U nedelju, 17. jula, administracija Vladimira Zelenskog najavila je najopsežniju rekonstrukciju bezbednosnog aparata od početka ruske vojne invazije. Dve važne figure iz predsednikovog užeg kruga, državna tužiteljka Irina Venediktova i šef unutrašnje bezbednosti Ivan Bakanov, otpušteni su po kratkom postupku. Venediktova je bila zaštitno lice kampanje za osudu ratnih zločina, koja je pokrenuta u martu kao odgovor na rusku invaziju. Bakanov, prijatelj Zelenskog iz detinjstva, bio je na čelu Ukrajinske službe bezbednosti (SBU) od 2019.
U naknadnoj video izjavi, Zelenski je istakao da je otpustio dvojicu zvaničnika nakon što je obavešten da je najmanje 60 službenika SBU i kancelarije glavnog tužioca prebeglo Rusima u istočnoj Ukrajini. Prošle nedelje, u članku za SpyTalk, analitičarka Kremlja Olga Lautman rekla je da se smena Bakanova uveliko očekivala. Ipak, ovaj potez je zatekao zapadne posmatrače i izazvao legitimne sumnje u podložnost ukrajinskih bezbednosnih i obaveštajnih službi ruskom faktoru. Da li zapadna alijansa, a posebno zapadne obaveštajne agencije, treba da veruju svojim ukrajinskim kolegama? Odgovor je, apsolutno ne. U stvari, čak ni sami Ukrajinci nisu u poziciji da veruju vlastitim obaveštajnim službama.
20. septembra 1991, samo nedelju dana nakon što je Ukrajina stekla nezavisnost od Sovjetskog Saveza, osnovana je SBU umesto sovjetskog KGB-a. U početku je nova agencija obavljala i poslove unutrašnje bezbednosti i spoljne obaveštajne službe. Ali 2005, Odeljenje za obaveštajne poslove SBU postalo je samostalna agencija pod nazivom Spoljna obaveštajna služba (SZR). Od tada je SZR funkcionisao kao pandan američkoj CIA, dok je SBU obavljao domaće bezbednosne poslove koje liče na funkcije FBI. Kao i celokupan državni sektor Ukrajine, i ove dve agencije su kadrovski preobimne. Obaveštajni analitičari procenjuju 30.000 zaposlenih čine SBU mnogo većom od britanske MI5. Prema poslednjim informacijama, SZR ima „duplo više osoblja od Kanadske bezbednosno-obaveštajne službe (CSIS) i britanske MI6“. Po svemu sudeći, čak i 30 godina nakon raspada SSSR-a, ove dve agencije i dalje liče na birokratiju sovjetskog stila po veličini, tromosti i korupciji.
1999, analitičari obaveštajnih službi Džuli Anderson i Džozef Albini primetili su da je, u poređenju sa svojim sovjetskim prethodnikom, SBU bila „nova po formi, ali ne i po suštini“. Manjak obučenog obaveštajnog i bezbednosnog osoblja značio je da je, čak i deceniju nakon osnivanja, agencija morala da se oslanja na rusko osoblje za više od trećine svojih potreba. Prema Anderson i Albiniju, ovi radnici su rođeni u Rusiji, i nakon obuke su zadržali kontakte sa Moskvom. U međuvremenu, dugogodišnji kontraobaveštajac Nikolaj Goluško, koji je do 1991. bio na čelu sovjetskog KGB-a u Ukrajini, pobegao je u Rusiju, ponevši sa sobom „ključne ukrajinske dosijee“. Mnogo godina kasnije, ovaj materijal je ostao „vredan resurs za ucenu i eksploataciju preostalih ukrajinskih obaveštajnih službenika i njihovih doušnika“, napominju autori.
Sve to vreme, SBU i naslednice sovjetskog KGB-a blisko su sarađivali na nekoliko programa i operacija. Brojni visoki oficiri SBU nastavili su da se obučavaju u Rusiji. Nije iznenađujuće da je do 2014, kada je Rusija izvršila invaziju na Krim, SBU bila „puna ruskih špijuna, simpatizera i preletača“, kaže Filip Šiškin iz Wall Street Journal, koji je pomnije pratio ukrajinske obaveštajne službe nego gotovo bilo koji drugi dopisnik stranih medija. Čim je Rusija anektirala Krim, lokalni šef SBU je prebegao u rusku Federalnu službu bezbednosti (FSB). Tada je objavljeno da se u danima nakon ruske invazije, blizu trećine službenika SBU na Krimu i u Donbasu pridružilo proruskim separatistima.
