Češka i Slovačka: Sputnjik V uzrok političke nestabilnosti u istočnoj Evropi

S obzirom na probeme prilikom nabavke vakcina u Evropskoj uniji i poruka koje su urušile poverenje u cepivo AstraZenece, lako je razumeti zašto su pojedine države uzele stvar u svoje ruke.

Mađarski premijer Viktor Orban je ekstreman primer svojeglavosti. U januaru, znatno pre nego što su vakcine bile spremne za isporuku, Orban je sklopio ugovore za dva miliona doza ruske vakcine Sputnjik V i pet miliona doza kineskog Sinopharma, zaobilazeći Evropsku komisiju i procedure Evropske agencije za lekove (EMA). Sa 4,2 miliona datih doza, država od 9,7 miliona stanovnika vakcinisala je više svojih građana nego sve ostale članice EU.

I druge vlade su pratile ovaj primer: austrijski kancelar Sebastijan Kurc navodno je ugovorio uvoz oko milion doza ruske vakcine. A u nedavnom razgovoru sa Vladimirom Putinom, Angela Merkel i Emanuel Makron su pregovarali o procesu odobravanja vakcine od strane evropskih agencija i perspektivi njene proizvodnje unutar EU.

Na prvi pogled, traženje leka za pandemiju na Istoku možda i ne deluje tako nerazumno. U nedavnoj anketi u Slovačkoj, Sputnjik V zauzeo je drugo mesto iza Pfizera kao najpouzdanije cepivo, ostavivši iza sebe Modernu, AstraZenecu i Johnson & Johnson. S obzirom na solidno preklapanje antivakcinaških i proruskih stavova u regionu, dostupnost Sputnjika V mogla bi biti ključna za imunizaciju skeptika i dostizanje imuniteta krda. Ipak, ruska vakcinaška diplomatija nosi značajne rizike za zemlje koje joj se priključuju.

Najpre se postavlja pitanje efikasnosti i bezbednosti vakcine. Iako je istraživanje medicinskog magazina Lancet pokazalo 91,6 odsto efikasnosti protiv simptomatskog covida-19, EMA ima svoje razloge za oprez prema Sputnjiku V. Agencija nije imala dovoljno neophodnih informacija do početka marta. Njena standardna praksa je ispitivanje uslova proizvodnje i provera podataka o kliničkim testiranjima vakcine u Rusiji.

Neke nepravilnosti već su postale očigledne. Slovačka agencija za lekove, ŠUKL, testirala je uzorke pošiljke koju je kupila slovačka vlada i zaključila da se sadržaj bočica razlikuje od onog iz Lancet-ove studije. Količine proizvedene u različitim pogonima izgledale su neujednačeno; štaviše, nedostajale su osnovne informacije o stabilnosti i roku upotrebe.

S druge strane, teško je pomiriti postojanje izuzetno efikasne i lako proizvodljive vakcine sa niskom stopom vakcinacije u Rusiji. Samo 4,7 odsto Rusa je primilo prvu dozu, u poređenju sa 15,5 odsto u EU. Ove brojke se mogu protumačiti kao krajnje kosmopolitski i dobronameran stav ruske vlasti, koja je prioritet u vakcinaciji dala drugim državama. Međutim, verovatnije je da su brojke pokazatelj dubine nepoverenja ruskog stanovništva u vakcinu (što može i ne mora biti opravdano), ili nemarnog stave ruske države prema svom građanstvu u težnji za geopolitičkim ciljevima.

Povrh toga, mađarska prednost u vakcinaciji, oslonjena pre svega na kineske i ruske vakcine, nije rezultirala efikasnijim suzbijanjem virusa u odnosu na susedne zemlje. Iako je u poslednje vreme opao broj dnevnih zaražavanja, procenat novih slučajeva na milion stanovnika i dalje je među najvišim u svetu. Slično tome, Srbija je ubrzala imunizaciju koristeći kineske i ruske vakcine, ali je sredinom marta ipak morala u delimični lokdaun.

