Broj studenata koji uče moderne jezike naglo je opao, piše danas Sandej Tajms. „Broj učenika koji uče nemački pao je ispod 2.200, a francuski je takođe u opadajućem trendu, podupirući utisak da učenici postaju mali Englezeri.“ U članku je prikazan grafikon koji sugeriše, prilično apsurdno, da je Bregzit povezan sa ovim trendom. Stvarno? Mali Englezeri, jer ne žele da uče nemački? Moja pretpostavka je da su današnji mladi više globalno orijentisani nego bilo koja prethodna generacija, i da je to odraz Britanije koja je 2016. glasala ne da se udalji od Evrope, već da ojača veze sa ostatkom sveta.
Kada sam pohađao školu, govorili su nam da će dešavanja u Mastrihtu 1992. promeniti naš svet: slušali smo priče o evropskoj budućnosti, kulturnoj i ekonomskoj, koju će najbolje iskoristiti oni koji govore francuski, nemački, španski. Ili sva tri. Za moju hladnoratovsku generaciju, a posebno za mene lično, ovo je bila dobrodošla, čak i uzbudljiva vest. Tehnologija, jeftina putovanja i demokratski trendovi svakako su učinili svet (a posebno Britaniju) internacionalnijim, ali trendovi su bili više globalni nego evropski. Ideja „Evropa = ostatak sveta“ ubrzo je zastarela. Teško da bi današnji tinejdžeri mogli da budu mali Englezeri budući da oko četvrtine njih ima majku imigrantkinju (u Londonu, nešto više od polovine stanovnika). Mnogi kod kuće govore strani jezik (kao što moja deca rade) i mnogo češće je to poljski, pandžabi ili urdu nego francuski ili nemački. Dakle, to je jedan globalniji svet, a ne samo evropskiji. Svako deseto britansko dete odrasta u muslimanskom domaćinstvu. Britanija u kojoj mladi odrastaju je spoj etničkih grupa, jezika i religija, i njima to nije nikakav problem.
Kulturološki, mladi sada žive u globalizovanom digitalnom svetu. Tehnologija titlovanja se razvila do te mere da Netfliks naručuje korejske drame koje entuzijastično konzumiraju ljudi koji ne govore ni reč korejskog jezika, ali uživaju u smelosti, originalnosti i fotografiji koji su od Koreje napravili televizijsku supersilu. Postulat stare televizije – da sve mora biti na engleskom – takođe se pokazao uskoumnim, jer Netfliksovi gledaoci uživaju u serijama Narcos ili Call My Agent na originalnim jezicima. Generacija moje dece doživljava Južnu Koreju onako kako sam ja nekada doživljavao Ameriku – kao zvezdu vodilju. Deca koja odbacuju francuski i nemački u školi non-stop slušaju muziku na stranim jezicima, a Spotifaj isporučuje svetska izdanja na njihove telefone. U moje vreme imali smo Joe Le Taxi i Falco i to je bilo sve. Azija je, kulturno, bila terra incognita. Kada je korejski bend Black Pink nedavno došao u Britaniju, rasprodali su O2 arenu britanskim fanovima.
Jezici koje sam naučio (ili pokušao) bili su zabavni, ali priznajem da su danas od male praktične koristi. Google Translate je bio revolucionaran, otvarajući svet stranih jezika pritiskom na dugme. Imam pretplatu na Der Spiegel, Le Monde, SvD i Liberation i čitam ih gotovo svakodnevno. Grubi Guglovi prevodi su dostatni. Kad moja deca naiđu na tekst na stranom jeziku koji žele da pročitaju, prosto ga uslikaju i puste tehnologiju pametnog telefona da ga prevede. Oni odrastaju u svetu koji je integrisaniji i globalizovaniji više nego što je moja generacija mogla da zamisli. Evo primera: pre nekoliko dana, moj sin Aleks je pričao o tome kako je živeti u sirotinjskoj četvrti Nju Delhija. Pitao sam ga kako to zna, a on je odgovorio da komunicira sa još jednim petnaestogodišnjakom iz tog grada kojeg je nekako upoznao na Snepčetu. Suvišno je reći da su pričali na engleskom, što i nije toliko iznenađujuće s obzirom da u Indiji ima dvostruko više govornika engleskog nego u Britaniji. A to je drugi deo priče: globalna populacija govornika engleskog jezika se znatno proširila. Praktično vam ne treba znanje drugih jezika da biste učestvovali u međunarodnim razgovorima.
