Šest dana u Faludži: Nova igrica pretvara tragediju Iračana u zabavu za gejmere

U najnovijoj pucačkoj igri Six Days in Fallujah možete da proživite jednu od najkrvavijih bitaka koje je američka vojska ikada vodila. Kreatori igre, kompanije Victura i Highwire Games, objavili su promotivni video uoči 18. godišnjice američke invazije na Irak. Igrač je smešten u perspektivu američkog marinca koji upada u kuće nedužnih Iračana tražeći pobunjenike iz Faludže.

Napad na ovaj grad se dogodio krajem 2004., godinu dana nakon govora tadašnjeg američkog predsednika Džordža V. Buša o „ispunjenoj misiji“ u Iraku. Druga bitka u Faludži iza sebe je ostavila 800 nastradalih iračkih civila i oko 100 američkih i britanskih vojnika. Ovaj sukob, kao i čitav rat, bio je traumatičan istorijski trenutak koji i dalje progoni mnoge Iračane. Nekada prosperitetna nacija našla se u ekonomskoj katastrofi, sa kolapsom infrastrukture i ogromnim brojem civilnih žrtava.

Profitiranje na stvarnoj tragediji radi lake zabave svakako zaslužuje moralnu osudu, a prilika da se igrate američkih vojnika u Faludži i vršite virtuelne zločine vređa osećanja Iračana koji su preživeli traumu. Ovakva igra nije smela da bude objavljena. Priču o Faludži je nemoguće dočarati bez konteksta zločina, što su i sami dizajneri priznali rekavši da su „događaji prikazani u igri neodvojivi od politike“.

Prvobitni izdavač igre, kompanija Konami, prepoznala je njene kontroverze i obustavila je projekat pre više od decenije, nakon serije prigovora ratnih veterana, političara i gejmera. Međutim, Piter Tamte, idejni tvorac igre, nikada nije sasvim odustao. Novi tim dizajnera, na čelu sa Tamteom, pretvorio je ovaj period istorije u simulaciju, prikazućuju američku agresiju kao akt „požrtvovanja i hrabrosti“. Stoga nije iznenađujuće što nijedan irački dizajner nije učestvovao u produkciji; takođe, za potrebe razvijanja scenarija intervjuisano je samo 26 iračkih civila.

Samo nekoliko dana od objave promotivnog videa, više od 16.000 ljudi, uglavnom Iračana, potpisalo je peticiju kojom se traži povlačenje igre. Nije teško razumeti zašto je igra toliko traumatična za Iračane. Jedna posebno mučna scena prikazuje igrača kako upada u slabo osvetljenu sobu, uz vrisku nedužne iračke porodice koja drhti ispred teško naoružanog marinca. Kao britanskog Iračanina, sve to me podseća na tragične priče moje porodice, koja je živela u neprestanom strahu od američkih vojnika koji su upadali u njihove domove.

Scena iz igre Six Days in Fallujah (foto: Official Trailer)

Mnogi Iračani nisu preživeli takve racije, što su priznali i bivši američki marinci. „Bio sam artiljerijski oficir i ispalili smo stotine granata na Faludžu, ubili verovatno stotine civila,“ rekao je Dankan Hanter, bivši Republikanac i američki marinac koji se borio u Prvoj bici kod Faludže. Dizajneri su pokušali da opravdaju zašto se igrač postavlja u perspektivu vojnika koji su činili zločine, ali su njihova objašnjenja etički upitna. „Malo ljudi želi da zna kako je biti irački civil. Niko ne bi igrao takvu igru,“ rekao je Tamte, sada izvršni direktor kompanije Victura.

U dopisu za medije tvrdi se da igra omogućava da tokom jedne misije „preuzmete ulogu nenaoružanog iračkog oca koji pokušava da izvuče porodicu iz grada“. Ipak, ono što se ne pominje je da je američka vojska zatvarala takve očeve unutar grada. Pre napada, na Faludžu su bacani leci u kojima se pozivalo na povlačenje žena i dece. Muškarcima je bilo zabranjeno kretanje jer je američka vojska, prema izveštaju AP-a, „naredila trupama da vraćaju sve muškarce starosti 15-55, zbog sumnje da su mnogi od njih gerilski borci“.

Istorijske omaške služe da igru učine prijatnijom zapadnoj publici. Druga bitka kod Faludže je ozloglašena zbog upotrebe belog fosfora, hemikalije koja sagoreva u kontaktu sa vazduhom i spaljuje meso do kostiju; američke snage su to priznale tek godinu dana nakon bitke i više puta ponovljenih demantija. Armijski oficiri su 2005. svedočili da su ispaljivali fosforne rakete na pobunjenike, sa ciljem da ih isteraju na otvoreno. Ipak, Tamte je rekao: „Mislim da ne treba da prikazujemo zverstva.“

Upotreba belog fosfora opisana je u dokumentarnom delu igre, ali je ignorisana u samoj radnji. Džon Fips, američki veteran i učesnik događaja prikazanih u igri, kritikovao je tvorce Šest dana u Faludži, rekavši: „Američki vojnici su počinili ratne zločine, i mnogo iračkih civila je poginulo, a nije trebalo da pogine. Njihova smrt je bila potpuno bespotrebna i besmislena.“ Prisećajući se svojih iskustava, Fips je nastavio: „Ovo je bio ilegalni rat, pre svega. Nije trebalo da budemo tamo. Počinjeno je mnogo gnusnih zločina, posebno u Faludži.“

Oni koji su ratovali znaju da većina igara često imitira realnost. Neki američki vojnici su pre bitaka igrali pucačke igre kako bi se uzbudili i pripremili za akciju. Slično kao u video igrama, ubistva Iračana su prikazivana kao brojčani rezultati, a marinci slavljeni kao „ratni heroji“. Vojska je podsticala korišćenje video igara radi podizanja borbene gotovosti. Upravo je Tamte razvijao takve trenažne sisteme za obuku vojnika.

Ovakva praksa je doprinela glorifikaciji američkih boraca poput snajperiste Krisa Kajla koji je ovekovečen u filmu Američki snajper Klinta Istvuda. Prikazivanje filma je izazvalo porast antimuslimanskih osećanja u SAD, a sličan efekat bi mogla da ima i kontroverzna igra.

(Ahmed Twaij/ForeignPolicy-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.