Iz političkog ugla, Sputnjik V izaziva strepnju kod istočnih Evropljana jer ne žele da postanu ruski dužnici. Vođena tradicionalnim geopolitičkim rezonom, Poljska je odbacila upotrebu ruske vakcine, a vlada je bila skeptična i prema kineskom Sinopharmu zbog manjka pouzdanih podataka. Češki lideri, pogotovo proruski i prokineski orijentisani Miloš Zeman, izrazili su interesovanje za oba cepiva, iako je vladajuća koalicija podeljena na tu temu.

Iako prema češkom ustavu predsednik ima samo ceremonijalnu ulogu, Zeman je počeo da gura svoju agendu na vrlo ubedljiv način. Prošlog meseca je izjavio da su oni koji se protive upotrebi ruske vakcine (izričito, ministar zdravlja Jan Blatni i šefica ŠUKL-a Irena Storova) direktno odgovorni za smrt čeških državljana. „Rešenje je u njihovoj smeni,“ poručio je Zeman, iako su ostavke ministara u nadležnosti premijera.

Ipak, nekoliko nedelja kasnije, češki premijer Andrej Babiš zamenio je Blatnog lekarom Petrom Arenbergerom, koji je već započeo proceduru nabavke i odobrenja ruske vakcine za hitnu upotrebu u Češkoj. Situacija se zaoštrila u ponedeljak, kada je Babiš otpustio ministra spoljnih poslova Tomaša Petričeka, kritičara proruske politike.

Igor Matovič (desno), Bratislava, mart 2021. (foto: AP)

Događaji u Češkoj su bliski razvoju situacije u Slovačkoj. Krajem februara, tadašnji premijer Igor Matovič kupio je 2 miliona doza Sputnjika V, stavljajući lidere vladajuće koalicije pred svršen čin ispred slovačkog vojnog aviona koji je iz Moskve doneo prvih 200.000 doza. Dogovor je postignut iza leđa ministra spoljnih poslova, ubeđenog atlantiste i evrofila Ivana Korčoka, kojem nije preostalo ništa drugo nego da podnese ostavku. U koalicionoj krizi koja je usledila, Matovič je pristao da napusti svoju funkciju i preuzme ministarstvo finansija. Kao rezultat toga, vlada je brzo restrukturisana pod novim premijerom Eduardom Hegerom, koji je većinu ministara ostavio na zatečenim funkcijama, uključujući Korčoka.

Ipak, to nije bio kraj problema sa Sputnjikom V. Matovič je nastavio da napada upravu slovačkog ŠUKL-a, koja je osporavala bezbednost i efikasnost vakcine. Prošle nedelje, verovatno u svojstvu bivšeg premijera, Matovič je otputovao u Moskvu, ponovo zaobilazeći Korčoka i slovačke diplomate u Rusiji. Kasnije te nedelje posetio je i Orbana u Budimpešti, bez pratnje slovačkog ambasadora ili drugog diplomate. Umesto njih, u njegovoj sviti je bio Juraj Gimeši, mađarski poslanik slovačkog parlamenta, iz Matovičeve stranke. U video snimku objavljenom na Fejsbuku, Orban je rekao da će najmodernija laboratorija u Mađarskoj proceniti kvalitet Sputnjika V za upotrebu u Slovačkoj.

Neizvesno je da li će sporovi oko Sputnjika V raskinuti vladajuće koalicije u Slovačkoj i Češkoj. Ipak, Njujork Tajms greši kada nedavne događaje naziva „gubitkom“ za rusku vakcinašku diplomatiju. Nakon destabilizacije dve istočnoevropske vlade, Kremlj je još jednom potvrdio svoj regionalni uticaj.

(ForeignPolicy-ZTP, foto: Jaroslav Novak/TASR)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.