Onaj članak iz Sandej Tajmsa prigovara da britanske škole imaju sve manje veza sa drugim evropskim školama i da programi razmene više nisu toliko opsežni. Ali znači li to da je deci stalo samo do Engleske? Članak (i grafikon koji ukršta Bregzit sa francuskim i nemačkim podacima) ne pominje činjenicu da se broj polaganja ispita na mandarinskom jeziku skoro učetvorostručio za tri godine. Ako uračunate arapski i urdu jezik, broj ispita iz „drugih modernih jezika“ je porastao 17 odsto za četiri godine. Ukupno, skoro 50 odsto srednjoškolaca danas uči moderne jezike, što je porast u odnosu na 40 odsto iz vremena vladavine Laburista. Procenat koji studira španski se zapravo udvostručio (17 odsto srednjoškolaca) i sada je vodeći jezik koji se uči na A-nivou. Veliki pad u učenju jezika nije došao sa Bregzitom, već sredinom 1990-ih, sa ubrzanjem globalizacije i tehnologije. Ali od 2010. godine, srednje škole beleže uzlazni trend u proučavanju modernih jezika, a ne silazni, odražavajući atmosferu u zemlji koja je više, a ne manje, zainteresovana i povezana sa širim svetom. Jezici na A-nivou beleže usporen, ali stabilan pad interesovanja, bez preokreta nakon 2010. Bregzit je irelevantan za oba trenda.
Ne postoji zamena za učenje stranog jezika u profesionalne svrhe, i velika je mana što imamo tako malo govornika mandarinskog u državnoj službi. Britanija ima tragično malo resursa za razumevanje Kine u poređenju sa nekadašnjim razumevanjem Rusije. Forin ofis ima izobilje kadrova koji govore nemački i francuski, ali manjka razumevanja Kine, njenog jezika i kulture. Rekao bih da je evropski parohijalizam imao ulogu u tome. Za mlade ljude današnja Evropa nije inostranstvo – ona je u susedstvu. Profesionalno, imam sreću da radim u kancelariji sa toliko ljudi koji znaju jezike. Fredi Grej tečno govori francuski, što doprinosi boljem razumevanju tamošnje nacionalne debate. Sindi Ju je vodila intervjue na svom maternjem mandarinskom, Svitlana Morenec na maternjem ukrajinskom a Liza Haseldajn na ruskom jeziku koji je studirala na univerzitetu (takođe tečno govori nemački). Svi imaju prednost nad onima koji pokušavaju da razumeju ove zemlje koristeći Guglov prevodilac.
Intervjuisanje na stranom jeziku daje gledaocu širi i bolji prikaz sagovoronika. Netfliks je dokazao interesovanje publike za drame na stranom jeziku. Mislim da će britanske televizije uskoro emitovati više intervjua na stranom jeziku i tako testirati parohijalnu pretpostavku da publika može da svari samo engleski. Stručnjaci nastranu, veština potrebna za razumevanje današnjeg sveta podrazumeva prevodilačke alate koji nastavljaju da se razvijaju i otvaraju nove svetove. Pretpostavljam da mladi ljudi danas pokazuju više angažovanja i interesovanja za spoljni svet nego ikada pre.
(Fraser Nelson/The Spectator-ZTP, foto: Peter Titmuss)
