Otkriveni intervju bivšeg britanskog špijuna rasvetljava kako se odvijalo svrgavanje premijera Muhameda Mosadega.
Nedavno je otkriven transkript intervjua sa britanskim obaveštajcem koji je imao vodeću ulogu u puču 1953. godine. On tvrdi da je Britanija pokrenula događaj kojim je oboren premijer Mosadeg i vraćena moć iranskom šahu.
Na godišnjicu državnog udara koji su predvodile V. Britanija i SAD, objavljen je intervju sa Normanom Darbiširom, šefom tadašnje špijunske ispostave MI6 na Kipru. U svom izveštaju, Darbišir kaže da je Britanija ubedila SAD da učestvuje u puču.
Darbiširove tvrdnje su preuzete iz razgovora sa autorima britanske serije Kraj imperije iz 1985. godine. Njegov intervju nije korišćen direktno u programu, jer nije želeo da se pojavi pred kamerama.
Davno zaboravljeni transkript otkriven je tokom snimanja novog dokumentarnog filma nazvanog Prevrat 53, uoči obeležavanja 67-godišnjice puča. Darbišir je umro 1993. Transkript njegovog intervjua objavio je Arhiv nacionalne bezbednosti Univerziteta Džordž Vašington (SAD).
„Iako je to decenijama bila javna tajna, vlada Velike Britanije zvanično nije priznala svoju ulogu u puču. Pronalazak ovog transkripta je neoborivi dokaz i istorijsko otkriće,“ rekao je Tagi Amirani, reditelj filma Prevrat 53, za list Gardijan.
Puč, poznat kao Operacija Ajaks, konačno je uspeo 19. avgusta 1953. Mosadegu je suđeno i zadržan je u kućnom pritvoru do njegove smrti četrnaest godina kasnije.
Klasičan plan
Šah Muhamed Reza Pahlavi imenovao je Mosadega za premijera 1951. godine, nakon što je on dobio podršku iranskog parlamenta. Dve godine kasnije, MI6 i CIA ubedili su šaha da podrži državni udar protiv Mosadega.
„Plan je uključivao zauzimanje ključnih tačaka u gradu, koristeći jedinice koje smo smatrali lojalnim šahu… zauzimanje radio stanice itd. Klasičan plan. Mosadeg je nacionalizovao anglo-iransku naftnu kompaniju, a MI6 je verovao da će sovjetski komunisti na kraju preuzeti vladu,” dodaje Derbišir.
„Zaista verujem u to, jer je Mosadeg bio prilično slab karakter,“ kaže obaveštajac. „Jednom kada se pojave ozbiljni kadrovi komunističke partije, to ne traje dugo. Nismo delili američko gledište da je Mosadeg bedem protiv komunizma… Smatrali smo da će ga komunisti oterati pre ili kasnije.“
Oklevanje
SAD su u početku bile nezainteresovane, a Britanija nije želela da kreće bez Vašingtona. „U prvim mesecima ’53. mislili smo da imamo dovoljno vojnih jedinica da nešto uradimo, ali London je oklevao. Na nesreću, tadašnji šef MI6-a general Džon Sinkler znao je o Bliskom istoku koliko i jedan desetogodišnjak,“ dodao je Darbišir.
Kada je Dvajt Ajzenhauer postao predsednik SAD-a u januaru 1953. godine, Vašington je bio spreman. Sledeći zadatak bio je ubediti šaha, tada još mladog i neiskusnog, da podrži puč.
Darbišir kaže da je on ubedio šahovu sestru, princezu Ašraf, da odleti iz Pariza u Teheran kako bi nagovorila uzdržanog monarha da podrži puč. „Jasno smo joj stavili do znanja da ćemo snositi troškove, a kada sam izvadio debelu svotu novca, njene oči su zasjale,“ rekao je.
„Želeli su da zbace Mosadega bez obzira da li bi potpisao sporazum povoljan po Britance. Pre ili kasnije bili bi primorani da ga se otarase kako bi sprečili rusko preuzimanje. Uveren sam da je to bilo neizbežno. Puč je koštao 700.000 funti. Znam jer sam ih lično potrošio,“ rekao je Darbišir.
Uklanjanje demokratski izabranog Mosadega, koji je sprovodio politike povoljne po radnike i siromašne, te njegova zamena apsolutnom vlašću šaha Reze Pahlavija, izazvali su snažno antiameričko raspoloženje. Ono se pojačalo nakon iranske revolucije 1979. godine, pa su uzajamni prezir i nepoverenje obeleželi odnose Teherana i Vašingtona do danas.
(AlJazeera-ZTP, foto: AP)
