Naftali Benet, IT milioner koji je postao političar (na slici), viđen je za novog izraelskog premijera. Karijeru je započeo 2006. kao šef kabineta Benjamina Netanjahua, tada lidera opozicije. Benet mu se godinama divio i imao ključnu ulogu u njegovom povratku na vlast 2009. Memoari ovog političara počinju zahvalnicom bivšem šefu, a završavaju se laskavim poglavljem pod naslovom „Šta sam naučio od Benjamina Netanjahua“.
Vremena su se promenila. Benet je 30. maja optužio Netanjahua, izraelskog premijera sa najdužim stažem, da je „pokušao da povuče čitav Izrael u svoju ličnu Masadu“; ova metafora se odnosila na antičku tvrđavu u kojoj su jevrejski pobunjenici pre 1.900 godina izabrali kolektivno samoubistvo umesto rimskog zatočeništva. Benet je još jedan u nizu pomoćnika i ministara koji su se okrenuli protiv bivšeg šefa, ne zbog neslaganja sa njegovom tvrdom politikom, već zato što „niko nije verovao da će ispuniti data obećanja”, objasnio je političar.
Trojica bivših pomoćnika sada predvode male desničarske stranke, sa jasnom namerom da uklone Netanjahua sa vlasti. Ta namera ih dovela u labavu koaliciju sa centrističkim, levičarskim i arapskim strankama, što bi moglo da izvuče izraelsku politiku iz pat pozicije. Od marta 2019. Izrael je održao četiri izborna ciklusa, pri čemu blok desničarskih i verskih partija odanih premijeru nije uspeo da osvoji većinu u parlamentu. Na njihovu sreću, opozicija se pokazala isuviše podeljenom da bi formirala vladu.
Nakon trećih izbora, aprila 2020., Netanjahu je uspeo da ubedi Benija Ganca, centrističkog generala i tadašnjeg lidera opozicije, da uđe u vladu, pozivajući se na osećaj patriotske dužnosti tokom pandemije covida-19. Međutim, Netanjahu nije ispoštovao sporazum prema kojem je Ganc trebalo da ga smeni na mestu premijera u novembru; takođe je odustao od obećanja da će doneti novi državni budžet, što je dovelo do novih izbora 23. marta.
Ovaj put je opozicija, predvođena novim centrističkim liderom, Jairom Lapidom, konačno uspela da se sastavi. Lapid je ubedio svoje desničarske partnere da se pridruže vladi koju podržavaju cionističke levičarske stranke i, po prvi put, Ra’am, konzervativna muslimanska partija. Beneta je privukao obećavši mu premijersko mesto tokom prve dve godine mandata nove vlade. Uoči potpisivanja sporazuma 10. maja izbio je rat između Izraela i Hamasa u Gazi, što je zajedno sa uličnim neredima između Jevreja i Arapa obustavilo pregovore o koaliciji. Nakon prekida vatre, 11 dana kasnije, razgovori su ponovo pokrenuti.
Prikupljanje većine, nakon tri uzastopna neuspeha, velika je prekretnica za opoziciju. Međutim, koalicioni sporazum još uvek nije zapečaćen, i Netanjahu će se svim snagama odupirati sve dok nova vlada ne bude ozvaničena.
Lapid tek treba da finalizuje koalicione sporazume sa četiri od ukupno sedam partnera, pri čemu je svaki željan ministarske pozicije i finansiranja koje će zadovoljiti članstvo. Nakon toga, nova vlada mora da prođe glasanje o poverenju. Sa tankom većinom i kolebljivim partnerima, posebno onima iz desničarskih partija, Benet će biti pod snažnim pritiskom Netanjahua i njegovih pristalica da ne „izda“ svoj tabor. Jedan od članova Benetove stranke već je prebegao kod starog premijera.
U agresivnom televizijskom nastupu, Netanjahu je optužio Beneta da je počinio „prevaru veka“. Uporedio je novu koaliciju sa Asadovim režimom u Siriji i vladarima Irana. Netanjahuove pristalice su opkolile kuće nekih članova buduće vlade mašući transparentima i nazivajući ih „levičarskim izdajnicima“. Takvo zastrašivanje je funkcionisalo u prošlosti, ali čini se da ovaj put neće imati efekta. Izgleda da je Izrael nadomak nove vlade. Koliko će potrajati, niko ne može da proceni.
(TheEconomist-ZTP, foto: Reuters)
