Šefovi američkih obaveštajnih službi Kinu smatraju najvećom pretnjom

Širenje kineskog uticaja bila je glavna tema u sredu tokom prvog kongresnog saslušanja o globalnim pretnjama, gde su šefovi američkih obaveštajnih službi označili Peking kao najveću pretnju.

Direktorka Nacionalne bezbednosti Avril Hejns nazvala je Kinu „apsolutnim prioritetom“ za špijunsku zajednicu, dok je direktor FBI-a Kritofer Rej rekao senatorima da njegova agencija ima više od 2.000 otvorenih istraga čiji tragovi „vode do kineske vlade“. Rej je naglasio da je tokom poslednjih godina zabeležen ogroman porast slučajeva ekonomske špijunaže povezanih sa Pekingom.

„Mislim da nijedna druga zemlja ne predstavlja toliko ozbiljnu pretnju našim inovacijama, našoj ekonomskoj bezbednosti i našim demokratskim idealima,“ rekao je Rej Senatskom obaveštajnom odboru, na prvom pretresu globalnih bezbednosnih pretnji od 2019.

Njihove izjave su potvrdile dvostranački konsenzus na Kapitolu i u Bajdenovoj administraciji da Kina predstavlja najveću pretnju nacionalnoj bezbednosti SAD-a, iako su obaveštajni lideri upozorili i na druge opasnosti poput Rusije, domaćeg ekstremizma i klimatskih promena. Ove primedbe su usledile dan nakon što je obaveštajna zajednica objavila procenu o širenju kineskog uticaja.

Sednica održana u sredu poklopila se sa zakonodavnom inicijativom sentora usmerenom ka suzbijanu uticaja Pekinga i njegove želje da tehnološki nadmaši SAD. Direktor CIA-e Vilijem Burns primetio je da su „konkurencija i tehnologija u osnovi našeg rivalstva sa sve agresivnijom Komunističkom partijom Kine i kineskim rukovodstvom u narednim godinama“. Obaveštajna zajednica tretira kineski izazov veoma široko, rekli su zvaničnici.

Na primer, Hejns je rekla da obaveštajna zajednica još uvek ne zna „gde, kada ili kako“ je virus covida-19 prvobitno prenet na ljude, mada je uvažila dominantne pretpostavke da se prirodno širio od životinja ili slučajno pobegao iz laboratorije u Vuhanu. Burns je primetio da Kina nije najspremnije dočekala međunarodnu medicinsku istragu o poreklu virusa.

Zakonodavci su se dotakli i drugih bezbednosnih izazova poput rata u Avganistanu. Bajden je kasnije najavio povlačenje američkih trupa do 11. septembra, tačno na 20-godišnjicu terorističkih napada na Njujork. Burns je rekao da će sposobnost njegove agencije da prikuplja obaveštajne podatke iz Avganistana biti smanjena kada američke trupe odu, ali da će CIA „zadržati niz kapaciteta“.

Republikanci i neke Demokrate upozorili su da je Bajdenova odluka o povlačenju preuranjena, što će Al Kaidi i Talibanima omogućiti jačanje uporišta u zemlji. „Gotovo je sigurno da će se Al Kaida vratiti u Avganistan i koristiti ga kao utočište i lansirnu rampu za terorističke napade na našu zemlju, naš narod, čak i ovde u domovini,“ rekao je senator Marko Rubio, potpredsednik Obaveštajnog odbora.

Senatori su takođe ispitivali šefove službi o nedavnim hakerskim napadima koji su pogodili hiljade kompanija i niz saveznih agencija. Članovi obe stranke su zatražili nova ovlašćenja za nadgledanje američkih servera nakon špijunske afere SolarWinds, za koju obaveštajne agencije sumnjiče ruske hakere.

„Nedopustivo je da imamo slabe tačke,“ rekla je senatorka Kirsten Gilibrand. „Nisam spremna to da prihvatim.“ Međutim, obaveštajni čelnici su više puta ponovili da ne žele nova ovlašćenja za nadziranje domaćih računarskih mreža, što bi, prema njihovom mišljenju, trebalo prepustiti policiji. „Ne tražim proširene ingerencije bilo za NSA ili američku sajber komandu,“ rekao je general Pol Nakasone, koji predvodi obe organizacije.

Umesto toga, on, Hejns i Rej su predložili novi zakon kojim bi se privatne kompanije obavezale da obaveste saveznu vladu u slučaju da budu hakovane. Takvo rešenje zagovaraju i Demokrate i Republikanaci još od prvog saslušanja povodom upada u SolarWinds u februaru.

(Politico-ZTP, foto: NYTimes/Saul Loeb)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.