Ljudsko telo je čudesna stvar. Ali kao i sve što je nastalo evolucijom, ima puno nedostataka. Uzmite na primer zube. Dok ajkulama rastu novi zubi kroz ceo život, odrasli ljudi dobiju jedan komplet koji mora da potraje 60 ili više godina. To je nezgodno. Kombinacija siromaštva, ishrane bogate šećerom i loše higijene znači da 2,5 milijardi ljudi širom sveta pati od karijesa, pri čemu kiselina koju proizvode bakterije izjeda tvrdu gleđ koja oblaže spoljašnju stranu zuba. To može dovesti do bolnih infekcija koje prave dodatnu štetu. Kada se karijes pojavi, sve što zubar može da uradi je da rupu popuni veštačkim punjenjem – plombom.
Ali u radu objavljenom u časopisu Cell, Hanel Ruohola-Bejker, biološkinja matičnih ćelija sa Univerziteta u Vašingtonu, ponudila je alternativu. Matične ćelije imaju sposobnost da se pretvore u bilo koju drugu vrstu ćelije u telu. Postoji dogledna mogućnost, tvrde istraživači, da se te ćelije upotrebe za prirodni uzgoj zubne gleđi. Prvi korak je bio da se utvrdi kako se tačno proizvodi gleđ. To je nezgodno, jer ćelije koje prave gleđ, poznate kao ameloblasti, nestaju ubrzo nakon što zubi odrasle osobe prestanu da rastu. Da bi zaobišli ovaj problem, istraživači su se pozabavili uzorcima tkiva ljudskih fetusa koji su abortirani, bilo medicinski ili prirodnim putem. Takva tkiva sadrže dosta funkcionalnih ameloblasta.
Istraživači su zatim proverili koji geni su posebno aktivni u ćelijama koje proizvode gleđ. Zubna gleđ se uglavnom sastoji od kalcijum fosfata, a geni koji kodiraju proteine da se vezuju za kalcijum bili su izrazito aktivni. Takođe su ispitivali drugu vrstu ćelija zvanu odontoblasti. Ove ćelije izražavaju gene koji proizvode dentin, vrstu tvrdog tkiva koje se nalazi ispod spoljašnje gleđi. Naoružani ovim informacijama, naučnici su zatim ispitivali mogu li se matične ćelije podstaći da se transformišu u ameloblaste. Tim je osmislio koktel lekova za aktivaciju gena koji su izraženi u funkcionalnim ameloblastima. Procedura je uspela i generisani ameloblasti su proizveli proteine identične prirodnim. Nešto drugačiji koktel je podstakao matične ćelije da se pretvore u odontoblaste.
Zajedničko kultivisanje ćelija proizvelo je ono što istraživači nazivaju organoidom, odnosno komadićem tkiva u petrijevoj posudi koja imitira biološki organ. Organoidi su bez problema proizveli hemijske komponente gleđi. Izgleda da je korišćenje oba tipa ćelija ključno: kada su odontoblasti bili pored ameloblasta, geni koji kodiraju proteine gleđi bili su snažnije izraženi nego zasebno kod ameloblasta. Za sada, studija je više dokaz teorije nego prototip praktičnog tretmana. Sledeći korak, kaže dr Ruohola-Bejker, jeste pokušaj da se pojača proizvodnja gleđi, sa ciljem da se započnu klinička ispitivanja. Naučnici se nadaju da će se jednog dana kliničke verzije njihovih organoida koristiti za regeneraciju pokvarenih zuba.
Terapije zasnovane na matičnim ćelijama nisu jedine koje se spremaju za klinička ispitivanja. Postoji još jedna klasa tretmana poznata kao biomimetička popravka. U pitanju je obnavljanje krune zuba korišćenjem sintetičkih proteina, koji su slični, ali ne sasvim identični ljudskoj gleđi. Za razliku od tretmana matičnim ćelijama, ovi proteini se mogu uključiti u pastu za zube, vodicu za ispiranje usta, pa čak i sirup za kašalj. Ali sintetički materijali su verovatno manje izdržljivi od ljudske gleđi. Biće potrebno vreme da neka od ovih tehnologija stigne u ordinacije. Jedno pitanje je koliko će biti izdržljiva gleđ napravljena od ameloblasta dobijenih iz matičnih ćelija. Drugo je kako efikasno isporučiti matične ćelije u usta pacijenta. Ali ovi nalazi obećavaju. Kao što će vam svaki zubar reći, bolje je sprečiti nego lečiti. Ali bolji lek bi svakako dobrodošao.
(TheEconomist-ZTP, foto: Wikicommons)
