Si Đinpin je ponovo izmislio državni kapitalizam, ne potcenjujte ga

Američki sukob sa Kinom opasno eskalira. U proteklih mesec dana Bela kuća je najavila potencijalnu zabranu TikTok-a i WeChat-a, uvela sankcije liderima Hong Konga i poslala zvaničnog službenika na Tajvan. Pojačavanje pritiska delimično je odraz predstojećih izbora – oštar stav prema Kini ključni je oslonac kampanje predsednika Donalda Trampa.

Ali sukob je i ideološki, jer naglašava želju američke administracije da sve agresivniju Kinu potisne na svim frontovima. Od početka trgovinskog rata, u Trampovom okruženju preovlađuje stav da će ovaj pristup dati rezultate, jer je kineski naduvani državni kapitalizam slabiji nego što izgleda.

Ova logika je zavodljivo jednostavna. Da, Kina je ostvarila rast, ali tako što se oslanjala na neodrživu formulu duga, subvencija, negativne selekcije i krađe intelektualne svojine. Ako je pritisnite dovoljno snažno, kineska privreda bi mogla da popusti, primoravajući svoje lidere na ustupke i, konačno, liberalizaciju sistema. Kako kaže državni sekretar Majk Pompeo: „Svetske nacije koje cene slobodu moraju podstaći Kinu da se menja“.

Jednostavno, ali pogrešno. Carinski rat je kinesku ekonomiju oštetio manje nego što se očekivalo. Kina se pokazala daleko otpornijom na pandemiju Covida-19: MMF joj predviđa rast od 1% u 2020. u poređenju sa padom od 8% u Americi. Šenžen je ove godine berza sa najboljim rezultatima na svetu, a ne Njujork. Kineski lider Si Đinpin ponovo je izmislio državni kapitalizam za 2020-te.

Zaboravite robusne čeličane i proizvodne kvote. Nova ekonomska agenda predsednika Sija je efikasnije tržište i inovacije unutar strogo definisanih granica i pod totalnim nadzorom Komunističke partije. Ovo nije Milton Fridman, već surova mešavina autokratije, tehnologije i dinamičnosti koja bi godinama mogla da pokreće ekonomski rast.

Potcenjivanje kineske ekonomije svakako nije nov fenomen. Od 1995. godine, udeo Kine u svetskom BDP-u porastao je sa 2% na 16%, uprkos zapadnim skepticima. Šefovi Silikonske doline odbacivali su kineske tehnološke firme kao plagijatorske; brokeri sa Vol Strita su govorili da će pusti kineski gradovi sa praznim stanovima proizvesti bankarski krah; statističari nisu verovali u tačnost podataka o BDP-u, a špekulanti su upozoravali da će beg kapitala izazvati valutnu krizu.

Kina je razuverila sve skeptike jer se njen državni kapitalizam prilagodio, promenio oblik. Na primer, pre dvadeset godina akcenat je bio na trgovini, ali danas izvoz čini samo 17% BDP-a. Tokom 2010-ih, država je tehnološkim firmama poput Alibabe i Tencenta pružila taman toliko prostora da izrastu u gigante i, u slučaju Tencenta, naprave aplikaciju za razmenu poruka (WeChat) koja je moćan instrument partijske kontrole.

Sada je u toku sledeća faza kineskog državnog kapitalizma, nazovimo je Sinomika. Otkako je preuzeo vlast 2012. godine, politički cilj Si Đinpina bio je pojačani partijski nadzor i suzbijanje disidenata u zemlji i inostranstvu. Njegova ekonomska agenda postavljena je tako da pojača red i otpornost na pretnje, i to iz opravdanih razloga.

Javni i privatni dug porastao je od 2008. godine na skoro 300% BDP-a. Privreda je podeljena između tromih državnih preduzeća i divljeg privatnog sektora koji je inovativan, ali suočen sa gramzivim političarima i mutnim pravilima. Kako se protekcionizam širi, kineske firme rizikuju da budu isključene sa svetskih tržišta i ostanu bez pristupa zapadnoj tehnologiji.

Sinomika ima tri elementa. Prvi je stroga kontrola nad ekonomskim ciklusom i dužničkom mašinom. Dani naduvanih fiskalnih i kreditnih serija su prošli. Banke su primorane da priznaju vanbilansne aktivnosti i stvaraju rezerve. Krediti više idu preko očišćenog tržišta obveznica. Za razliku od reakcije na finansijsku krizu 2008-09, kineski odgovor na Covid-19 bio je suzdržan, sa podsticajem od 5% BDP-a, gotovo upola manjim od američkog.

Drugi faktor je efikasnija državna administracija, čija se pravila primenjuju ujednačeno kroz čitavu ekonomiju. Iako je Si upotrebio oktroisani zakon za sejanje straha po Hong Kongu, na kopnu je stvorio komercijalni pravni sistem koji daleko više odgovara biznisu. Stečajevi i tužbe za patente, nekada retkost, učestaliji su pet puta od njegovog stupanja na dužnost 2012. godine. Birokratija je potkresana – sada je potrebno devet dana za osnivanje kompanije. Jasnija pravila trebalo bi da tržištima omoguće nesmetani rad, povećavajući tako produktivnost ekonomije.

Poslednji element je smanjenje raskoraka između državnih i privatnih firmi. Državne kompanije su primorane da povećaju svoj finansijski prinos i privuku privatne investitore. S druge strane, država vrši stratešku kontrolu nad privatnim firmama kroz partijske ćelije u njima. Neposlušna preduzeća se kažnjavaju crnim kreditnim listama.

Umesto labave industrijske politike poput kampanje „Made in China 2025“, pokrenute 2015. godine, Si je akcenat stavio na uska grla u lancu snabdevanja, gde je Kina ili ranjiva na strane pritiske ili može vršiti uticaj u inostranstvu. To znači samoodrživost u ključnim tehnologijama, uključujući poluprovodnike i baterije.

Kratkoročno, Sinomika se dobro pokazala. Uvećavanje duga se usporilo još pre pojave Covida-19, tako da dvostruki udar trgovinskog rata i pandemije nije doveo do finansijske krize. Produktivnost državnih firmi lagano raste, a strani investitori sipaju novac u novu generaciju kineskih tehnoloških firmi. Međutim, pravi test će vremenom doći. Kina veruje da će njen novi tehnocentrični oblik planske privrede održati inovativnost na duži rok, ali istorija kaže da su difuzno odlučivanje, otvorene granice i sloboda govora neophodni faktori.

Jedno je sigurno: očekivanje sukoba praćenog kapitulacijom je pogrešno. Amerika i njeni saveznici moraju se pripremiti za daleko duže takmičenje između otvorenih društava i kineskog državnog kapitalizma. Izolacija neće uspeti: za razliku od Sovjetskog Saveza, ogromna kineska ekonomija je sofisticirana i integrisana sa ostatkom sveta.

Umesto toga, Zapad treba da pojača svoje diplomatske kapacitete i stvori nova, stabilna pravila za saradnju sa Kinom u oblastima klimatskih promena i pandemije, dok trgovinu treba nastaviti uz jaču zaštitu ljudskih prava i nacionalne bezbednosti. Snaga kineske državno-kapitalističke ekonomije, vredne 14 triliona dolara, ne može se tek tako oduvati. Vreme je za odbacivanje te iluzije.

(TheEconomist-ZTP, foto: Reuters)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.