Kada vetar zanjiše tarzanku (mullet) trogodišnjeg Ilaja Pauela, njegova majka kaže da u glavi čuje američku himnu i beloglave orlove kako pijuču u daljini. Za Istona Klinkera, frizura je simbol „247 godina obožavanja američkih simbola“ poput roštilja i velikih kamiona. Primetite li Brentlija Kirvina kako zabacuje svoje lokne na koncertima, on će vam pričati o svojoj ljubavi prema vojsci i „merici“.
Ovo su neki od učesnika, u kategoriji do 12 godina, koji su se ove nedelje takmičili za titulu „šampiona dečije tarzanke“. Ove neobične frizure spajaju decu sa havajskih ostrva i predgrađa Nešvila; širom zemlje, devojčice školskog uzrasta prosto ih obožavaju. Dvadeset pet takmičara, od kojih mnogi imaju rođake u vojsci, prikupili su 125.000 dolara za humanitarnu organizaciju koja brine o ratnim veteranima. Uz kategorije za tinejdžere, muškarce i žene, takmičenje je pokrenuto tokom pandemije. Kada su berbernice ponovo otvorene, „tarzanka se vratila u velikom stilu“, kaže Kevin Begola, ćelavi osnivač takmičenja. Gugl pretrage ove frizure od tada su drastično porasle. Za mnoge ljude, tarzanka je deo životnog stila. Članovi Fejsbuk grupe „Tarzanka mi je promenila život“ svedoče o pronalaženju „prijatelja za ceo život“ među ljubiteljima ove frizure. Jedan mladi učesnik kaže da ga zbog tarzanke pozdravljaju policajci na ulici; drugi kaže da mu je frizura dala hrabrosti da se suoči sa školskim nasilnicima.
Australijanci polažu pravo na tarzanku kao svoju nacionalnu frizuru. Ipak, frizura poznata kao „posao napred, zabava pozadi“ ima dugu istoriju i u Americi. Krajem 18. veka, Bendžamin Frenklin, jedan od očeva osnivača, navodno je koristio svoj skullet (ćelavu tarzanku) da očara Francuze i privoli ih da investiraju u novu, slobodoumnu naciju. Godinama kasnije, poglavica Džozef iz plemena Nez Pers nosio je tarzanku u znak protesta protiv nametnute kulture misionara koji su ukrali zemlju njegovog naroda. U modernoj epohi, naročito 1970-ih, frizura je postala simbol rušenja društvenih normi. Glam roker Dejvid Bouvi predstavio je svoju zlatnu tarzanku iste godine kada se izjasnio kao gej; njegova androginost je tumačena kao odbacivanje rodnih normi. Džejn Fonda, tada na crnoj listi Holivuda zbog aktivizma protiv rata u Vijetnamu, nosila je tarzanku na čuvenoj fotografiji. Osamdesetih godina su Šer, Prins i Tina Tarner donekle uveli tarzanku u mejnstrim. Islamski lideri u Iranu od tada su zabranili frzuru u pokušaju da oslobode svoju zemlju od „dekadentnog” zapadnog uticaja.
Kada se tarzanka poslednjih godina vratila, najviše su je nosili naftaški radnici i kamiondžije. Iako ostaje popularna u kvir krugovima (lezbijski TikTok je preplavljen takvim sadržajima), frizura danas predstavlja izraz desničarskog nekonformizma. Sve dok je nije ošišao prošle nedelje, Morgan Valen, pevač kantri muzike koji je nakratko bio kenselovan zbog izgovaranja n-reči, bio je ponos američkih ljubitelja tarzanke. Na pitanje da li planira da se ošiša posle takmičenja, Dre Bel, devetogodišnjak iz Alabame, odgovara da nema šanse. Baš kao što su bujne nazaretske lokne davale snagu biblijskom Samsonu, tako i tarzanka nosi određenu moć.
(TheEconomist-ZTP, foto: Charles Fox)
