završiti, poput Ludita, na pogrešnoj strani istorije.
(TheEconomist-ZTP, foto: LM Otero/AP)