Do tada je nepouzdanost SBU postala opštepriznata u Ukrajini. U stvari, pod petogodišnjom vladavinom ukrajinskog proruskog predsednika Viktora Janukoviča (2010–2014), SBU je suštinski postala ogranak ruskog obaveštajnog sektora. U tom periodu, agencija je namerno ignorisala, a možda i pomagala, ruske špijunske operacije protiv Ukrajine, pošto „obaveštajne agencije Kremlja nisu imale nikakve prepreke pri infiltraciji SBU i ukrajinske vojne obaveštajne službe“. Čak i nakon što je Janukovič pobegao u Rusiju, usled masovnih demonstracija, SBU je ostao najproruskiji deo ukrajinske vlasti.
Uprkos sporadičnim pokušajima suzbijanja ruskog uticaja, do 2019, kada je Zelenski preuzeo dužnost u Kijevu, SBU je ostala „porozna prema ruskoj bezbednosnoj službi“. To je, po svim merilima, bila „organizacija sa kojom su zapadne kolege neradno sarađivale“. Kada su preuzeli vlast, Zelenski i njegovi saradnici bili su svesni proruske pozicije SBU. Ali ovaj problem nije bilo lako rešiti. Kada je Janukovič pobegao u Rusiju, njegovi poverenici u SBU su ukrali ili uništili bukvalno sve interne podatke o zaposlenima, kao i „sve što je svedočilo o saradnji ruskih i ukrajinskih obaveštajnih službi“. Tada je objavljeno da su oficiri lojalni odlazećem režimu bukvalno čekićima razbili svaki „hard disk i fleš memoriju“ SBU-a. Za to vreme je celokupno visoko rukovodstvo agencije pobeglo u Rusiju.
Zelenski je znao da mora brzo da reaguje. U svom inauguracionom govoru, koji je održao 20. maja 2019, pozvao je ukrajinski parlament da odmah razreši nekoliko visokih zvaničnika, uključujući šefa SBU Vasila Hricaka. Pošto je primio dopis, Hricak je svojevoljno podneo ostavku pre nego što je otpušten. U narednim mesecima, Zelenski je otpustio 90 odsto službenika SBU, od nižeg tehničkog osoblja do regionalnih šefova iz cele zemlje. Zamenila ih je generacija sveže školovanih oficira, koji su prošli poligrafske testove pre nego što su primljeni u redove SBU. Do kraja 2021, Zelenski i njegovi najbliži saradnici su poverovali da su uspešno rešili „rusko pitanje“ u SBU.
Ali pogrešili su. Reforme su bile isuviše nagle i nesistematične da bi se odstranilo rusko jezgro SBU-a. Kao i neki od njegovih prethodnika, Zelenski se svesno uzdržavao od toga da reforme zaliče na čistku, jer bi to probudilo duboko ukorenjene podele u ukrajinskom društvu. Kao što je navedeno u nedavnom izveštaju Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI), „u zemlji koja teži da zaštiti svoju demokratiju, postoji nespremnost za hapšenje proruskih Ukrajinaca, jer bi to slomilo ukrajinsku državu, stvarajući preduslove za lakše rusko preuzimanje”.
To oklevanje je Zelenskom oduzelo političku kontrolu nad SBU. Prema navodima iz istog izveštaja, rezultat tog oklevanja je da Rusija „ima pripravnu birokratiju… strukturu u senci ukrajinske vlade koja prenosi informacije poznatim agentima Kremlja“. Nedavne smene šefa SBU i državnog tužioca pokazale su da je Zelenski svestan neuspeha u reformi ovih institucija. Ukrajinski predsednik počinje da shvata veličinu ruske strukture u senci ukrajinske države, koja sada direktno ugrožava koheziju njegove administracije i nastavak ukrajinskog otpora Kremlju. Šta će se dalje dešavati? Vladi Zelenskog će biti teško da preživi bez opsežnog čišćenja državnog aparata. Postoje izveštaji da je to već u toku. Međutim, svaki takav potez bi mogao da bude shvaćen kao ‘sovjetska’ čistka i tako otuđi veliki deo stanovništva koje govori ruski.
Situacija je posebno problematična u oblastima pod ruskom kontrolom. Dok obični Ukrajinci, kao i vladini zvaničnici, očajnički pokušavaju da prežive u okupiranim oblastima, njihova dilema je da li da napuste radna mesta ili ostanu u nadi da će primati preko potrebnu mesečnu platu. Ako izaberu drugu opciju, Zelenski i njegova vlada bi ih lako mogli označiti kao kolaboracioniste. Takav pristup, u kombinaciji sa opsežnim čistkama u slobodnoj Ukrajini, može stvoriti preduslove za građanski rat.
(IntelNews-ZTP, foto: Mikhail Palinchak)
